Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Čovek se stvarno zove – Mrki Medved! - 320.000 italijanskih prezimena

Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!

320.000 italijanskih prezimena

Autor Milutin Mtrović 2015/4/9 : Tekstovi istog autora

Pokušao sam da ustanovim broj hobija pa sam konstatovao da je prilično bezgraničan. Recimo, dok nam je uglavnom jasno šta bi moglo biti digitalno slikarstvo kao hobi, apsolutno je nejasno šta je kontraceptivni hobi, a postoji. Na tom obimnom spisku nisam uspeo da nađem moj hobi – moju pasiju. Veoma me privlače prezimena, pa kako stignem u neki grad - telefonski imenik u ruke i gledam koja su prezimena najčešća, ako sam u inostranstvu, tražim naša i kao svaki narcis potražim prvo svoje. Tako sam u Čikagu našao nekog Milutina Mitrovića, pozvao i javila se verovatno supruga, koja je prilično neljubazno odbila svaku moju komunikaciju sa imenjakom. Gotovo da nema grada u kojem sam bio, a da nisam našao nekoga sa mojim prezimenom, koje inače ne spada među najčešća kod nas. Jovanovića, Petrovića i Nikolića ima kolko vam volja. Mnogo smo rasuti. Pa ipak mi se čini da je ponajviše italijanskih i neobičnih grčkih prezimena. Onih sa “u” na kraju, na primer, kao recimo Petrù. što označava da je rođen kao vanbračno dete, pa je prezime dobio po majčinom imenu. Ima takvih u Njujorku, čini mi se više nego u Solunu.

Ako hobi podrazumeva dublje proučavanje korenova, etimologije, prezimena onda je moje interesovanje ipak samo na nivou radoznalosti. Pa eto i to je dovoljno da se saznaju zanimljive stvari. Prezimena se kao tema nekako u ciklusima stalno ponavljaju. Nema dnevne novine koja o tome nije nešto pisala, no poseban talas nastaje kada je neko krajem prošle godine otkrio da postoji vrlo dobra knjiga „Zanimljivi srpski prezimenjak” Srpka Leštarića, izdata još 2013. Nekako je ostala skrajnuta dok je se nisu dograbili tiražniji listovi. Tokom februara je „Politika” obradila svih deset najpolularnijih prezimena u Srbiji, tako da se ja ne bih mešao u naša prezimena. Šta više, mnogo me ne zanimaju ni strana najbrojnija, nego ona čudna i neočekivana.

Ipak, nekakav minimalni pregled je neophodan. Recimo, prema Leštariću, u Srbiji ima oko 50.000 prezimena, uvedena su zakonom kao nasledna 1851. godine. Turska je međutim prezimena uvela tek pod Ataturkom 1934. godine. Bilo je odobreno da svako sebi može slobodno izabrati prezime, pod uslovom da ne znači zanimanje (kod Jevreja je to često, možda zato), čin u vojsci, rasu, ime strane zemlje, kao ni da ne bude u sukobu sa moralom, te da prezime nije komično. Ovo sa komikom videćemo da bi mnoge Italijane ostavilo samo sa imenom. Kako stručnjaci tvrde, Amerika ima 70.000, a najbrojnija zemlja – Kina, jedva prelazi 22.000 prezimena, tako bar tvrdi Juan Jida, istraživač iz Genetičkog insituta kineske Akademije nauka.

Tu sad nastaje pravi izazov za hobiste: Italija je uvela zvaničnu upotrebu prezimena u 12. veku, da bi Koncilom u Trentu (trajao je 19 godina: od 1545 do 1563.) uz beskrajno mnogo drugih odluka bilo rešeno da se u katoličkim zemljama ukine praksa antičkog Rima: dva imena plus prezime ili titula (Gaj Julije Cezar, na primer). Neobuzdani Italijani, prema četvorotomnom rečniku „Cela Italija po imenu i prezimenu” dokazuje da u toj zemlji ima neuporedivo najviše prezimena nego igde drugde - čak 330.000. Kad ih je toliko, sasvim je sigurno da mora da ima i najviše sumanutih kombinacija imena i prezimena koja dobijaju čak komična značenja, koja bi u Turskoj bila zabranjena. Najčuvenija je zaista postojeća nesreća čoveka koji se zove Felice Mastronzo (Srećko Alisranje). Prezime pripada staroj uglednoj porodici vatikanskog plemstva, pa je čovek u gadnoj stisci između plemstva i dreka. Italijani, međutim, ne obraćaju pažnju na bukvalno značenje prezimena, nego na njegovu etimologiju. Iako neobično ipak je bolje kad se čovek zove Pasquale Di Natale, dakle Uskrs od Božića, zar ne?

Najveći broj kombinacija na osnovu jednog pojma je nastao od ferro (gvožđe) pa tako postoje prezimena kao svima znano Ferrari, pa Ferrero, Ferraro, Ferrario... i tako ukupno 14 varijanti. Kombinacije imena i prezimena su najatraktivnije. Recimo u Trstu se mogu naći osobe koje se zovu: Nella Giacca (U Jakni), Pasquale Gallo (Uskrs Petao), Dino Sauro (Dino Saurus), Domenica Festa (Nedelja Veselje), Bianca Farina (Bela Brašno), pa onaj Bruno Orso (Mrki Medved) iz naslova, time se spisak ni slučajno ne iscrpljuje. Dugo sam verovao da je prezime Sparafucile (Pucapuška) izmislio Franćesko Piave scenarista Verdijeve opere Rigoletto. Sparafućilo je krčmar, pokvarenjak i spletkar. Pamti se stih iz dueta kad Rigoleto nadpevava Sparafućila: “Jednaki jesmo... ja oštar jezik, on oštar nož”. Međutim ispostavilo se da je i to prezime staro bar koliko i puška, i da ga danas nosi 9 osoba ili 0,000007% Italijana. Malo, ali ipak ima. A šta biste, na primer, uradili da vam se neko predstavi kao Otto Marzo (Osmi Mart), postoji i takav, vas bi zbunilo a Italijana ne, jer su naviklii na još čudnije kombinacije.

Moja lična kolekcija italijanskih prezimena nastala je kad sam počeo da učim njihov jezik i naleteo na anegdotu koja kaže kako su Korzikanci došli da se nešto žale Napoleonu, svom sunarodniku, a on se razgnevio i dreknuo: “Titti Corsicani sono banditi” (Svi Korzikanci su banditi) a jedan od njih odgovorio: “Non tutti ecelenza, ma buona parte (Ne svi ekselencijo nego “veći deo”. Buonaparte bukvalno znаči Većideo, odnosno Napoleonovo prezime). Znam da hobisti umeju da ugnjave ljude pa ću navesti samo delić onoga što sam sakupio.

Prvo bih nabrojao pojedinačno prezimena kojima nisam uspeo da odolim: Butafuoco (Bljujevatru), Mangialardo (Jedesalo), Mezzasalma (Polaleša), Boccadoro (Zlatnausta), Malacalza (Lošačarapa), Capodicasa (Gazdakuće), Trucco (Podvala), Grassadonna (Debelažena), Piedepiombo (Olovnanoga), Caravita (Skupživot)... Budući da bi nas ovakvo pojedinačno nabrajanje daleko odvelo ja sam neka prezimena grupisao prema osnovnoj reči.

Pridev (bello) lepo osnova je za prezimena: Bellezza (Lepota), Bellpietro (Lepipetar), Bellochio (Lepooko), Bellpiede (Lepostopalo), Bellpezzo (Lepoparče), Bellavista (Leppogled), Bellagamba (Lepanoga)...

Imenica noga, kad smo već kod nje, osnova je za prezimena: Gamba (Noga), pa da ne ponavljam prethodno Bellagamba ostaju još Gambarossa (Crvenanoga), Gambalunga (Dugačkanoga) i Gambarotta (Slomljena noga). Od novca su nasatali: Piusoldi (Višenovca) i Strasoldi (Najvišenovca)... Od hleba su Panebianco (Belihleb), Pezzopane (Parčehleba)... od brade su: Barbanera (Crnabrada), Barbarossa (Cravenabrada), Barbalunga (Dugabrada)... Od vode je Acquaviva (Živavoda), Bevilacqua (Pijvode), Passalacqua (Vodaprolazi), od rat su Guerra (Rat) i Vinciguerra (Pobediuratu)... Ništa ne izmiče pa je tako i botanika došla na red: Pera (Kruška), Fagiolo (Pasulj), Pomodoro (Paradajz), Belfiore (Lepicvet), Biancafiore (Belicvet)... Tu je i čovek: Buonuomo (Dobričovek), Piccoluomo (Maličovek)...

Baš mi je teško da izostavljam mnoga prezimena, al' mora se sažeti: recimo sa pridevom buon – dobar konstruisana su prezimena: Buonfiglio, Buonamici, Buontalenti, Buonafede, Buontempo i fenomenalno Buonacucina, a znače, dobar pa onda: sin, drugovi, talenti, vera, vreme i Dobrakuhinja! Teška srca svodim nabrajanja još samo na dve grupe. Prva, brojevi kao prezimena: Primo (Prvi), Quattro (Četiri), Quarantotti (Četrdesetosmi), Cinquantaqattro (Pedesetčetiri) tako se zove nadzornica antičke Pompeje, Sessantuno (Šesdesetjedan), Novanta (Devedeset) i Cento (Sto ili 100 ako nije uvredljivo tako napisati).

I na kraju su koincidencije u prezimenima sa funkcijama tih osoba: Manganelli (Pendreković) je bio šef policije. Panico (Paničar) je visoki policijski činovnik, Cantamessa (Pevamisu) muzičar, Pensabene (Mislidobro) kakav cinizam – mafijaški bos, Arrivabene (Stižedobro) Ferrarijev glavni menadžer, Mezzanotte (Ponoć) – filozof, Moribondo (Samrtnik) – lekar, prikazaše na TV reklamu “Alfredo Porco – Assicurazioni” - “Alfred Svinja – osiguranje” što je mnogo i za italijansku tolerantnost. I završio bih nabrajanje generalom finansijske policije koji se preziva Capolupo (Vođavukova), a predvodi omražene finansijske policajce koji zaista kao vukovi jure utajivače poreza.

Kad su u pitanju prezimena nismo ni mi za zanemarivanje, istina Italijana ima više, i još srazmerno više prezimena pa je razumljivo da vode u trci za najneobičnija. Leštarić u svojoj knjizi pored ostalih navodi naša prezimena kao: Rikalo, Mukalo, Motika, Mačkoder, i neizostavno Mučibabić. Dakle, i mi konja za trku imamo. Ne znam hoćete li mi poverovati, ali jednog dana, pre dosta godina, zazvoni telefon u sobi gde smo sedeli ja i kolega Rastko Guzina. Rastko digne slušalicu pa počne sa: - Da, ja sam. - Ne... ne...ne... znate šta, biće da ste pogrešili osobu. Ja se bavim ekonomijom, a vi pričate o sportu, e pa u redakciji “Sport” radi kolega Toša Bulja, biće da vi zapravo tražite njega.

Fotografija: dante-learning.com

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel