Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Tajland: Gde je, šta je i šta se tamo, pobogu, događa? - Gde cveta lemongras zelen

Tajland: Gde je, šta je i šta se tamo, pobogu, događa?

Gde cveta lemongras zelen

Autor Uroš Nedeljković 2013/12/10 : Tekstovi istog autora

Do pre samo nedelju dana probijala nas je beogradska novembarska košava, a sada ulepljenih majici od znoja i teškog daha od vlage vičemo u glas: „Slobodno popodne, konačno!” Idemo da vidimo Bangkok kako dolikuje poluturisti, polubekpekeru! Završili još jednu od inspekcija luksuznih hotela, dok nas noge ne pitaju za umor. U kombiju koji nas je prevozio obraćamo se večito nasmejanoj prilici vodiča:

- Kako da stignemo do zvrn drn grn prn? - kako je našem vodiču i domaćinu zvučalo spelovanje Carske ili Velike palate Bra Borom Maha Rača Vang (Phra Borom Maha Ratcha Wang)
- Nikako! Sve okolo je blokirano zbog protesta. Moraćete zabilazno metroom pa rekom, ali kompleks kraljevih palata nećete moći videti.

Hm, protesti. Treba shvatiti da se i u drugim državama, tričavih 10.000 kilometara od Srbije, ljudi bune i traže nešto za sebe, pitanje je šta? Tajland je solidno jaka ekonomija, razvija se u proseku 4% godišnje sa relativno niskom inflacijom od 3%, dok je dve trećine ekonomije okrenuto ka izvozu, sa stopom nezaposlenosti od samo 0.7% - ne radi samo onaj ko nema ruke, noge, oči, uši i kičmu. Iako je poznat po turizmu. jer ovu kraljevinu godišnje poseti oko 12 miliona turista, isti doprinosi samo 6% BDP-a (Hrvatska: 14%, Grčka: 15%), Tajland pored uvoza gostiju izvozi pirinač, ribu, automobile i visokotehnološke proizvode.

Tajland ribar

Ribar na Tajlandu - samo 10% stanovništva u Kraljevini Tajland živi ispod granice siromaštva - ima posla, dakle

Srbija, zapravo bivša Jugoslavija, uspostavila je bilateralne odnose sa kraljevinom Tajland daleke 1954. godine. Odnosi između dve države ne mogu se nazvati dinamičnim, iako je sve više državljana Srbije u Tajlandu, što kao turisti, što kao ino-radnici (gastarbajteri). Od uspostave diplomatskih odnosa potpisano je samo 6 bilateralnih ugovora. Prvi i za sada poslednji put kada je ministar spoljinih poslova Srbije posetio ovu državu bilo je u novembru 2009. godine i to, pogađate, u vezi nepriznavanja Kosova.

Ekonomske odnose naše dve zemlje karakteriše skromna robna razmena. Tako je, prema dostupnim podacima Ministarstva inostranih poslova Srbije, u 2012. godini robna razmena iznosila 64,2 miliona dolara od čega je srpski izvoz bio 5,9 miliona dolara, dok je u prvih šest meseci 2013. godine robna razmena iznosila 26,5 miliona dolara, od čega je srpski izvoz bio 2,9 miliona dolara. Neozbiljno sa obe strane, rekli bismo.

- Recite mi, da li su ovi protesti ekonomski ili politički?
- Politički... – odgovori nam kratko.

Pre odlaska na Tajland, zatrpan poslom i drugim vidovima obaveza, ne stigoh se više uputiti u tajlandske prilike. Ovaj veliki propust nadoknadio sam nakon povratka, ali moje interesovanje za ovu državu po svoj prilici neće utihnuti skoro. Međutim, ono što sam pročitao pre odlaska je da je Tajland na četvrtom mestu na listi najboljih mesta za život inostranih zaposlenika prema anketama HSBC banke. Tome su doprineli niži troškovi života i veći potencijal za zaradu što je rezultat ubrzanog ekonomskog razvoja i reformi nekada zbunjujućih propisa. Ovakva situacija omogućena je zahvaljujući visokim zaradama po domaćinstvu kao i veoma povoljnim paketima koji se ino-radnicima nude prilikom preseljenja. Azija je kontinent koji se najbrže i najstabilnije razvija, a njen jugoistok je mnogima postao obećana zemlja za razvoj karijere. Razlog je jednostavan: domaće ekonomije se suviše sporo razvijaju, dok je ekonomski rast u ovom delu sveta bukvalno san za zapadna „društva znanja”. Mnogi moji prijatelji žive u ovom delu Azije – toplo ali standard.

Bangkok, Tajland - panorama sa 33. sprata hotela Amari

Bangkok, Tajland - panorama sa 33. sprata hotela Amari

Međutim, politički protesti su nešto drugo. Već čuvena krilatica da „gde ima dima ima i Šinavatre” se odnosila na bivšeg premijera Taksina Šinavatru koji je, optužen za korupciju, pobegao ni manje ni više nego u Crnu Goru koja mu je čak podarila državljanstvo, a po poslednjim informacijama nalazi se u Dubaiju. Trenutni premijer Tajlanda je žena – ali i sestra – 2006. svrgnutog Taksina, Jingluk Šinavatra, koja je na izborima 2011. godine sa svojom partijom Peu Tai osvojila dvotrećinsku većinu. Važila je za ženu bez mrlje u karijeri, ali ovih dana traži se njena smena i raspušten je parlament. Optužuju je da je marioneta svoga brata, a protestanti su zauzeli više zgrada policije i medijskih kuća, dok je vojska poslata na ulice da pomogne policiji.

Zbog svega ovoga ekonomski rast je malo usporio, ali jasno je da je pred Tajlandom dug period ekonomskog progresa, na radost njenih državljana i pomenutih inostranih radnika.

Majmuni na Tajlandu

Međutim, Tajland je slabo poznat ovdašnjem stanovništvu osim po seks turizmu, lepim plažama i odličnim mestima za slobodno penjanje. O tome govori i činjenica da mnogi misle da je Tajland ostrvo te govore „na Tajlandu” umesto „u Tajlandu”. Ono što treba znati, osim da Tajland nije ostrvo, su i dve činjenice: Tajland je kraljevina tj. parlamentarna monarhija i da se Tajland nekada zvao Sijam.

Možda neki ne vole premijerku, ali kralja vole svi. Svi sa kojima smo se susreli o kralju Bumibola Aduljadeja (Phumiphon Adunyadet) zvanom Rama IX govore sa uvažavanjem. O tome govori i činjenica da su na ulicama Bangkoka 5. decembra, na njegov rođendan protesti obustavljeni kako je rekao Sutep Taugsuban vođa protesta – da bi očistili i pripremili grad za proslavu kraljevog rođendana. „Bitku ćemo nastaviti posle!”, dodao je on.

„Tekst ćemo nastaviti posle”, dodajem ja – a saznaćete otkud mi u Tajlandu, kakvog su ukusa skakavci, da li limunovu travu stavljaju u apsolutno svako jelo i koliko zlata može stati u prosečnog Budu.

Drugi deo: Tajland - Zemlja slobodnih, ali dalekih, ljudi

fotografije: Uroš Nedeljković


Činjenice o Tajlandu

Tajland se nalazi u središnjem delu Indokine. Na jugu se graniči sa Malezijom i Kambodžom, na severu sa Laosom i na zapadu Mianmarom - nekadašnjom Burmom. Od skoro 62 miliona stanovnika 80% su Tajlanđani, a u manjine spadaju Kinezi (10%), Malajaci (4%) potom Indijci i drugi. Najveći deo stanovnišva su budisti - 95%, 3% su muslimani, dok su pripadnici drugih veropispovesti 2%.

Glavni grad Tajlanda je Bangkok sa, u proseku, 9 miliona stanovnika. Broj varira zavisno od klimatskog perioda. U kišnom periodu u gradu ima više stanovnika, dok kada kiša prestane deo stanovništva odlazi da obrađuje pirinčana polja.

U Tajlandu postoje tri klimatska perioda: novembar - februar (tokom kojeg smo mi boravili) sa temperaturama od 20 do 35 stepeni celzijusa. Iako podaci govore da je u ovom periodu suva klima, nas je nekoliko puta dočekala snažna kiša, a na ulicama gradova južno od Bangkoka videli su se ostaci od poplava, dok su neke čak bile i poplavljene. Drugi period je od marta do maja, sa visokim temperaturama od oko 40c, dakle, leto. Treći period je od juna do oktobra kada je sparno i temperature su oko 30 stepeni. Kiša pada često.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel