Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Potraga za poslom - Visokokvalifikovana spremačica - Lična ispovest

Potraga za poslom - Visokokvalifikovana spremačica

Lična ispovest

Autor Marija Dragić 2010/12/10 : Tekstovi istog autora

Beograd. Fakultetski obrazovana devojka traži posao. Prijavljuje se za rad u školi stranih jezika na mesto sekretarice, međutim očekuje je nekoliko testova, bubanje kao za ispit, direktor u šorcu, i na kraju – metla.

Evropska statistička agencija Eurostat objavila je u oktobru 2010. podatke o stopi nezaposlenosti u Eurozoni koja iznosi 10,1%. Broj nezaposlenih raste iz meseca u mesec, a u trenutku objavljivanja ovih rezultata 16 miliona ljudi iz 16 evropskih zemalja bilo je bez posla.

Nezaposlenima se smatra svo radno sposobno stanovništvo starije od 16 a mlađe od 65 godina koje želi da radi, aktivno traži posao, ali ga ne nalazi. Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim brojem radno sposobnog stanovništva.

Naravno, iako smo još uvek miljama daleko od Evropske unije, neki problemi su nam ipak zajednički. Tako je u Srbiji u septembru 2010. prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje bilo 809 595 lica koja traže posao, od čega 438 561 žena ili 54,17%. Godinu dana ranije, u septembru 2009. registrovano je 816 057 nezaposlenih lica od čega 444 619 žena (54,48%).

Većina nas se bar neko vreme nalazila u kategoriji nezaposlenih. Neko duže, neko kraće. Neko je posao našao sasvim slučajno, neko preko veze, u struci ili van nje, sa dobrom ili lošom platom. Većina nas je bila i na više različitih razgovora za posao koji su se završavali na ovaj ili onaj način. Iskustva su različita, a neka su posebno interesantna (da ne bih upotrebljavala neki drugi izraz). Prosto da ne poverujete da Vam se to što ste doživeli zaista dogodilo. Ili da, bar, ne želite da verujete.

Prvi krug pakla

Tako se ja u jednom od svojih perioda nezaposlenosti prijavim na oglas poznate škole jezika, u kome piše da traže poslovnu sekretaricu. Sa završenim fakultetom, kvalifikacije sam zadovoljavala, mada bolje je reći da sam za dati posao prekvalifikovana ili sam bar ja tako mislila.

Konkurišem ja tako za pomenuti posao jednog avgustovskog četvrtka. Sutradan mi stiže poruka na mobilni da me pozivaju da dođem na razgovor u subotu u 14h. Odštampam ja svoj CV da ga imam kod sebe, pročitam o dotičnoj školi sa sajta, lepo se spremim i pristojno obučem iako je bilo 35 stepeni u hladu i krenem puna nade i elana.

Kad ja tamo a ono test u ruke i radi. Jedva su uspeli i dobar dan da nam kažu, ali su zato stigli da nam objasne da ko prođe ovaj test za koji ima dva sata, ali po potrebi možemo ostati i duže, ulazi u sledeći krug nakon koga ide još jedan. Dakle ukupno tri kruga, a nas petoro se u tom momentu nalazilo u učionici i radilo test.

U prvom momentu sam pomislila da „nije li malo mnogo da radim neki test dva sata“, pa toliko nisam ni prijemni za fakultet polagala, a ne jedan test za sekretaricu. Šta bi to uopšte mogli toliko da traže?! O, kako sam samo bila nesvesna šta sve od znanja treba da poseduje jedna sekretarica u školi jezika.

Dobih nešto otkucano na deset strana. Prva strana, malo podataka o kandidatu što je i ok do jednog momenta. Ali onda su se zainteresovali da li sam udata ili nisam. Ako nisam da li sam u kratkoj vezi, dugoj vezi ili sam sama. Pa da li imam decu, što je sad čini mi se svuda postalo praksa. Ah, taj natalitet... U pomenutoj školi veoma je značajno i s kim živim te „kolika su Vam prosečna primanja u kući“. Da čovek ne poveruje. Možda bih sve ovo razumela da sam se nalazila u BIA, CIA ili nekoj sličnoj organizaciji. Ovako, nikada neću.

Ne popunim ja tako značajan deo prve strane, jer smatram da to sve zajedno nisu njihovi problemi niti treba da spada u opseg njihovih interesovanja te pređem na sledeću stranu. Sačeka me test inteligencije koji sam sticajem okolnosti radila tri meseca ranije pa sam ga i zapamtila inače bi mi samo za njega trebalo bar sat vremena. Tu su bila 23 pitanja postavljena po istom šablonu. Primera radi, dobijete sledeću konstrukciju 30 S u A. Odgovor je 30 Slova u Azbuci. Ili na primer 64 P na ŠT. To je 64 Polja na Šahovskoj Tabli. Uradim ja sve to brzom brzinom jer „znam odgovore“ i nastavljam dalje.

Da se malo podsetimo srpskog jezika i gramatike. Ajde, treba znati te stvari, apsolutno se slažem. Obnovim ja tako vrste reči, subjekte, predikate, padeže, glasovne promene, jednine i množine, zvučne i bezvučne suglasnike. Napišem pravilno reči, izaberem šta se piše zajedno, a šta odvojeno. Podvučem sve priloge, predloge, zbirne i gradivne imenice i sve ostalo što su tražili od mene u tih 30 pitanja. I nastavim dalje.

Test engleskog me je dosta podsetio na onaj na faksu. Pedeset pitanja na zaokruživanje koja sva zajedno čine jedan tekst, dakle nastavljaju se jedno na drugo. Uradim ja i to za nekih pola sata već po malo umorna. Ali ne odustajem jer je sasvim logično i prirodno da znam engleski i da me to testiraju u školi jezika.

Onda stigoh do dela u kome je trebalo da odgovaram na pitanja šta je faktura, šta profaktura, šta nalog za uplatu, isplatu, prenos, ako se koristi fiskalna kasa da malo opišem (NAPIŠEM koje dugme kad i kako koristim), kako se javljam na telefon, šta radim kad klijent uđe u kancelariju (valjda su mislili da bih ga izbacila napolje), kako kažem klijentu da malo sačeka (pa valjda, da malo sačeka) i tako dalje i tako dalje. Ubačena su tu bila i pitanja o mojim prethodnim poslovima, odnosima sa kolegama, šefovima, platama, željama, čestitkama i pozdravima.

Treba li da napominjem da sam tamo već bila duže od dva sata (i svi ostali kandidati naravno). Ali, bravo ja, stigla sam do poslednjeg dela testa. Pakao je tek tad počeo (bar sam to u tom trenutku mislila). Nabrojte 12 reči od 3 slova. Pas, lov, lep, jak, đak, muž, puž, ruž, kos, nos, los, još. Nabrojte 12 reči od 4 slova. Mama, tata, baba, deda, bata, seka... Nabrojte 12 reči od 5 slova. I tako smo brojali do 12 reči od 12 slova. Onda je bilo potrebno navesti 12 reči koje počinju sa TRANS, 12 koje završavaju na OŠ, 12 koje počinju i završavaju na E, 12 koje počinju i završavaju na T, 12 ovakvih i 12 onakvih.

Već sam uveliko bila izgubljena u brojevima, slovima, srpskom i engleskom i svemu ostalom čega sam se tog popodneva prisećala kada sam nakon tri i po sata izašla napolje. Treba li da napominjem da nisam sve završila jer zaista više nisam mogla da brojim slova na prste. Ali zaista.

Drugi krug

U ponedeljak ujutru su mi javili da sam prošla prvi krug i da je u utorak u 14h drugi. Rekoše i da će mi poslati šta treba da naučim. Da naučim? Valjda nisu dovoljno testirali moje znanje dva dana ranije.

I zaista, posle pola sata pošalju oni meni 64 (i slovima - šezdeset četiri) pitanja i odgovore na njih koje bi trebalo da naučim. Sve ukupno, bilo je to oko 20 strana da se nauči. Pročitam pitanja, shvatim da se već nerviram, da me sad mrzi da „učim“, razmišljam se da li da odustanem od svega. Ali neću da mi propadne sjajno urađeni prethodni krug. I odlučim da ujutru rano ustanem i naučim (ispitna) pitanja.

Da, da, kao što sam nekad ustajala da spremam ispite u osam ujutru, tako sam ustala da učim za razgovor za posao. Učila sam koji sve nivoi iz engleskog postoje, kakvi testovi postoje, koji čemu služi, zašto učiti engleski tom i tom metodom, i sve ostale hvalospeve o dotičnoj školi. Učila sam od osam do 13h kad sam već morala da krenem da pokažem svoje znanje.

Stignem ja tamo i opet s vrata dobijem beli papir na kome se nalazi pet pitanja od onih 64. Kažu da imam vremena koliko mi treba. Kao pravi štreber sve sam znala i posle nekih sat vremena izađem da predam svoj rad. Tip u patikama (ne baš čistim), šortsu, majici kratkih rukava, ukratko, u jednom skroz opuštenom teretana fazonu mi uzima rad i čita šta sam napisala. Kaže da je dobro, odlično, super, da sam položila i da je sutra treći krug nakon koga dolazi i praktična obuka koja traje nekoliko dana i posle koje će odlučiti koga da zaposle. Kažem da ujutru imam zakazano kod lekara i da nemam vremena za „učenje“. Reče čovek da ne brinem, da za sutra treba da se nauče samo četiri lista, da je to neka šema telefonskog razgovora i da je sve to lako. Ok. Doći ću sutra u 14h.

Ono što će možda nekome izgledati čudno je da ja nakon sati i sati provedenih u dotičnoj školi i nakon mnogo testova i dalje ne pominjem šta bi bio moj posao, plata, radno vreme. Ali sve je to zato što to niko nije ni pomenuo. Valjda pojedini poslodavci smatraju da su bogom dani pa je jedino važno da ti pokažeš šta imaš da ponudiš, a njihovu ponudu češ svakako prihvatiti. Kao da plata, prijavljivanje i ostale „sitnice“ nisu bitne. Ali kad si nezaposlen pristaješ na (skoro) sve i svašta.

Treća (ne)sreća

Stigne meni pre nego što sam došla kući šta treba naučiti za sutra. Stvarno četiri strane, stvarno šema telefonskog razgovora. Pročitam. Vidim da ni tu nema neke velike mudrosti. Tri strane upravnim govorom napisane. Klijent: „Dobar dan“, ja: „Dobar dan, ovde Marija iz škole... Kako mogu da Vam pomognem?“. Klijent: „Mene zanimaju kursevi engleskog jezika“. Ja: „Na pravo mesto ste se obratili. Bla, bla, bla“. Sigurno znam da razgovaram telefonom i sigurno ću proći. A i zapamtila sam sve što sam pročitala.

Sutradan, poslednjeg dana ove parade odem ja tamo u dogovoreno vreme. Opet papir u ruke čim sam ušla. Na papiru 11 pitanja. Deset od onih 64 što sam radila dan pre da vide da nisam zaboravila ili prepisivala (valjda su me procenili kao senilnu ili prepisivanju nastrojenu) i čuvena šema telefonskog razgovora. Ajde dobro, uradim ja sve to za malo više od dva sata. I po već oprobanom metodu odlazim da predam svoje delo.

Čika od juče ponovo pregleda šta sam napisala. Kaže da je onih deset pitanja od juče dobro ali da ne valja šema telefonskog razgovora. Pitam ga kako ne valja jer ja znam da je dobro napisano. Kaže: „Pa nisi naučila napamet“. Kažem čoveku da zaista nisam naučila šemu telefonskog razgovora sa sve navodnicima napamet jer je to telefonski razgovor i on se obično ne uči napamet. Kažem mu da nikad ne možete sa sigurnošću znati šta će Vas onaj sa druge strane žice pitati i da mora biti mesta improvizaciji. Gleda mene on kao da sam luda i kaže „da se telefonski razgovor mora znati u pola dana i pola noći“ i da se vratim u učionicu i lepo to ponovo napišem jer on zna da ja to mogu. Uostalom nalazim se u 15 najboljih kandidata ikada u toj školi.

Vratim se ja, budala, nazad u učionicu i zaista počnem da prepisujem. Realno, nisam naučila napamet to što piše na papirima ali sam naučila suštinu (ako je tu imalo šta da se uči). Ali, ako čovek hoće napamet dobiće napamet. Izvadim ono što mi je poslao odštampano i počnem da prepisujem. Naravno, i dalje nisam toliko poludela da tri strane teksta prepisujem pa shodno tome prepisujem samo najvažnije delove, izbacujući po neku reč da ne bude baš sumnjivo što piše sve identično.

Nakon sat vremena i što me je ruka već bolela, a da je bila zima i smračilo bi se, odlazim na svoj poslednji raport. Čekam ispred kancelarije (vrata su otvorena) dotičnog gospodina u šortsu (valjda je to neki novi direktorski dress code) jer se unutra nalazi neki momak. Čujem da je momak već prošao sve pismene krugove i da je počeo sa praktičnom obukom za poslovnog sekretara. Čujem da direktor pita radnicu zaposlenu u školi koja drži praktičnu obuku šta je do sada obučila tog momka. Kaže da mu je objasnila kako se šta popunjava. Direktor je pita šta mu nije objasnila i koliko će joj još vremena trebati. Kaže da mu još samo nije objasnila kako se koristi fiskalna kasa i kako se koristi usisivač. Štrecnula sam se kod tog usisivača. Otkud sad on u celoj priči?

Veliki gazda na to izgovara rečenicu koja mi postaje utisak te nedelje (ako ne i meseca): „Dobro. Vama je poznato da su dužnosti poslovnog sekretara/sekretarice da dođe 15 minuta pre početka smene da bi usisao zajedničke prostorije i oribao WC“. Roletna mi je pala na oči. Toliko ispitivanja (slobodno ću reći mučenja) da bi na kraju čistila. Tužno.

Kada sam konačno ušla u kancelariju i kada mi je gospodin vlasnik pregledao rad rekao je da je ovo dobro ali da mi fale pojedine reči i da bi najbolje bilo da dođem na popravni ispit u petak u 14h a da do tada učim zadato od reči do reči. Ne znam iz kog razloga pokušah ponovo da mu objasnim da se telefonski razgovori obično ne uče napamet. Nije razumeo. Samo me je pitao zašto imam negativno mišljenje o njemu i njegovoj školi. Ni to nije razumeo. U petak naravno nisam otišla.

U septembru je ponovo otvoren konkurs za isto radno mesto. Trajao je mesec dana. U oktobru ponovo. Zaboravila sam da pogledam šta je bilo u novembru. Radila sam mnogo pametnije stvari.

 


Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel