Solidarna kafica
Preko ramena > Sport > Teniska rivalstva - Gem, set, meč lopta

Teniska rivalstva

Gem, set, meč lopta

Autor Filip Ilić 2010/12/21 : Tekstovi istog autora

Tenis je individualni sport. Meč se ne završava nerešenim ishodom, ili si pobedio ili je to učinila osoba sa druge strane mreže. Pobednik mora biti psihički i fizički jak i stabilan, dok gubitnik nije ništa drugo do gubitnik. O tome svedoče i najveći dueli u teniskoj istoriji!

Tenis je surov. Nakon meča nema neporaženih. Neuspeh nije nadoknadiv u daljem toku turnira. Ako izgubiš - ispao si, pakuješ se i ideš kući.

"I always enjoy playing against Andy, especially in America, and not just because I win..."
(Rodžer Federer nakon finala Sinsinatija 2005. godine)


Za neke se naporno treniranje isplatilo, neki nikad nisu uspeli da zaigraju ozbiljnije profesionalni tenis, za neke je tenis ostao ‘jedan termin nedeljno’ (zabava), ali svima je zajedničko da ne vole da gube. A ko voli? Tenis je individualni sport. Meč se ne završava nerešenim ishodom, ili si pobedio ili je to učinila osoba sa druge strane mreže.

Uopšte, sistem takmičenja podstiče rivalitet. Poraz na turniru istovremeno predstavlja i eliminaciju. Uzevši to u obzir ne čudi intezitet želje za pobedom prisutan kod profesionalnih igrača.

Neki porazi bole više od drugih

"Nobody beats Vitas Gerulaitis 17 times in a row!"
(nakon što je gore navedeni konačno pobedio Džimija Konorsa posle 16 uzastopnih poraza)


Put do vrha je jasan, moraš pobeđivati bolje od sebe. Kako se vrh približava, broj suparnika se smanjuje, ali isto ne važi za broj međusobnih okršaja. Tokom jedanaestomesečne sezone vrhunski igrači među sobom odigraju “x” puta. Neretko ti mečevi pobedniku donose pehar, bodove, novac i reči hvale, a poraženom.. pa isto to, samo upola manjeg obima i slikanje sa rivalom, uz usiljeni smešak.

Porazi su bolni srazmerno vrednosti nagrade za koju poraženi ostaje uskraćen, kao i količini truda uloženog u dostizanje postavljenog cilja, ali nije priznanje sve što poraženi gubi. Samopouzdanje je sve u tenisu. Tehničko umeće izvođenja udaraca i fizička spremnost su nešto što svaki iole ozbiljniji igrač mora posedovati, ali samopouzdanje i psihička stabilnost su osobine koje razdvajaju prosečne od vrhunskih igrača. Ukoliko igrač dopusti da bude zaplašen, poraz dolazi kao neizbežna posledica.

Tokom godina pojavili su se ljudi koji su sejali strah među većinom savremenika. Odnos koji se razvio iz njihovih međusobnih okršaja, kako na terenu tako i van njega, je nešto u čemu uživamo.

Björn Borg Vs John McEnroe (1978 - 1981)

"I think it's the mark of a great player to be confident in tough situations."
John McEnroe


Nijedno rivalstvo se ne može porediti sa ovim, gotovo savršenom suprotnošću elegancije i temperamenta. Bjorn Borg - izvanredan igrač sa osnovne linije, hladnokrvni Šveđanin. Džon Mekinro - odličan volej igrač, drski Njujorčanin.

Njih dvojica su se prvi put sreli na US Openu 1973. godine, doduše u malo čudnim ulogama. Sedamnestogodišnji Borg je igrao svoj prvi Grend Slam u Americi, a Mekinro je skupljao loptice. Iako ne priznaje da je imao Borgov poster na vratima svoje sobe, Mekinro kaže da je Borg neko ko ga je dodatno privukao tenisu.

Njihovo rivalstvo najbolje oslikava taj brejk četvrtog seta finala Vimbldona iz 1980. godine. Uz odgovarajuću ironiju, Mekinro je taj set dobio sa 18-16, ali je ubrzo nakon toga izgubio meč.







Godinu dana kasnije Mekinro je okončao Borgov niz od pet uzastopnih titula na Vimbldonu, a nekoliko meseci potom Šveđanin se povukao. Kako je Mekinro rekao, njegov profesionalni život više nikada nije bio toliko zabavan.

Iz međusobnih duela niko nije izašao kao pobednik, rezultat je 7-7, ali je Mekinro pobedio u tri od njihova četiri Grend Slem finala.

Boris Becker Vs Stefan Edberg (1984 - 1996)

"I felt better being in the background. That's the way I like it."
Stefan Edberg

 

Australian Open

Slika prepoznatljivog servisa Stefana Edberga poslužila je za izradu logoa Australian Opena.

Boris Beker je bio Safin osamdesetih, samo bolji. Sa 17 godina osvojio je prvi Vimbldon, pri tom postavši najmlađi pobednik tog turnira, u to vreme i najmlađi osvajač Grand Slama uopšte! Bio je prvi nenosilac koji je osvojio Vimbldon i prvi Nemac kome je to pošlo za rukom. Naredne godine odbranio je titulu pobedišvi u finalu, u tri seta, prvorangiranog Ivana Lendla. Do 24. godine osvojio je tri Vimbldona, još dva puta igrao u finalu, i po jednom US  Open i Australian Open. Malo je reći da je bio obožavan u domovini. Sjajan servis - volej igra donela mu je nadimke kao što su “Boom Boom” i "Baron von Slam".

Šveđanin je pažnju na sebe skrenuo 1983. godine osvajanjem sva četiri Grand Slam turnira u juonirskoj konkurenciji. Do 1990. godine osvojio je po dva puta Vimbldon i Australian Open, nakon čega su usledila i dva uzastopna trijumfa na US Openu. Odličnom igrom na brzoj podlozi zaslužio je reputaciju vrhunskog volej igrača, možda najboljeg ikada. Iako nesumnjivo odličan igrač igrajući između era Mekinroa, Konorsa i Lendla i Samprasa i Agasija, bio je smatran pomalo favoritom iz senke.


Vrhunac rivalstva dvojice tenisera predstavljaju tri uzastopna finala Vimbldona. Beker nikada nije pobedio Edberga dok su se susretali kao juniori. Onda prelazi u seniorsku konkurenciju i osvaja Vimbldon. Dva puta.

Prvi put u finalu susreli su se 1988. godine, favorizovani Beker gubi u četiri seta. Godinu dana kasnije, iako je od ljutog rivala izgubio polufinale otvorenog prvenstva Fracuske, revanširao se Edbergu lagano pobedivši u tri seta.

Epsko finale Vimbldona 1990. godine dobio je Edberg rezulatom 6-2, 6-2, 3-6, 3-6, 6-4.



Stefan Edberg i Boris Beker susreli su 35 puta, iako je Beker 18 puta pobedio - Edberg je dobio tri od njihova četiri Grend Slem susreta.

Pete Sampras Vs Andre Agassi (1989 - 2002)

"Being number two sucks."
Andre Agassi


Nakon njihovog prvog meča, u Rimu 1989. godine kada je Pit Sampras uspeo da dobije samo tri gema, Agasi je rekao svom treneru da mu je žao Pita zato što nikada “neće uspeti kao profesionalac”. Kako se samo sudbina surovo poigrala.

Iako su bili igrači bez slabosti, gajili su komplentaran stil igre - Sampras je bio servis-volej igrač, dok za Agasija važi da je imao najbolji “return” posle servisa.

Tokom devedesetih vladali su teniskim terenima širom sveta, ukupno provevši 387 nedelja na prvom mestu ATP liste.

Osvojivši 7 turnira i pobedivši u 90% mečeva koje je odigrao, za Agasija je 1995. bila godina iz snova. Do finala US Opena. Ranije te godine Agasi je osvojio Australian Open, a Sampras Vimbldon. Finale je trebalo da odredi prvog igrača sveta za tu godinu.



Sampras je pokazao da je bolji igrač pod pritiskom, 6-4, 6-3, 4-6, 7-5. Navodno je ovaj poraz uzdrmao Agasija toliko da je do 1997. godine pao na 141. mesto ATP liste.



Od 34 međusobnih duela Sampras je dobio 20, od 5 susreta u Grend Slem finalima Agasi je pobedio samo jednom, 1995. godine u Australiji.

Roger Federer Vs Rafael Nadal (2004 - )

"I wish I could be considered his rival going into the future because that would mean I have improved my game as good as his."
Rafael Nadal


Uzimajući u obzir dominaciju Rodžera Federera, teško bi bilo zamisliti koliko bi podigao letvicu za nadolazeće generacije da se Nadal nije pojavio.

Nadal je uspeo tri puta za redom da spreči Federera u osvajanju Roland Garrosa, jedinog Grand Slam trofeja koji mu je nedostajao, a posle finala Vimbldona 2007. godine izgledalo je da će Švajcarac svoju osvetu dočekati na travi.

Uvod u finale Vimbldona 2008. godine bio je odgovarajući. Mesec dana ranije Nadal je surovo porazio Federera u finalu Rolan Garrosa, 6–1, 6–3, 6–0, i Španac se nadao da će uspeti da u kratkom vremenskom roku osvoji i titulu na travi, nešto što je pošlo za rukom samo dvojici igrača pre njega. Sa druge strane je stajao petostruki uzastopni osvajač Vimbldona željan osvete.

Nadal je relativno lako uzeo prva dva seta, 6-4, 6-4, a napetost je podiglo prekidanje meča zbog kiše - u trećem setu prilikom vođstva Federera od 5-4. U nastavku Švajcarac dobija dva seta u taj brejku, 7(7)-6(5), 7(10)-6(8). Peti set, u kome je meč još jednom prekidan zbog kiše, je posle mnoštva preokreta Nadal dobio sa 9-7.





Ukupan odnos pobeda i poraza iznosi 8 - 14 u korist Španca.

Rivalstva ne umiru

"I hate to lose more than I love to win."
Jimmy Connors


Razmirice se ne rešavaju okončanjem igračke karijere. Neke rane su isuviše duboke da bi zacelile, a suparnici po pravilu isuviše tvrdoglavi da bi priznali konačan poraz.

Borba se nastavlja, doduše susreti su neobaveznijeg karaktera i nešto se ređe održavaju nego u igračkim danima, ali uz još uvek prisutnu odlučnost da se ne popusti protivniku.
 

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel