Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Etnički stereotipi Srba o Albancima - Nekulturni i rezervisani

Etnički stereotipi Srba o Albancima

Nekulturni i rezervisani

Autor Đurđa Rajevac 2010/12/6 : Tekstovi istog autora

Stavovi Srba prema Albancima se uglavnom vezuju za Kosovo, u bilo kom kontekstu. Da li je neko tamo rođen, živeo, da li je nekad bio na Kosovu nije mnogo važno za ujednačene stavove tokom prethodnih decenija. Tokom perioda ratova, mira, tranzicija i kriza, Albanci nikad nisu viđeni kao blizak i srodan narod.

Prema Albancima postoji distanca u kulturnom, etničkom i religijskom smislu. Nikada nije pogodno konstruisati generalizacije o bilo kome, ali za politikološka i sociopsihološka istraživanja bilo je neophodno ispitati takva generalizovana mišljenja o osobinama Albanaca koje im ljudi pripisuju, kako u Srbiji tako i na Kosovu. Ovde se Srbija i Kosovo odvajaju jer nije uvek bilo uslova za istraživanja na Kosovu, pa se i radi boljeg razumevanja i objektivnosti oni istražuju odvojeno.

Istraživanja, kao jedini naučni način dolaska do podataka, se smeštaju u određene vremenske okvire da bismo na kraju mogli da uočimo promene u samim stavovima ljudi.

Sredinom osamdesetih (Pantić, 1987) Albanci su opisivani kao nerazvijeni, ne vole druge narode, nekulturni i rezervisani, međutim treba znati da je tada počela da raste etnička distanca na Kosovu. Iako su to bile godine mira u političkom smislu, mišljenja Srba o Albancima su bila nedvosmislena.

Devedesete su donele najiscrpnije naučne radove, u svim oblastima. One su bile izuzetno izazovne u svakom smislu, jer je bilo potrebno na objasniti i sebi i drugima šta se to zapravo desilo i šta se promenilo u društvenoj svesti. Od raspada Jugoslavije, do stvaranja nove države, do bombardovanja i kosovke krize, do petooktobarskih promena, bilo je sasvim jasno šta će istraživanja pokazati. O Albancima 1993. godine od 1555 ispitanika polovina je prihvatila stav o primitivnosti Albanaca, a 1997. godine opisivani su kao lenji, kukavice, glupi, neiskreni, nekulturni. Ova istraživanja nisu obuhvatala Kosovo.

Istraživanje na Kosovu sprovedeno 1997. godine (Mihailović, 1998) bavilo se stereotipima koje Srbi imaju o Albancima i Albanci o Srbima. Srbi sebe prvenstveno vide kao gostoljubive, hrabre, miroljubive, čiste, inteligentne, vesele... Gotovo isto kao i Albanci, Srbi su svojim sunardnicima pripisivali u 87% slučajeva pozitivne, a samo u 13% slučajeva negativne osobine. Zanimljivo je da se na nivou stavova javlja pozitivan odnos prema poznavanju jezika kontrarne etničke zajednice. Tako stav da bi Albanci trebalo da znaju srpski podržava 93% srpskih i 77% albanskih ispitanika, dok stav da Srbi treba da znaju albanski podržava 50% Srba i 79% Albanaca. Stav da neznanje jezika sredine udaljava ljude podržava 68% Srba i 81% Albanaca.

Stereotipi o Albancima sadrže osobine kao što su: zaostali, grubi, gostoljubivi i manji procenat smatra da su hvalisavi i iskreni. Sa druge strane Albanci smatraju da su Srbi grubi, hvalisavi i zaostali, manji procenat ispitanika smatra da su inteligentni i kulturni.

Nakon 2000. godine situacija se nije mnogo promenila. Albanci su necivilizovani, nisu miroljubivi, ne vole druge narode, nisu kulurni, nisu čisti. Sa druge strane pozitivne osobine Albanaca su: vredni, ponosni i gostoljubivi. Autostereotipi su mahom pozitivni, ne samo kod Srba. To je vid neke vrste odbrane ili poređenja sa ostalim narodima. Ako smo mi loši, Albanci su lošiji, ako je Nemci pametniji, mi smo dobronamerniji.

Evidentno je da se može se govoriti o trajnosti etničkih streotipa Srba o Albancima i Albanaca o Srbima.

Stereotipi imaju nekoliko svojih bitnih funkcija, u ovom slučaju se koriste kao opravdavanje sukoba, pronalaženja krivca, utemeljivanje nacionalnog interesa i kolektivne svesti. To može rezultirati generalizovanim stavovima o svim Albancima ili svim pripadnicima islamske veroispovesti. Kako su Albanci bliži tako je emotivni naboj prema njima intenzivniji. Nedostatak ovakvih istraživanja je nemogućnost spoznaje razloga za ovakve stavove. Naime, postavlja se pitanje da li je i koliko je ispitanika bilo u kontaktu sa Albancima, da li je taj kontakt bio pozitivan ili ne, da li se ljudi prosto odlučuju na takve stavove jer se od njih tako očekuje ili su putem mas medija bombardovani informacijama o sukobu Srba sa Albancima. Ako ne poznajem ni jednog Albanca kako onda znam da je svaki Albanac loš?

Svako ima slobodu govora i mišljenja, ali ta sloboda nije apsolutna jer je ograničena slobodom drugog pojedinca. Kroz svoja mišljenja o drugima spoznajemo njihova mišljenja o sebi, a ako ih suprotstavimo dobijemo na početku verbalni sukob gde stereotipi dobijaju svoj puni smisao, a ako se takvi sukobi materijalizuju u vidu fizičkog obračuna onda se stereotipima odobravaju i pravdaju.

 

Pročitajte još i o etničkim stereotipima Srba prema Hrvatima.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel