Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Sindikalizam - Kukom na udove

Sindikalizam

Kukom na udove

Autor Marija Dukić 2010/11/25 : Tekstovi istog autora

Aktuelna kriza pomogla nam je da uočimo posrtanje sindikata u Srbiji, koji u broju od skoro 19 500 ne uspevaju da bitno utiču na pobošljanje uslova zaposlenih.

Dugovečni Piter Draker, koji je imao priliku da prati sindikalizam kroz ceo dvadeseti vek, izjavio je da je „revolucija produktivnosti pobedila klasnu borbu“. Aktuelna kriza pomogla nam je da uočimo posrtanje sindikata u Srbiji, koji u broju od skoro 19 500 ne uspevaju da bitno utiču na pobošljanje uslova zaposlenih, ali i da postavimo pitanje da li to uopšte ima veze sa revolucijom produktivnosti, koja je još uvek u Srbiji nedostižan cilj.

Čitamo da su postojala vremena entuzijazma i svrhovitosti, kada su naši preci žrtvovali svoje živote zarad uzvišenih ciljeva, poput opšteg prava glasa, prava žena, crnaca, pa i radnog prava. Danas, čini se, olako shvatamo njihove žrtve, ne razmišljajući o tekovinama koje su nam ostavili.

Dobar deo istorije radničkih pokreta vezan je za sindikalnu borbu, još od četrdesetih godina 19. veka - početka njihovog delovanja. Prvi oblici sindikalnog organizovanja zasnovani su na principu solidarnosti i uzajamne pomoći u slučajevima nezaposlenosti, bolesti i smrti. Kao takvi, bili su ilegalna i konspirativna udruženja, sve do osnivanja Prve internacionale, kada dobijaju prizvuk socijalističkih doktrina, a samim tim priznaju i mogućnost delovanja preko političkih zastupnika. Na dotadašnje žrtve u borbi za radnička prava podsećamo se svakog 1. maja, kada su započeti štrajkovi u Čikagu (1886. godine), za čije zahteve da se uspostavi osmočasovno radno vreme su mnogi platili životom.

Već u to vreme postaje upadljiva težnja vlasti da legalizacijom sindikata i delimičnom socijalnom zaštitom deradikalizuju sindikalni pokret. Ovo se i ostvarilo u eri kejnzijanizma, stvaranjem paktova između vlada, poslodavaca i sindikata. Ta praksa socijalnih paktova raširena je i danas, izgleda u dovoljnoj meri da ugrozi samu postavku sindikalizma.

U Srbiji smo sve češće svedoci nemoći sindikata da ispunjavaju svoju svrhu uz razna opravdanja, počev od tranzicije, pa do svetske krize. Iako imamo dugu istoriju sindikalizma (za početni datum se uzima 1903. godina, formiranje Radničkog saveza, iako smo mnogo ranije imali neformalne pokrete) pa i radničkog samoupravljanja, u javnosti se provlače dileme da li je sindikalizam suprotnost kapitalizmu, odnosno svemu onome čemu kao tranzitorno društvo težimo. Odgvor vam može dati i laik – naravno da nije, suština demokratije, pa i najliberalnijeg tržišta, ogleda se u postojanju participacije i demonopolizaciji centara moći. Čak se može tvrditi suprotno, da za zdravu privredu morate imati jake radničke pokrete, čiji je posao da harmonizuju odnose između poslodavaca i zaposlenih. Samo, tu postoji jedan element koji naši sindikati ne shvataju – ta harmonizacija podrazumeva da se svako bori za svoja prava, a ne i poslodavci i sindikalci za prava vlasnika kapitala.

Raznobojni okovratnici

U Srbiji je registrovano 19.472 sindikata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u Srbiji je u poslednjih sedam godina u konstantnom padu, a pretprošle godine spustio se ispod rekordnih dva miliona. Neto plate su tada nešto malo prelazile 300 evra, što nije bilo dovoljno za pokrivanje izračunate prosečne potrošačke korpe. Da stvar bude gora, aktuelna kriza je povećala nezaposlenost, te je sada stopa nezaposlenosti 19,2, a po međunarodnoj definiciji nezaposlenih (kriterijum je da su stari od 15 do 64 godine) čak 20,1 %. Zarade su ove godine realno veće 0,7% a cene na malo 9,9%. Procenjuje se da će inflacija biti oko 10 % s obzirom na rast cena hrane koji je kod nas veći nego u bilo kojoj zemlji iz regiona. Cene hrane u Srbiji su ove godine najviše porasle u regionu i imaju najveći uticaj na ukupni rast potrošačkih cena - 34,1 odsto.

Ne želimo da zvučimo apokaliptično, ali ove podatke ne smemo zanemarivati. Najblaže rečeno, zaposleni Srbi ne žive baš u idealnim uslovima. Njihovo mišljenje o efikasnosti sindikata dato je u jednoj od online anketa; na pitanje za šta služe sindikati u Srbiji većinski odgovor (46%) je „da vlast lakše kontroliše radničko nezadovoljstvo“, dok 23% ispitanika tvrdi da je njihova svrha onemogućavanje radnicima učestovanja u privatizaciji. Pošto ovo nije anketa zasnovana na reprezentativnom uzorku, pomenućemo nedavno sprovedeno istraživanje o stavovima zaposlenih i socijalnom dijalogu (Mihajlović, Stojiljković i Ivanović), po kome je 77% članova sprskih sindikata nezadovoljno njihovim kompletnim učinkom, dok je poverenje u lidere sindikata još manje.

Predsedniku Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisavu Orboviću veruje 9% ispitanih, a Branislavu Čanku iz UGS Nezavisnost 6%. Kako opada poverenje u sindikate, opada i članstvo u njima. Pre devet godina svaki drugi zaposleni bio je u nekom sindikatu, danas svoje članstvo u sindikatima ima svaki treći radnik.

U takvim uslovima, umesto da se ujedine ili bar započu neki socijalni dijalog, sindikati kao da više vremena posvećuju međusobnim čarkama umesto borbi za prava radnika. Tako se Čanak međusobno dobacuje sa Orbovićem optužujući ga da šuruje sa vlastima, dok mu ovaj vraća pitanjima koliko su mu plaćene dnevnice za putovanja. Analitičari se ne bave senzacionalističkim svađama sindikalaca, ali ističu da ima slučajeva u kojima poslodavci pridobijaju predstavnike sindikata službenim automobilima, nepotističkim zapošljavanjima njihove rodbine i mestima u upravnim odborima. S obzirom na Zakon o radu koji predviđa da se reprezentativnim sindikatom može smatrati samo onaj koji ima najmanje 10 odsto zaposlenih od ukupnog broja na teritoriji, odnosno u grani, samo pomenuta dva sindikata mogu bitnije učetvovati u političkom dijalogu. Ostali, možda radikalniji, mogu da se služe aktivnostima poput štrajkova i protesta.

Tajkunska prava

U poslednje vreme protesti su radikalizovani, pa smo osim standardnog blokiranja prometnih gradskih ulica mogli videti i potresnije scene, poput štrajkova glađu, ali i samopovređivanja radnika.

Zoran Bulatović, najpoznatiji srpski štrajkač, odsekao je sebi prst i pojeo ga. Ovaj gest simbolizovao je siromaštvo radnika ali i radikalizam na koji su oni spremni. Svi oni imaju razloge za protest koji se uglavnom mogu svrstati u finansijske probleme, lošu privatizaciju i neuplaćivanje doprinosa i staža. Ta pitanja se lakše i efikasnije rešavaju sindikalnom borbom nego samopovređivanjem, ali ovi slučajevi odašilju dve poruke – da sindikati nisu dovoljno efikasni i da ili pravna regulativa nije zadovoljavajuća ili je to slučaj sa radom sudova.

Takođe, opšteprisutna teorija, koja se kao neka javna tajna šapuće po kuloarima a sve češće spominje u medijima, je da država više štiti tajkune nego zaposlene. Sa ovim se slaže i Zoran Stojiljković, potpresednik UGS “Nezavisnost”, rečima da vlasti namerno blokiraju efektivni dijalog sa poslodavcima i sindikatima, vodeći pre svega brigu o svojim krupnim finansijerima. U jednom svom tekstu on ističe da bi se ovaj problem najbolje rešio “kroz zatvaranje koruptivnih kanala pri javnim nabavkama i smanjivanje nazidanih cena za 15 odsto, uštedom kojom bi se mogla popuniti gotovo polovina rupe u budžetu.” Za sada, izgleda da se vlastima više sviđa onaj plan koji predviđa otpuštanja, ali to je već pitanje kojim bi sindikati trebalo da se bave, a ne mi.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel