Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Infantilna građevinska megalomanija - Gradomanija, ili ko će više

Infantilna građevinska megalomanija

Gradomanija, ili ko će više

Autor Milutin Mitrović 2014/7/14 : Tekstovi istog autora

Nešto nisam baš najbolje razumeo da li je taj Teslagrad (ili Tesla City), o kojem se sad priča, videoigra (jer postoji i to), originalan projekat grada budućnosti ili se to prešlo sa prepisivanja doktorata na prepisivanje projekata (u tome je skandal), tek zaista je Srbija uhvatila korak sa građevinskim manijama u svetu, gde se grade urbana čuda infantilne mašte. Kusturica je prvi na cilju svečanim otvaranjem Andrićgrada, Braća Karić najavljuju dotični Teslagrad, a gospodin Mohammed al Abbar uz snažnu podršku srpskih vlasti prezentira projekat Beograd na vodi1. Svima njima iza leđa, najambiciozniji građevinar današnjice, dubajski šeik Mohamed bin Rašid al-Maktum, vlasnik najbogatijeg emirata, najviše kuće na svetu (828 metara), najfantastičnijih naselja/veštačkih ostrva u obliku palmi i svega što je naj, lansira svoj mega projekat grada budućnosti. Njegova finansijska moć baca u zasenak sve ostale.

beograd na vodi

Foto: Tanjug

Štampa u svetu je obilato izvestila o ambiciji dubajskog šeika da izgradi grad, koji će bez uvijanja, poneti njegovo ime: Rašidgrad ili Rashid City. Biće klimatizovan i blještav. Od para uloženih u taj projekat (spominje se 30 miljardi dolara) sve je tu fenomenalno: 4,5 miliona kvadratnih metara prostora, od čega 700.000 m² Svetske trgovinske aleje (Mall of the World) – dakako najveće na svetu. Na ulazu u taj grad biće parkiralište za 50 hiljada vozila, dalje će se građani i turisti kretati što pešice što elektičnim gradskim prevozom. A predviđeno je da godišnje grad poseti 180 miliona turista. Sve to zajedno trebalo bi da bude izgrađeno do 2020. godine kada je Dubai domaćin EXPO 2020. Iako je rok izuzetno kratak svi su izgledi da će se potvrditi izreka da problema nema ako ima para.

Kada se malo razgrne projekat2 postane vidljivo da nije baš ceo taj budući grad predviđeno da bude pod nekom staklenom kupolom, nego je veći deo grada „kao iz bajke“ poput kičastog Diznilenda, na otvorenom, ali je predviđeno da u centru bude trgovačka ulica, to je valjda taj „mall“, duga 7 km, pokrivena staklom i automatski hlađena, odnosno podgrevana, kako zatreba. Ta klimatizovana ulica – deo grada – prisetio me je, jer sam „odao po njemu“, na Kalgari u Kanadi i njegovih „Plus 15“ – skromnog, ali efikasnog i po kriterijumima običnog sveta veoma značajnog urbanističkog poduhvata – klimatizovanog grada. Razlika izmedu kanadske koncepcije „po meri čoveka“ i dubajske „po meri šeika“ je sociološki, estetski, ekonomski i finansijski toliko duboka da zaslužuje stručniju analizu. Gde se to kreće savremeno društvo, ko diktira stil života, kako Emirati od Holivuda preruzimaju skorojevićki blještavu lažnu sliku, ko to i zašto kod nas tako masovno kopira gluposti. Ovo poslednje treba primiti sa posebnim podozrenjem. U Dubaiju valja trošiti novac koji postoji od nafte, a kod nas ga treba zaraditi na projektu. Neko tu mora biti opelješen.

Ni šeik Rašid se ne razbacuje parama tek tako, ne gradi on neki svoj Staljingrad, nego, bar kako on zamišlja, u skladu sa budućnošću svoje zemlje kad jednom ne bude toliko nafte ili kada ona ne bude nezamenjivi komercijalni izvor energije. Dakle, šeik sanja turističku budućnost svog grada/zemlje. Za sada, on gradi na pesku, ali ne od peska tu budućnost, jer tzv. souverenity fund njegove zemlje ima viška novca od nafte da ne zna šta će sa njim. Na neki način šeik Rašid, gradeći u moru čitava veštačka ostrva/naselja u obliku palmi, najvišu zgradu na svetu Burj Khalifa od 828 metara, i sad sopstveni klima – grad, iščikava sudbinu mnogih multi milijardera pre njega koji su propadali samo zato što su se preinvestirali. Tačno je da njemu novac teče kroz naftovode, ali i naftovodi imaju ograničen kapacitet, za razliku od ambicija. Ne prizivam propast nikome, pa ni šeiku, nego budući da sam video kako izgleda Detroit, kada je jenjala automobilska industrija, zamišljam sve te gradove kao reprizu čuvenog filma „Bekstvo iz Njujorka“ Džona Karpentera, ono kad Pliskin Snejk (Kurt Rassel) ratuje sa gospodarom - Djukom, u Njujorku čiji stanovnici žive u kanalizaciji i samo noću izlaze iz nje pa se razmile kao pacovi. Očito sam suviše opsednut uvrnutim filmovima. Stvarnost ume da bude i lepša.

rašidgrad



Kako izgleda lepa stvarnost, bar od onoga što sam video, je Kalgari, kanadski grad malo poznat pre zimske Olimpijade 1988. godine kojoj je bio domaćin. Na zapadnom delu prerijske ravnice, pre nego što će je ograničiti Stenovite planine i na samo 20 kilometara od Buffalo Hills – zapravo rupetine u visoravni, u koju su Indijanci saterivali bizone, da bi ih tranžirali, pekli i sušili za zimu, nalazi se taj grad. Uprkos nešto preko milion stanovnika, ne deluje veliki. Sav je nekako pod rukom, čist, uredan i čovek ne zna da li je lepši gledan sa zemlje ili iz aviona. Naime, ne znam za lepši prizor nego kad se noću sleće u Kalgari, koji deluje kao neka kubistička varijanta božićneg drveta – skroz je pod pravim uglovima obrubljen nizom jarkih svetiljki iza kojih nema ni kuća ni svetla, ni sirotinjskih jataganmala. To nije slučajno. Kod njih je neko razmišljao i o tome kako da mu grad lepše izgleda gledan iz ptičije perspektive.

U tom gradu je lokalni savetnik za urbanizam arhitekta Harold Heven, 1966. godine podneo predlog koji je usvojen i odmah se počelo sa realizacijom. Kao i sva genijalna rešenja i njegovo je krajnje jednostavno: Kalgari ima opaku klimu – žestoku zimu sa temperaturama i nižim od minus 30, i to mesecima tako. Leti, kada se ravnica usija, od vrućine se ne da disati. Da bi tome doskočio arhitekta Heven je predložio da se sve zgrade u centru zadihtaju i međusobno povežu staklenim mostovima na visini od 15 stopa (4,5 metra) iznad zemlje, otuda ime „Plus 15“. Tako je omogućeno da čine jednu kompaktnu klimatsku zonu grejanu ili hlađenu po potrebi. Počelo se skromno od desetak zgrada u centru, da bi danas ukupna dužina tako povezanog grada iznosila 18 kilometra. Sreća je da se unutra na sve strane nalaze mape i panoi koji vam skreću pažnju gde ste, jer je zaista moguće izgubiti se u tom lavirintu.

To praktično izgleda tako što su povezane zgrade na visini prvog sprata okrenute „na unutra“. Trgovine, restorani, parkovi, vodopadi i vodoskoci, dečiji vrtići, pozorišta, bioskopi, sve što ljudima čini život ugodnijim je tu unutra. Spolja su fasade sa izlozima, i mogućnostima da se i otuda uđe ali je život „sa unutrašnje strane“. Tako su ulice dobrim delom oslobođene od pešaka. Zapravo su pešaci oslobođeni udisanja automobilskih izduvnih gasova. Sve veći broj ulica se na zahtev građana pretvara u pešačke zone i parkove. Najviša građevina je toranj za vodu, koji umesto onih ogromnih buradi na svakom američkom oblakoderu, ovde obezbeđuje dotok vode kućama u celom gradu slobodnim padom. Istovremeno je i simbol na silueti grada. Ima i Kalgari svoje nepretenciozne oblakodere od 30 – 40 spratova. Najupečatljiviji je sedište Royal Bank of Canada, u obliku vertikalno postavljene zlatne poluge. Presvučen je onim reflektujućim staklenim pločama boje zlata kroz koje se iznutra lepo vidi spoljašnost, dok spolja čine kompaktnu formu stilizovane zlatne poluge. Što je najčudnije, sve to ne deluje neukusno i razmetljivo.

Kalgari, kao i cela Kanada deluje nesumnjivo bogato, ali ne rasipnički ili skorojevićki. To što sebi dozvoljavaju da greju ili hlade ceo down-town ponajpre je dokaz racionalnog ponašanja i kolektivne spremnosti da se uradi nešto korisno. Njihov primer kopirali su i drugi gradovi – Montreal je, na primer, povezan podzemnim tunelima. Po meni Kalgari je grad lepe budućnosti koja ne nastaje ni iz čega. Čuva svoja obeležja, kao pomenuti vodotoranj usred grada. U tom gradu žive ljudi, a ne raskalašni milioneri, potrošači ili turisti. On je namenjen svakdnevnom životu. A to je ono što modernoj blještavoj, nabildanoj arhitekturi sve više nedostaje.

1 http://pescanik.net/2014/07/grandiozno-projektovanje-korupcije/
2 http://www.meydansobha.com/sites/defa ... trictOne%20E-Brochure.pdf

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel