Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Etnički stereotipi Srba prema Hrvatima - Od kulturnih do genocidnih

Etnički stereotipi Srba prema Hrvatima

Od kulturnih do genocidnih

Autor Đurđa Rajevac 2010/11/18 : Tekstovi istog autora

Postoje mišljenja da je vekovna mržnja između Srba i Hrvata deo folklora i nacionalnog identiteta ove dve nacije koje su ispoljavane u decenijskim razmacima na vrlo dramatičan način.

Zato dolazimo do pitanja kako je mrzeti ili, blaže rečeno, ne voleti neku drugu naciju postalo opsteprihvaćeno mišljenje za pojedince ili grupe unutar jednog nacionalnog identiteta? Mržnja je možda prestroga reč za distanciranost, netolerantnost i generalizaciju.

Da li više mrze stariji ili mlađi, obrazovani ili neobrazovani, ljudi sa sela ili iz grada? Na ova pitanja delimično odgovor mogu dati istraživanja etničkih stereotipa Srba prema Hrvatima.

Stereotipi su nelogična i generalizovana mišljenja spojena sa strahovima, nadanjima, uticajem iskustva i kulture. Etnički stereotipi mogu sadržati stav prema pripadnicima sopstvene grupe i prema drugim grupama. Zato se pravi razlika između stereotipa prema sopstvenoj grupi (autostereotipi) i prema pripadnicima drugih grupa (heterostereotipi). Oni se klasifikuju po nekim odrednicama koje nisu nužno negativne, ali za razliku od predrasuda stereotipi ipak sadrže trunku istine zasnovane na nekim realno postojećim razlikama između grupa.

Postoji nekoliko faktora koji utiču i na intenzitet i na strukturu samih stereotipa, a u ovom slučaju nesumnjivo najveći uticaj su imali politička situacija, mediji i obrazovanje.

Počevši od istraživanja sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada je postojala velika i stabilna država, ujedinjeni narodi koji su u državi videli sigurnost i snagu. Viđenja mladih su bila jasna, ne mrze, poštuju i tolerišu razlike. Distanca prema Hrvatima je vrlo niska što govori da pripadnost drugoj naciji u okviru SFRJ nije nikakva prepreka ni za prijateljstvo ni za brak. Međusobna tolerancija nije naravno apsolutna ali je za date političke okolnosti razumljiva i očekivana.

Kako su dolazile promene u političkoj i socijalnoj svakodnevici menjali su se stavovi ljudi, kako se nazire kriza nazire se i potreba da se neko drugi krivi za sopstvene neuspehe. Osamdesete su bile godine novih očekivanja i blage neizvesnosti. Ostala je zajednička država ali se izgubio oslonac, potrebno je naći novu svrhu postojanja zajednice koja je postepeno počela da gubi svoj uticaj. U tim godinama Srbija je bila etnički homogenija od Hrvatske. Interesantan je podatak da je baš u osamdesetim godinama dvadesetog veka porastao broj međuetničkih brakova, a i da je tada počela da se rasplamsava međuetnička netoleranicija. Ipak, ovakve podatke uvek kritički posmatramo jer je manipulacija podacima vrlo zgodna kada su u pitanju istraživanja koja se fokusiraju na osetljive teme. Niti su brakovi krivi za međusobnu netoleranciju niti je moguće međuetničke odnose bez podstreka kanalisati u ratne sukobe.

Hrvati su tih godina (Pantić, 1987) percipirani od strane Srba kao kulturni, inteligentni, ne vole druge narode, ponosni, čisti. Primećuje se da je sadržaj takvih heterostereotipa mahom pozitivan. Pored toga, ipak je primećen rast etničke otuđenosti. To može predstavljati ne sasvim jasan pokazatelj odnosa koji će se u narednim godinama kulminirati u otvorene sukobe. Zato se osamdesete godine uzimaju kao bitne za dalje ispitivanje stavova Srba i sadržaja stereotipa prema drugim nacijama, posebno prema Hrvatima.

Postoji mnogo radova na ovu temu koji postavljaju pitanje da li se odnos dve nacije samo gurao pod tepih prethodnih godina i šta zapravo Srbi misle o Hrvatima. Pošto se fokusiramo samo na jedan bitan element, a to su etnički stereotipi, nije teško predvideti da su se oni promenili tokom jugoslovenske krize. Ispitivanje koje je izvršeno tokom 1993. godine (dr Zagorka Golubović i saradnici, 1995) pokazuje stereotip prema Hrvatima - da kod mnogih Hrvata postoji nekakva prirodna sklonost ka ustaškoj ideologiji. Ovakvo stereotipno viđenje je prema ispitivanju u vezi sa obrazovanjem ispitanika, etatizmom, nacionalizmom. Gruba ocena bi bila da svi manje obrazovani, a sa više osećanja nacionalizma, u većoj meri prihvataju ovakav stav. U vezi sa tim tumačenjem bitno je napomenuti da ima istraživanja koja gledaju na ovu temu iz drugačijeg ugla, na stavove intelektualaca koji u tim godinama nisu mnogo skrivali svoje stereotipe. Posredstvom medija takva shvatanja dobijaju podršku i legitimitet tako da se usvajaju u narodu kao poželjna. Hrvati su posmatrani kao hladni, neiskreni, kukavice, glupi, ali vredni i kulturni.

Stereotipi srpskih intelektualaca o Hrvatima su relativno skorašnji i vezuju se za nastanak sukoba i njihovo umnožavanje poslednje dve decenije. To se zaključuje na osnovu pisanja srpskih intelektualaca o Hrvatima u odnosu na pisanje o ostalim susedima. Tako su Hrvati tokom devedesetih zauzeli prvo mesto u odnosu na stare neprijatelje Albance. Viđenje srpskih intelektualaca prati se u nekoliko ravni: hrvatska mržnja (inferiornost, genocidnost), karakterologija Hrvata, hrvatski separatizam (nepostojeći Hrvati).

Nakon 2000. godine istraživanja su se više bavila etničkom distancom koja se u mnogim temama prepliće sa etničkim stereotipima. U tom smislu, distanca prema Hrvatima opada, ali generalno uzevši Hrvati su ipak ređe ili kraće shvatani kao neprijatelj broj jedan, to mesto nesumnjivo drže Albanci. O Hrvatima se i dalje mislilo isto, ali sa relativno manjim intenzitetom. Tako su Hrvati poželjniji prijatelji od Albanaca, ali većina ispitanika ne bi s njima stupila u brak, ne bi ih imalo za pretpostavljenog i sl.

Radi boljeg razumevanja ovakvih istraživanja bitno je dodati i mišljenja Hrvata, u ovom slučaju mladih Zagrepčana, o Srbima. Na taj način se dobija malo potpunija slika odnosa. Prema radu iz 2001. godine (Šakaja, 2001) mladi iz Zagreba su na pomen Srba imali na umu: divljake, agresore, razarače, uništitelje crkava. Pored toga reč Srbi postala je sinonim za neutemeljenu megalomaniju, gubitništvo, bahatost, narod koji stalno ratuje, a uvek gubi.

Imajući u vidu ovako pojednostavljenu sliku o etničkim stereotipima mora se voditi računa o činjenici da je razlika evidentna među lokalnim zajednicama i pokrajinama, da dosta zavisi od kontakta između ove dve nacije odnosno međusobnog suživota u određenim regijama.

Ne postoji jedan dominantan faktor koji je uticao na ovakva shvatanja građana Srbije, ali jasno se izdvaja da promena odnosno trenutna politička situacija ima vrlo jak uticaj na stavove ljudi i da mediji takođe nose veliku odgovornost. U cilju održavanja vlasti krivac se traži u susedu dok vlast uz pomoć medija širi dezinformacije i strah radi glasova, radi sejanja mržnje i lakše kontrole, a mediji za senzacije žive i od njih opstaju, što pojedinca ostavlja da svoj svet pojednostavi jer je tako ipak lakše živeti.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel