Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Novogodišnja (ne)verovanja - Proslava Nove godine širom planete kroz običaje

Novogodišnja (ne)verovanja

Proslava Nove godine širom planete kroz običaje

Autor Marija Dragić 2010/12/29 : Tekstovi istog autora

Novogodišnje euforija je zavladala još u novembru (bar su prodavnice tada okićene, a ponude za dočeke najluđe godine istaknute), a sada nekoliko dana pred kraj godine trebalo bi se podsetiti koji su to običaji kojima razni narodi ispraćaju staru i dočekuju Novu godinu. Izaberite svoje običaje i verovanja i neka vas usreće.

Kada je Nova godina počela da se slavi ne zna se tačno. Ono što je poznato je da su još Vavilonci slavili ovaj praznik pre 4 000 godina, a obeležavali su je i Rimljani. 153. godine pre nove ere rimski senat je odredio da 1. januar bude početak nove godine.

Novogodišnji običaji se razlikuju od zemlje do zemlje. Kao, uostalom, i svi ostali običaji. Interesantan podatak je da ni početak Nove godine nije isti u svim zemljama. Iako za većinu naroda stara godina odlazi 1. januara što je posledica prihvatanja gregorijanskog kalendara, postoje i oni kod kojih to nije slučaj. Tako se po persijskom kalendaru prvi dan Nove godine poklapa sa prolećnom ravnodnevnicom, a prema hinduističkom kalendaru Nova godina počinje onog dana koji sledi iza prvog novog meseca tokom ili posle prolećne ravnodnevnice. Kineska Nova godina počinje u sumrak novog meseca u znaku Vodolije, što je krajem januara ili početkom februara, a jevrejska Nova godina (Roš Hašana) može pasti bilo kog dana između 6. septembra i 5. oktobra po gregorijanskom kalendaru.

Kada se toliko razlikuju počeci Nove godine i samim tim, završeci stare, kako onda nabrojati sve običaje koji se vezuju za ovaj praznik, a kojih zaista ima mnogo. Još ako se zna da su pojedini običaji nestajali, drugi se stvarali, treći se menjali, posao postaje još komplikovaniji.

Međutim, uočljive su i sličnosti pojedinih običaja među hrišćanskim narodima. Ko će prvi ući u kuću, crvena boja, hleb i novčić u njemu... Tako da, ipak nismo toliko različiti.

Vatromet, cveće, lutke, boje i još po nešto

Nemci su još u srednjem veku imali običaj da za Novu godinu idu ulicama i lupaju kako bi rasterali zle duhove. Posle su počeli da koriste bubnjeve i ostale instrumente, a danas se Nova godina ne može zamisliti bez grandioznog vatrometa koji pravi zaglušujuću buku. Mada, slična je situacija i kod ostalih naroda. Tako Italijani imaju običaj da bacaju stare stvari kroz prozore jer smatraju da što je veća buka zlo će brže pobeći.

Kinezi pred Novu godinu vrata ukrašavaju nečim crvenim jer veruju da je to boja sreće i blagostanja. Interesantno je da oni 24 sata pred dolazak Nove godine sklanjaju sve noževe iz kuće jer ukoliko bi se neko posekao to bi značilo i da je isečena (oterana) porodična sreća u Novoj godini.

Danci imaju običaj da skupljaju stare tanjire koje tačno u ponoć lome na kućnim pragovima svojih prijatelja. Što više razbijenih tanjira, više prijatelja. I opet taj fenomen buke koja tera yle duhove.

Brazilci imaju naviku da u novogodišnjoj noći nose belu boju za sreću i mir, dok oni koji žive na moru znaju da odu na obalu i zamisle želju. Nakon toga, oni preskoče sedam talasa i bace cveće u more. Onda samo čekaju boginju mora da im ispuni želju.

Britancima je jako važno ko će im prvi ući u kuću te godine. Naravno, poželjno je da to bude muškarac sa poklonima, a ne ženska osoba. Ovaj običaj je sličan našem Božićnom kada ujutru rano polaznik dolazi u goste. Tradicionalni pokloni u Britaniji su hleb za sto, ulje za vatru i piće za gospodara kuće.

U Japanu zvona na budističkim hramovima zvone 108 puta kako bi se oteralo 108 ljudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju terajući zle duhove.

Još jedan interesantan običaj potiče iz Kolumbije gde neke porodice imaju veliku mušku lutku koja predstavlja staru godinu. Često u nju stavljaju i stvari koje im bude ružne uspomene iz prethodne godine, a onda sve to u ponoć zapale. Kolumbijci veruju da na ovaj način ostavljaju ružne stvari iza sebe i ulaze u bolju i srećniji godinu. Pa neka im je sa srećom!

Veruje se da će onaj ko prostire veš uoči Nove godine mnogo raditi čitave sledeće godine. Zato treba dobro paziti šta se radi i koliko oko tog famoznog prvog januara. Verovanja dalje kažu da sve novčanike u kući 31. decembra treba napuniti metalnim kovanicama kako bi se imalo para u dolazećoj godini.

Novogodišnje đakonije na razne načine

Razni narodi, razne kuhinje. Kad se na to dodaju i različita novogodišnja verovanja i običaji onda se sigurno svašta i jede kada se ispraća stara a dočekuje Nova godina.

Španci u ponoć jedu 12 zrna grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci. Kubanci, sa druge strane, jedu 12 grejpova za 12 srećnih meseci. Peruanci takođe jedu grožđe ali 13 zrna.

Grci tradicionalno jedu hleb u kome se nalazi novčić koji treba da donese sreću u Novoj godini. Prvo parče hleba se odvaja za malog Isusa, drugo za oca porodice (gazdu kuće), a treće za kuću. Ukoliko se novčić nađe u trećoj kriški to znači da će porodica imati sreće te godine. Ovaj običaj je sličan našem Božićnom u kome se lomi česnica sa novčićem, a onaj koji ga nađe u svom parčetu će imati sreće.

Austrijanci na svečanoj trpezi imaju pečenje koje je simbol sreće i blagostanja (Srbi bi ih tako dobro razumeli). Za dezert služe sladoled od mentola u obliku deteline sa četiri lista. Simbolika ove biljke jasna je.

Sicilijanci, pak, veruju da je sreća ukoliko se pred Novu godinu jedu lazanje, a nesreća ako se jedu makarone ili bilo koju drugu testeninu osim lazanja. Veoma interesantno, mada možda i iznenađujuće ako se uzme u obzir da su sve to italijanski specijaliteti. Mnogi Italijani jedu slatkiše za Novu godinu a posebno je zanimljiv običaj pravljenja kolača od badema u obliku zmije. Veruje se da kao što zmija sa sebe zbacuje svoju kožu tako i ovaj kolač simbolizuje ostavljanje prošlosti iza sebe.

Norvežani za Novu godinu jedu puding od pirinča koji se služi iz velike posude u koju se stavi i jedan badem. Puding se onda sipa svakome u njegovu činijicu a onaj kod koga bude badem će, pogađate, imati sreće u dolazećoj godini. Ovo bi bila samo slađa varijanta hleba i novčića.

U Americi je tradicionalno novogodišnje jelo lonac pirinča sa crnim graškom i svinjetinom u koje se stavlja jedan novčić. I ponovo, onaj ko pronađe novčić imaće sreće sledeće godine. Ovaj običaj doneli su afrički robovi.

Veoma darežljivo zvuči filipinski običaj da se hrana iznosi na ulice i deli siromašnima. Najčešće su to morski plodovi i pirinač.

Holanđani jedu krofne za Novu godinu, a Srbi pripremaju bogatu trpezu na kojoj se najčešće nalaze (ili su se nalazili, ali ovo nije tekst o socijalnom statusu naših građana) svinjetina, sarme od kiselog kupusa, razne pogače, pite i torte.

Šta svi znamo o Novoj godini

Ovo je praznik koji se vezuje za okupljanje porodice i prijatelja na organizovanim proslavama. Dobro se jede i pije, veseli i raduje. Ukrašavaju se i ljudi i enterijeri (mada čini se u poslednje vreme ljudi mnogo više). Svi žele da što bolje izgledaju i da se što bolje i luđe provedu kao da ne postoji sutra. Verovanje je da te noći treba imati nešto crveno na sebi (većina praktikuje crveni veš). U ponoć se svi ljube, a na taj način se osim „običnog“ čestitanja stvara i zavet bliskosti za narednih 12 meseci.

A Nova godina ne bi bila to što jeste da nema jelke. Veruje se da su Nemci uveli običaj kićenja jelke koji je kasnije usvojen širom sveta, tačnije utemeljivač protestantizma Martin Luter. Legenda kaže da je Luter jedne zimske večeri dok je šetao kroz šumu kroz krošnje drveća gledao zvezde. Očaran onime što je video, isekao je malo stablo jelke i odneo ga kući gde je na njega stavio svećice. Od tada se jelka kiti svećicama, ukrasima, mašnicama...

Ovaj običaj postaje popularan u 18. veku širom Evrope i Amerike, a danas ne možemo da zamislimo novu godinu bez jelke, bila ona prava ili veštačka (kineska). Ukrasi, pokloni ispod drveta prvog januara (darivanje za Novu godinu je običaj koji potiče od Rimljana), vatromet, otvaranje šampanjca u ponoć i Nova godina može da počne. Ma gde je i kako slavili, ma kada ona počinjala, ona predstavlja novi početak. Simbolizuje veru u bolju budućnost i zato je važno obeležiti je na što svečaniji način.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel