Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Velika novogodišnja žurka - Doček Nove godine u Beogradu ili prevara godine?

Velika novogodišnja žurka

Doček Nove godine u Beogradu ili prevara godine?

Autor Uroš Nedeljković 2011/1/3 : Tekstovi istog autora

Kako se bliži vreme Nove godine tj. proslavi iste, sa svih strana smo zatrpani raznim novogodišnjim sadržajima koje, uglavnom, čine pozivi na žurke koje su „naj“. Najveće, najgrandioznije, najekskluzivnije itd.

Fenomen novogodišnje proslave u Srbalja seže u, sada već, duboku prošlost – vreme nakon Drugog svetskog rata, kada je naprasno prestao da se slavi Božić kao društveno poželjan. Nova godina se počela proslavljati u kućnoj radinosti ili po kafanama i restoranima. Međutim, sa prvim naznakama kapitalizma, organizovanje dočeka Nove godine postao je i unosan posao.

Naravno, treba razdvojiti žito od kukolja. Svačiji trud treba nagraditi, pogotovu onih u čijem ćete se ambijentu osećati kao dostojni samih sebe. Da za svoj novac dobijete određeni komoditet, kakva kod bila vaša percepcija o njemu.

Novogodišnje žurke i proslave

Šta ponuditi mladom čoveku izgubljenom u potrošačkom društvu u državi gde je izlazak u MekDonalds događaj sam za sebe? Naravno, luksuz. U stvari, njegov privid.

Privid luksuza se manifestuje otprilike frazom da „dok drugi stoje i drže piće u ruci, ti ćeš imati barski sto“ ili „dok drugi stoje i drže piće u ruci, ili imaju barski sto, ti ćeš sedeti“. Ovaj princip iz seoske sredine preneo se i na gradove pod engleskom skraćenicom VIP (Very Important Person) i u stvarnosti nema veze sa „važnošću“ te osobe, već sa njegovom voljom da plati 20-50 eura više od regularne cene karte.

Mladi ljudi koji žele da sede i time budu viđeniji od onih koji stoje su teško objašnjiv fenomen, a dozvolićemo sebi slobodu da kažemo i – nezdrav, s obzirom da većina mladih uglavnom sedi ceo dan za kompjuterom, što pored gojenja i krivljenja kičme verovatno ostavlja i posledicu na psihu.

Šalu na stranu, gde god ima mesto za sedenje, ono se prvo proda. Naravno tu su i barski stolovi koji su ograničeni na određeni broj ljudi, i ako prebacite cifru od npr. 5 osoba (u zavisnosti od površine stola) bićete primorani od strane organizatora da uzmete još jedan. Naravno, organizatori će se potruditi da imate malo mesta za skladištenje pića ili ostavljanje torbica, pa je rezervacija stola skoro pa neminovna.

Ovo je opšti princip na žurkama koje pretenduju da budu elitne. Međutim, kako se „elitne“ žurke u stvari organizuju?

Nalaženje prostora za žurku

Postoji više „prostora“ u kojima se može napraviti žurka. Prva varijanta je iznajmiti klub koji već posluje, ili klub koji je nekada radio (uz neminovno brisanje prašine sa šanka, mada često to urade sami posetioci svojim rukavima). Ovo je ujedno i najbolja varijanta za organizatore, doduše nešto skuplja, ali ulaganja vremena su manja, jer klubovi uglavnom imaju kompletnu infrastrukturu, od toaleta do garderobe, šankova i separea, čak i parkinga.

Druga varijanta je nalaženje bilo kakvog prostora. To su uglavnom napušteni i ruinirani objekti društvenih firmi ili preduzeća u stečaju, čak i zakonom zaštićenih spomenika kulture.

Problem kod nalaženja alternativnog prostora je taj što je se mora uložiti veći trud da bi se prostor priveo nameni. Dakle, ti prostori često nemaju ni šankove, ni garderobe, retko imaju i mesta za sedenje. Organizatori imaju, potom, dve varijante – da celokupni inventar urade sami, što štedi dosta novca, ali oduzima mnogo vremena ili da ga jednostavno iznajme.

Na primer, iznajmljivanje barskog stola može stajati i do 25 eura po komadu. On se dalje iznajmljuje kao polu VIP za 50 eura pa nadalje za na primer 5 osoba i tako dalje. Separei, garderobe i sve ostalo se mogu iznajmiti, a iskusniji mogu i za 24 sata objekat enterijera sličnom šupi preurediti u manje-više dopadljiv prostor. Naravno, svetla su ugašena i na scenu stupa rasveta, a ogoljeni zidovi iz kojih vire cigle su trenutno trend.

Organizatori novogodišnjih žurki

Ako izuzmemo klubove koji rade tokom cele godine i koji drže do svog ugleda, na scenu stupaju nezavisni organizatori, tj. zakupci prostora. Naravno i tu ima razlike. Postoje oni koji se godinama bave time i svoj „brend“ jačaju kvalitetom i prepoznatljivošću iz godine u godinu, na „tržištu novogodišnjih proslava“ postoje i mnogi bezimeni, koji često ne ispune ono što nude na plakatu (tj. banneru na specifičnom novogodišnjem sajtu). Oni nemaju ime, njihovo ime je u stvari ime žurke koju trenutno organizuju. Uglavnom su iznikli iz promotera studentskih žurki tokom prethodnih godina, stekli svoju klijentelu, naučili deo posla i misle da su dostojni tolikog rizika.

Međutim, na ovakvim žurkama, koje se lako prepoznaju jer konstantno oblepljuju ceo grad plakatima i imaju bezbroj grupa na Facebook društvenoj mreži i koje menjaju ime spram događaja za koje treba obaveštavati masu, često mnogo toga pođe po zlu, ali o tome kasnije.

Organizatori su uglavnom studenti, često ne iz Beograda, ali ovde žive i rade i prenose svoje stečene navike i na organizaciju žurki. Zato i imamo fenomen VIP-a i zanimljivog izbora neslušljive, ali popularne, muzike.

Marketing i prodaja

U redu. Imate prostor, nemate ljude, ali ih morate imati jer je ulog veliki, tj. gubitak može biti veliki. Postoji više načina, a zavisno od toga da li organizatori žele „masu“ ili „ljude“ postoji više opcija reklamiranja.

Prvi vid reklamiranja je i sve ređi, s obzirom da daje traljave rezultate. To je reklamiranje putem plakata i letaka (flajera). Rizik je veliki, iako su troškovi štampe sve niži. Pogotovu je izražena bojazan organizatora prema ovom vidu reklame od kako je počela sa radom institucija komunalne policije. Međutim, i bez policije za plakate, rizik je u tome što plakat ne može dugo stajati a da ne bude prelepljen konkurentskim. Neki organizatori su dobro organizovani i imaju svoje timove prelepljivača, tako da čak i ciljaju određene plakate koji su im najveća konkurencija. Primer za to je organizacija dočeka Nove godine sa Cecom na Sajmu 2010. kada se ceo Beograd, ali i unutrašnji delovi Srbije, šareneo od roze boje. Kako god bilo, uglavnom svi vide plakate, ali ih zaborave – osim ako nisu najljući fanovi. Na kraju svi u Guglu unesu termin „doček nove godine“ i nađu šta ih zanima.

Druga vrsta reklamiranja je Fejsbuk. Zanimljiv kao opšti fenomen, Fejsbuk je idealno mesto za spemovanje. Ali i na ovoj mreži postoje dva vida reklame.

Prvi je i podrazumevani: plaćanje oglasa koji će se videti sa desne strane, tj. u desnoj margini. Plaćanje je uglavnom po kliku i isplati se otprilike do 10. decembra, kada i drugi organizatori krenu sa reklamiranjem svojih događaja. Tada nastupa svojevrsna akcija nadmetanja oglašivača i što više para date po kliku, to je veća šansa da budete u vrhu. Vremenom se mora dati dosta para samo da bi se posetilac dovukao da vidi vašu ponudu, pa reklama sama po sebi postaje skuplja i rizičnija. Tu postoji još jedan problem – ciljanja publike. Da li cela Srbija ili samo Beograd. Problem je veći utoliko što dosta korisnika Fejsbuka sa ovih prostora nema registrovano svoje boravište u ovoj virtualnoj državi. Tako, kada je Fejsbuk bio mlad, Beograd je mogao da se izabere, ali samo kao grad američke države (ME). Nakon toga, mnogi su čak i menjali iz šale svoje boravište u Jamaica i slično, tako da je publika diskutabilna. Naravno, uvek se može targetirati i Srbija, kao cela država, ali zašto bi plaćali klik za nekog iz Leskovca, kada je velika verovatnoća da on neće doći na žurku u Beograd.

Drugi vid reklamiranja na Fejsbuku je preko mnogobrojnih grupa čiji ste član. „Najluđi doček Nove godine“ i slično. Vi koji ste dobili reklame iz ovakvih grupa, verovatno ćete se zapitati kako ste iste i postali član? Odgovor je više nego prost. Verovatno ste „lajkovali“ grupu „Svi mi koji volimo školski sendvič“ ili nešto slično. Uglavnom ovakve grupe i služe za promovisanje raznih događaja jer kada skupe dosta hiljada članova, samo promene ime u nešto trenutno aktuelno. Nema svrhe učlanjivati se u ovakve grupe jer se podrazumeva da smo svi voleli da jedemo u školi. Neretko i sendvič.

Treća vrsta reklamiranja novogodišnje žurke je zakup banera na specifičnom novogodišnjem sajtu. Ima ih otprilike pet dostojnih reklamiranja i dosta onih u pokušaju, koji se pojave jedne godine i nestanu. Princip je u tome što organizator (ili promoter) zakupi „prostor“ na sajtu u vidu banera, analogno sa prostorom oglasa u novinama. Određena pozicija, veličina itd. Od pozicije i veličine banera zavisi i njegova cena. Tako su cene od 50 eur za veoma mali i relativno skrajnut baner, do 250 i više za pozicije u zaglavljima sajtova. I među sajtovima postoji konkurencija, mada administratori ovakvih sajtova uglavnom stoje dobro međusobno. Naravno, gde ima konkurencije, postoji i nelojalna konkurencija. Ona je oličena u administratorima određenih sajtova koji neuke organizatore lako prevare iznoseći im astronomske podatke o posećenosti svog sajta. Tako, za sajt je važan broj unikatnih poseta. To je u stvari svaka pojedinačna IP adresa sa koje dođe određeni posetilac. U vrhu interesovanja za Novu godinu dobar sajt može u proseku imati otprilike 2000-3500 unikatnih poseta maksimalno. Novembar i početak decembra je do 3000, ali uglavnom 2500 jer jednostavno toliko interesovanja nema. Međutim, prisutna je pojava određenih vlasnika sajtova koji pogrešno predstavljaju podatke. Na primeru unikatnih poseta, koje su i jedine relevantne za oglašivača, oni pogrešno predstave termine. Umesto unikatnih poseta, oni istaknu podatke pregleda stranica (page views), koji je i do deset puta veći od realnih poseta, što konkretno znači da sa jedan IP adrese može neko pregledati i 10-15 stranica, ali za oglašivača to nije realan podatak. Međutim, uz dobru marketinšku priču i lažno predstavljanje podataka, gazda sajta može neukom prodati baner po višestruko većoj ceni nego što je njegova realna vrednost.

Reklamu, inače, ne mora kupiti organizator novogodišnje manifestacije. Takođe reklame zakupljuju i promoteri, a priča o njima tek počinje.

Četvrti vid je preuveličavanje po svim medijumima. Stvaranje atmosfere nestašice koja je u domenu psihopatologije. Na primer, 15. decembra se napiše da nema više karata za neku žurku, pa se uvede lista čekanja „ako neko odsutane“. Naravno, karata ima još bar nekoliko hiljada, ali tinejdžeri su skloni prevarama. Onda se napiše „pušteno je još samo 500 karata“ za neki događaj i tako to krene. Ništa novo što trgovci do sada već nisu izmislili milenijumima u nazad.

Promoteri novogodišnjih žurki

Verovatno vam je čudno da neko napravi žurku za 3-4000 ljudi i da finansijski se održi u plusu. To je moguće, ali nikako sam, već uz pomoć promotera, što je novi izraz za tapkaroše. Dakle oni imaju dve opcije: da uzmu karte i za njih dobiju određeni procenat, ili da otkupe karte unapred po dosta sniženoj ceni i da ih posle prodaju po onoj regularnoj, koja piše na plakatu.

Promoter će se potruditi, na sve načine, da proda karte. Kako i ne bi, kada ima od 5-15 eur zarade po karti. Stopa zarade u procentima može biti i veća, ako se prebaci određen broj ljudi. Promoteri mogu dobiti i svoj propagandni materijal – plakate, letke itd. u koje sami upisuju svoj broj telefona. Takođe, mogu sami uzeti i baner na nekom sajtu, osim ako glavni organizator nije zakupio svoj ekskluzivitet na istom. Potom imaju i procenat od prodatog mobilijara, dakle separea i barskih stolova i stolica itd. Dobar promoter može zaraditi sasvim pristojnu sumu novca. Na primer, na prodatih 100 karata, on ima 5 eura po karti, ali neretko je to i veća suma. Otud i njihova napadnost od 15. novembra do 31. decembra. Neke organizacije rade i sa pravom armijom koja broji do 70 promotera.

A Nova godina?

Ako ste otišli na žurku u novom prostoru, koji inače ne služi za proslave, ali neretko vam se slično može desiti i u nekom klubu, možete očekivati razne situacije.

All Inclusive. To znači da možete piti i jesti koliko god. Iza ove bombastične kvalifikacije uglavnom se krije i sitno provučeno – domaći asortiman. Dakle, domaće pivo, domaća votka itd. Dok je tako, nema problema, ali često se desi i da piće volšebno nestane u ponoć, a ostanu samo strana – koja se kupuju. Nije pravilo, ali je prečest izuzetak, pogotovu na studentskim žurkama sumnjivih organizatora.

Hrana je posebna priča. Uglavnom su to razna peciva, tzv. koktel peciva koja neretko i nestanu ili do kraja večeri budu ispolivana pivom ili jednostavno se sasuše do nejestivosti.

Pozitivna iskustva dočeka

Pre svega, pitanje za čitaoce je šta zapravo žele od Nove godine? Da se provedu ili da budu viđeni? Da li im je nekada ušteda od 5 eura toliko bitna da su spremni na rizik odlaska na sumnjive žurke, ili žele da budu sigurni i da bar znaju da uglavnom će sve proći dobro.

Ne postoji odgovor, ali može se dati savet. Proslava Nove godine u ljudima uglavnom budi osećaj unapred projektovane dobre zabave pa su razočaranja česta iako na žurci sve prođe u najboljem redu. Od prevare se lako možete osigurati – pogledajte da li slavlje organizuje klub ili je nekom iznajmljen. Ako je klub koji radi tokom cele sezone, znajte da to može proći uglavnom dobro. Takođe, postoje organizacije koje svake godine organizuju doček na drugom mestu, ali imaju svoje ime i staž. Raspitajte se malo, pogledajte fotografije i lako je odlučiti se.

Niko vam ne može garantovati dobar provod, jer provod je u vama. Međutim, spasite sebe neprijatnosti i razmislite dva puta pre nego što pozovete „promotera“.

 

Pročitajte i šaljiv osvrt na temu u tekstu "Kako da tumačite reklame za novogodišnje žurke" Istoka Pavlovića na sajtu Trojka.rs

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel