Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Zabrana pušenja - Briga o zdravlju budžeta

Zabrana pušenja

Briga o zdravlju budžeta

Autor Marija Dukić 2010/11/11 : Tekstovi istog autora

Pre neki dan je Đorđe Mićić u emisiju “U centru” na Studiju B doveo sagovornike da pričaju o zabrani pušenja. Emisija je napravljena u klasičnom “za i protiv” fazonu, a u korist zabrane je govorila Nataša Lazarević iz Nacionalnog saveta za kontrolu duvana. Iako je Đorđe sve vreme insistirao na pitanju da li je takva totalna zabrana diskriminacija pušača (mogli su npr. ostaviti mogućnost da u firmama postoji prostorija za pušače koja ne mora da ispunjava onako stroge uslove koji su propisani jer njih retko koje preduzeće može da obezbedi), ona je stalno skretala temu objašnjavajući da je pušenje štetno. Misilili smo da je zdravo!

Neverovatno je koliko država Srbija ide u krajnosti te, kao da su građani infantilni ili retardirani, Srbija ih štiti od njih samih. Nećemo ulicu pretrčavati pijani na crveno ako ka nama idu kola 150 na sat, niti ćemo ići na Kopaonik u januaru sa letnjim gumama. Ne treba to da nam brani zakon. To nam brani sama želja za životom. Znamo i da je pušenje štetno. Niko ne treba da puši. Ali ako građani Srbije već puše, oni odrasli koji su svesni posledica i koji su ih prihvatili, ne treba da ih neko najstrože diskriminiše uveravajući ih da je to za njihovo dobro. Država inače vrlo dobro zarađuje na oporezivanju pušenja i na saradnji sa fabrikama duvana, a ako baš želi da iskoreni pušenje onda neka zabrani proizvodnju i prodaju cigareta. To se, naravno, neće desiti jer je Srbiji draži novac od vašeg zdravlja. Dakle, kazna radi kazne. Sada su joj  draže pare od naplate kazni nego ostavljanja mogućnosti pušačima da zapale u prostoriji u kojoj ne guše nepušače već samo sebe.

Ima toliko dokaza da ne treba pušiti da nećemo ni pokušati da opravdamo ovu zlu naviku. Međutim, ta navika koja je do skoro bila jedna od onih nenormalnih stvari kojima smo se ponosili, poput onoga da nema takvog kafanisanja i provoda tamo na uštogljenom zapadu, sada odjednom je trn u oku ove prosvećene vlasti. Naravno da treba uvoditi i sprovoditi zakone, potpuno se slažemo sa tim. Ali ta priča da na zapadu skoro da i nema pušača, koliko je svima poznato, nije tačna. Puši se tamo i na ulicama i u parkovima, u kafićima i slično. Tamo su ljudi uspostavili neki konsenzus kako bi bili uzor celom nerazvijenom svetu i svojim potencijalnim ekstremima, ali naravno da su i oni ljudi od krvi i mesa, pa tako kada je u Španiji zabranjeno nošenje i pijenje alkohola na ulicama, na kiosku ste mogli kupiti pivo u čašama Koka-kole. I svima lepo. U Srbiji je odjednom pušenje najstrašniji problem, a kao argument nam nepušači poturaju ono "A hteli ste u EU, a?". Hteli smo da ne živimo u strahu od hiperinflacije, konstantne pretnje ratom, nesigurnosti, a ne da pijemo čaj u pet popodne i hodamo k’o da smo progutali motku. Pri tom, i dalje se plašimo inflacije, naše spoljne politike prema Kosovu i da li će nas neki navijač mlatnuti na ulici jer šetamo sa npr. feminiziranim drugom. Ako će Srbija već da nam uvodi "evropske" standarde pa tako i da zabranjuje pušenje, nedostaju nam dobre plate pa da pravo sa posla odemo u teretanu, da steknemo zdrave navike, da posle toga odemo sa društvom na predstavu, pa u restoran na večeru, a ne da dođemo kući, kuvamo jelo i sedimo na netu i naravno u pauzama svega toga, pušimo iz dosade. Da hoćemo da ostavimo pušenje ostavili bi ga bez obzira na način života koji vodimo, nema zbora. Ali trebalo bi da dobijemo nešto pre nego što počnemo da dajemo, odnosno da se odričemo. Ova država već godinama samo uzima a ništa ne daje. Stalno se uvode neki kvazi evropski zakoni, stičući time sve više neprijatelja među onim “patriotama” koji su u suštini neobrazovani i siromašni, te nisu imali prilike da vide kakav je ustvari život u EU. Oni sad misle da je EU strašno čudovište koje vam sve brani.

A kad smo već kod zakona, čisto da pomenemo neke stavke iz Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Dakle, na radnom mestu može da postoji prostorija određena za pušenje, ali ja nisam upoznala poslodavca koji bi se iscimao da ovo zaista obezbedi, i to usred krize:

  • Iznad vrata ili uz vrata prostorije za pušenje mora da postoji oznaka: „Prostorija za pušenje”, kao i broj lica koja u isto vreme mogu biti u prostoriji za pušenje, u zavisnosti od kapaciteta ventilacionog sistema za prečišćavanje vazduha.
  • Ispred ulaza u prostoriju za pušenje kao i u samoj prostoriji za pušenje mora se obezbediti da se u slučaju kvara ventilacionog sistema automatski pojavi oznaka: „Zabranjeno pušenje zbog kvara na ventilacionom sistemu”.
  • Prostorija za pušenje mora biti zatvorena prostorija u celini i sa kliznim vratima koja se moraju samostalno zatvarati, s tim da se zatvoreni prozori i vrata smatraju kao deo zida te prostorije.
  • Prostorija za pušenje mora biti opremljena ventilacionim sistemom koji je sastavni deo prostorije za pušenje koja je fizički odvojena od drugog ventilacionog sistema, s tim da vazduh s duvanskim dimom iz prostorije za pušenje ne sme da prelazi u druge zatvorene prostorije koje se nalaze u tom zatvorenom prostoru. Vazduh iz prostorije za pušenje ne sme da se reciklira, nego mora putem ventilacionog sistema biti izveden u otvoreni prostor.


Sada iz lične perspektive: Zamišljam kako moja firma u kojoj smo ceo dan same direktorka i ja, sad kupuje klizna vrata zbog mene koja sam pušač. Još smešnija mi je sledeća zamisao - za pravno lice propisana je kazna do milion dinara “ako na jednom ili više vidnih mesta u prostoru u kome je zabranjeno pušenje, za svaku smenu obavljanja delatnosti ne istakne ime lica ovlašćenog za kontrolu zabrane pušenja u tom prostoru, odnosno delu tog prostora, s podacima o mestu gde se to lice nalazi i brojem telefona tog lica na koji se može prijaviti pušenje u tom prostoru”. Znači Bilja treba da me odredi da vršim nadzor nad sobom da li pušim, i treba da istakne moje ime i broj telefona da znam da pozovem sebe ako ne budem poštovala zabranu pušenja, pa da se prijavim. Moja firma ima tri kancelarije u kojima obitavamo nas dve žene, i ovde ne sme da se puši. Koga ja to gušim? Ok, izlaziću napolje, nije problem, ali da se vratim na onu emisiju – biće zanimljivo videti kada svi pušači koji rade u Beograđanci izađu u istom trenutku (da su pametni to bi uradili) na ulicu da zapale po koju, pa zakrče saobraćaj… Jednostavno, nije im ostavljena druga mogućnost.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel