Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Muško-ženske razlike - Kriv je mozak

Muško-ženske razlike

Kriv je mozak

Autor Dunja Blagajić 2010/10/8 : Tekstovi istog autora

Veličina (težina) mozga nije direktna mera inteligencije - slon ima oko 4 puta teži mozak od čovekovog - muškarci imaju u proseku 11 – 12 odsto teži mozak od žena, i 4 odsto više nervnih ćelija. Sa druge strane, žene imaju više dendritnih veza između neurona.

Istraživanja nobelovca Rodzera Sperija još od ranih šezdesetih godina prošlog veka pokazala su da je mozak podeljen na dve hemisfere, kao i to da su pojedini delovi mozga specijalizovani za različite sposobnosti. Tako je leva hemisfera zadužena za verbalno, logičko i analitičko razmišljanje (čitanje, pisanje, aritmetika). Ona procese obrađuje linearno. Desna hemisfera funkcioniše na neverbalan način; obrađuje vizuelne, perceptivne, prostorne i „intuitivne“ informacije vrlo brzo i nelinearno. Za nju se vezuje kompleksnost i kreativnost.

Istraživači sa državnog univerziteta u Njujorku ispitivali su 17 dečaka i 18 devojčica pretpubertetskog uzrasta i otkrili da prilikom eksperimenta prepoznavanja lica i facijalnih ekspresija, dečaci više koriste desnu stranu mozga, dok devojčice levu ili obe. Muški i ženski mozak na različite načine obrađuju informacije, što su pokazala i elektroencefalogramska merenja kod odraslih ljudi. Rešavanje apstraktnih problema kod muškaraca pokazalo je znatnu aktivnost u desnoj strani mozga, dok je kod žena aktivnost bila raspoređena na obe strane. Međutim, teško je naći zajedničke crte prilikom istraživanja oblasti u kojoj se pojedinci toliko razlikuju. Sandra Vitelson, kanadska naučnica, zaključuje da prilikom rešavanja ovakvih zadataka ispitanici koriste svoju ‘kognitivnu strategiju’, zasnovanu na osnovu ličnih iskustava. Ne možemo reći za sve žene da razmišljaju na isti način, kao ni svi muškarci. Uzimajući u obzir čitav niz procesa mišljenja i strategija nervnih sinapsi tom prilikom korišćenih, rešavanje svakog problema je jedinstveno, i dešava se prvi put u istoriji.

Stručnjaci se još nisu složili oko toga da li je aksonska povezanost hemisfera (Corpus callosum) veća kod žena, mada veliki broj istraživanja tvrdi da jeste. Posledica ovoga je veća osetljivost za emotivnu i nevrbalnu komunikaciju, čak i intuiciju. Ovo takođe znači da muškarci teže ispoljavaju emocije, mada veliki uticaj na ovu činjenicu imaju sredina i učenje.

Istraživači sa McMaster Univerziteta (Ontario, Kanada) otkrili su da žene imaju i do 15 odsto veću gustinu moždanih ćelija u prednjem delu mozga koji kontroliše tzv. više mentalne procese (rezonovanje, planiranje budućih akcija, memorija i neke emocije). Ćelije su nađene u onim regijama koje prave veze sa ostalim delovima mozga, kao sto je limbični sistem za koga se veruje da ima važnu ulogu u emocijama. Ali kako stare, žene brže gube ćelije sa ovog mesta nego muskarci. To može biti zbog naglog pada količine estrogena u menopauzi, dok kod muškaraca ne postoji takav slučaj sa testosteronom. Zbog boljeg „kontakta“ sa svojim emocijama, žene su čak deset puta više anksiozne i imaju napade panike. Brže gubljenje ćelija iz te regije čini ih podložnijim neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmer. U starosti, gustina moždanih ćelija u ovom delu mozga postaje ista kod žena i muškaraca.

Pored ‘mapiranja’ procesa u mozgu, naučnici pokušavaju da slično učine i sa hromozomima koji sadrže celokupan genetski materijal čoveka. Tako na primer znamo da plavu boju očiju određuje recesivan gen, i znamo tačno gde se nalazi. Ali šta je sa razlikama između polova? Jači i nežniji pol međusobno se razlikuju samo po Y hromozomu (kombinacija XX za žene, XY za muškarce) koji u sebi nosi 78 gena. Zajedničkih gena je 19. Šta to muškarci imaju a žene ne? Jedan od tih gena određuje pol, tri služe za kontrolu proizvodnje proteina, jedan ima nejasnu funkciju vezanu za mozak, a čak 60 gena služi za kontrolu proizvodnje sperme. Funkcija ostalih trinaest gena nije otkrivena.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel