Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Javni prostori i umetnici - Produžavanje školovanja zbog prostora za rad

Javni prostori i umetnici

Produžavanje školovanja zbog prostora za rad

Autor Marija Dukić 2010/12/16 : Tekstovi istog autora

Ako imate malo drugačiji muzički ukus od mejnstrim ikona poput Cece i Grandovih zvezda, ako umetnošću smatrate slikarstvo i fotografiju, a ne Babe koje se češljaju i Rođake sa sela, onda ste sigurno bili na nekoj manifestaciji u javnim prostorima. Prostori koje država ne ume ni da popiše, a kamoli da iskoristi, naseljavaju mladi umetnici, neformalne organizacije i svi drugi koji bez ikakve medijske prašine i kapitala od prodatih njiva očuvaju duh prestonice. To su BIGZ, zgrada Kluza u Masarikovoj, Kulturni centar Grad i sl.

Projekat Otvoreno o javnim prostorima se intezivnije angažovao na ovom polju upravo zbog činjenice da značajan segment omladinskog aktivizma u Srbiji čine grupe mladih neformalnog tipa, koje nemaju resurse da zakupljuju prostorije po tržišnim cenama. A kada je umetnost bila profitabilna i mogla da parira kompanijama i tržnim centrima?

Do sada, Građanske Inicijative su od 160 opština u Srbiji tražile spisak raspoloživih javnih prostora na njihovoj teritoriji, kao i objašnjenje nadležnosti i procedura za njihovo korišćenje. Sistematizovane, do sada prikupljene informacije, dostupne su na njihovom blogu. Na ovom sajtu možete mapirati prostore koji nenaseljeni propadaju, a koje bi mogli da iskoriste umetnici.

Dakle, nije u pitanju samo Beograd, kao i obično. Kragujevčanin, Miloš Jurišić, arheolog i osnivač kreativne grupe Livnica urbane kulture kaže da je društvena korist od izdavanja ovih prostora umetnicima više nego očigledna - ukoliko se takve inicijative ne budu realizovale u skorije vreme, naše društvo će postati rezultat tranzicionog neuspeha, poraženo od strane ekstremnog konzumerizma koji je sam sebi cilj, pa će se tako ljudi okupljati u šoping molovima umesto na predstavama, izložbama i koncertima.

Nataša Vujkov, samostalna umetnica, jedan od osnivača udruženja građana ELEKTRANA, i član inicijative „Za kulturne politike - politika kulture“ je iz Novog Sada i ima nekoliko ideja šta bi sve moglo biti iskorišćeno u ove svrhe. To su vojne lokacije, jer „za sada su se gradski čelnici u medijima izjasnili samo o ideji prodaje vojnih lokacija i objekata investitorima, pa čak i o rušenju postojećih (dobro očuvanih) objekata zarad korišćenja tog zemljišta za gradnju novih“. Zatim, tu su mesne zajednice, odnosno „prostori koji su napravljeni da bi služili građanstvu, no nažalost, ove prostore koriste isključivo političke stranke iako su formalno otvoreni za sve zainteresovane. Svedoci smo situacija u kojima stranke koje su trenutno na vlasti vode i organizuju program koji se odvija u mesnim zajednicama. Takođe, čest je sukob stranaka oko korišćenja ovih prostora, dok građani, udruženja i mladi stvaraoci ni ne osećaju da polažu ikakva prava na te prostore“. Dalje, po njenim rečima Petrovaradinska tvrđava je već više godina gorući problem:

Razgovor sa nama počinje citatom jednog izveštaja Radija 021: “Na Tvrđavi se nalazi oko 80 ateljea koji su dati slikarima na korišćenje. Zakup nije postojao, ali su pojedini slikari poklanjali svoja dela Gradu. Problem nastaje onog momenta kada umetnici napuste atelje. Atelje nasleđuje neko od njihove rodbine i onda se oni izdaju za pravljenje kafića, organizovanje žurki i svadbi. Već dugo niko ne vodi evidenciju o tome ko koristi ateljee, pod kojim uslovima i sl. Ne postoje ni ugovori potpisani sa JP Poslovni prostor, Novi Sad. Danas je situacija takva da se u ateljeima na Petrovaradinskoj tvrđavi češće živi nego radi, neki prostori su pretvoreni u kafiće, izdati drugim korisnicima i sl. Iako je bilo planova i inicijativa, do danas nisu popisani trenutni korisnici, nije napravljena revizija niti konkurs za potencijalne nove korisnike tih prostora.

Istovremeno, mladi umetnici, nakon završetka Akademije prepušteni su sami sebi, uglavnom bez mogućnosti zaposlenja i bez mogućnosti samostalnog stvaralačkog rada usled nedostatka prostora. Stoga, mnogi studenti Akademije umetnosti i svesno produžavaju svoje školovanje (namerno padanje na ispitima, nepolaganje ispita) da bi što duže mogli da koriste prostore u okviru fakulteta. Neizmerno je malo onih koji imaju mogućnosti da nakon školovanja obezbede sebi uslove za samostalni stvaralački rad, tako da se većina mladih nakon završetka Akademije vraća u svoja rodna mesta ili ostaje u Novom Sadu radeći neke druge poslove, često ispod nivoa svojih kvalifikacija“.

Ovaj problem ne postoji samo u Novom Sadu, ali nećemo nabrajati sve gradove u kojima gradske vlasti ne sarađuju sa neafirmisanim stvaraocima. Očekujemo od vas da pomognete državi da sabere koje sve prostore poseduje tako što ćete ih mapirati, čisto da im pokažemo da to zaista nije neka visoka matematika.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel