Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Zašto su eri „brze hrane“ popularne emisije o kuvanju - Varjača sa srećnim krajem

Zašto su eri „brze hrane“ popularne emisije o kuvanju

Varjača sa srećnim krajem

Autor Marija Dukić 2013/11/21 : Tekstovi istog autora

Sa oko 25 kulinarskih emisija dnevno domaća publika šalta kanale od Rudolfa Van Vina i njegovih primamljivih zakuski do anonimnih devojaka koje se prijavljuju u rijalitije kako bi svojim kulinarskim kreacijama privukle nekog udvarača. Psiholozi za ovo imaju jednostavno objašnjenje – kada je reč o hrani nema nezainteresovanih. Uz to, moderni kulinari su istovremeno i vodiči kroz egzotične zemlje i kulture,  diskretni nutricionisti i ljudi koji uvek isporučuju - srećan kraj.

Ne postoji dan u nedelji u kojem na TV programu nije bar jedna emisija na kuvanju. Kako raste broj reklama za supe iz kesice, paštete kao glavni obrok i ekspres dodatke za sočnu piletinu i junetinu, ili puding kao vrhunsku instant poslasticu tako raste broj profesionalnih kuvara i naturščika koji unaređuju znanje gledalaca o veštinama spremanja egzotičnih, jednostavnih i komplikovanijih, manje i više zdravih jela.

Tu pravu danonoćnu kuvarsku akademiju izrodili su piplmetri (sprave za merenje gledanosti TV sadržaja u odabranim reprezentativnim domaćinstvima) koji signaliziraju da se gastronomske emisije sve više traže.

Kraća analiza televizijskog programa pokazuje da se samo sredom na većim domaćim TV kanalima emituje bar pet kulinarskih emisija. Tu su većini nedostižni recepti iz Titove kuhinje na B92, rijaliti šou „Dođi na večeru“ na Prvoj, „Gastronomad“ na RTS1 i rijalitiji iz kuhinje. Ako tome dodamo brojne emisije na stranim kanalima koji su ili sa sličnog govornog područja ili su titlovani– dakle, koje gleda domaća publika –sredom će se tu naći bar 20 kulinarskih naslova. Govorimo o komšijskim kanalima HRT-u i OBN-u sa emisijama „Slatko ludilo“ i „Stol za 4“, ali i kanalima poput TLC-a koji svake srede emituje bar pet različitih kuvara dnevno i kanala „24 Kitchen“ koji je specijalizovan za kulinarstvo, sa poznatim kuvarima poput Rudolfa Van Vina koji je uzgred, tokom kratkog gostovanja u Beogradu, bio zapanjen brojem obožavalaca u Srbiji. Ni blogeri najpoznatijeg svetskog kuvara Džejmija Olivera nisu zaobišli zemlju u kojoj „se dobro jede“ (i o hrani dosta priča) pa su objavili kulinarski putopis iz Srbije u kom su našu kuhinju definisali kao mešavinu muslimanske i slovenske.

Kad stomak bira...

Takvu pomamu za TV kuvarima Nataša Šević, autorka jednog od prvih popularnih TV kuvara u našoj skorijoj istoriji, nije mogla ni da zamisli kada se 2005. emitovao serijal „A sad malo mi“ u kojem je ona potpisnik scenarija i režije. „TV kuvari su u međuvremenu stekli veliku popularnost što ne čudi – hrana je neiscrpna tema jer čovek kao savremeno biće razvija i svoje ukuse i potrebe“, kaže Šević.

Lepi BrkaMeđu domaćim TV kuvarima jedan od najpopularnijih je Lepi Brka, odnosno Nenad Gladić koji je kao ugostitelj na uglednom kruzeru proputovao svet i spojio ova dva iskustva (spremanje dobre hrane i putovanja) u, kako se ispostavilo, veoma popularnu TV formu – kulinarski putopis. Lepi Brka tvrdi da zasluge za uspeh Gastronomada duguje timu iz produkcije Advance media koji radi emisiju, „a sve ostalo je kombinacija više elemenata – iskustva, istraživanja, dobre pripreme, a pomaže i kad čovek ima brkove“, šali se Gladić.
Advance je producentska kuća koja je pre 15 godina je u saradnji sa čuvenim Vojislavom Vokijem Kostićem, kompozitorom, piscem i kuvarom, napravila prvu emisiju ovog tipa. Sada je njihov Gastronomad najpopularnija kratka televizijska forma kod nas, što ih ne čudi jer je ovaj trend prisutan svuda u svetu.

Kada je Nataša Šević počinjala da radi na emisijama ovog tipa gledale su ih uglavnom domaćice “ali danas su kulinarske emisije višeslojne, recepti nisu njihov jedini sadržaj i zato im je i publika sve raznovrsnija”. To dokazuju i brojni mejlovi koji stižu tvorcima“Gastronomada”, na osnovu kojih je zapaženo povećano interesovanje muškaraca za ovu emisiju. I starosna struktura gledalaca je pravo iznenađenje –emisija je osim kod odraslih veoma popularna i kod dece mlađeg i srednjeg uzrasta.

Kristina Brajović Car, predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju iz oblasti psihologije medija, kaže da “ne postoji osoba koja je ravnodušna kad je reč o hrani i koja nema šta da kaže na tu temu, bez obzira na profil ličnosti, uzrast i životno iskustvo. Generalno, više gurmana se može pronaći među muškarcima nego među ženama. Najbolji svetski kuvari su muškarci, upravo zato što pristupaju ishrani hedonistički i kapriciozno za razliku od žena koje se, u tradicionalnoj porodici, više bave negujućim aspektima ishrane, očuvanjem sopstvenog i zdravlja porodice”.

Našu ljubav prema kulinarskim emisijama i sajtovima možda najbolje objašnjava prošlogodišnje istraživanje agencije Ipsos koje je pokazalo da se u 60% domaćinstava u Srbiji kuva svakodnevno, dok je npr. Euromonitorovo prošlogodišnje istraživanje gastronomskih navika pokazalo da se u 55% svetskih domaćinstava kuva redovno, što po njihovoj definiciji znači - bar jednom nedeljno.

Trbuhom za duhom

”TV kuvari su popularni svuda. Jedan moj prijatelj tvrdi da gleda kulinarske emisije zato što se uvek završe hepi endom”, priča Lepi Brka koji misli da je njegova emisija postigla uspeh baš zato što nije razmišljao šta će se kome svideti već ju je radio “za svoju dušu”. “Hrana i priča naravno moraju biti interesantne, kuhinja uredna, recepti ne previše komplikovani ali ipak egzotični. Sebi dozvolim da povremeno diskretno provučem neki stav koji nema direktne veze sa hranom, odnosno da prokomentrišem neke naše vrline i manjkavosti, ali ne pokušavam da menjam svet”, kaže Gladić. Najveće interesovanje publike privlače emisije u kojima Lepi Brka pravi slatkiše ali ponekad ga iznenadi gledanost određenih putopisa poput prošlogodišnjeg sa juga Srbije.

Psihološko objašnjenje popularnosti TV kuvara je “drugačiji, strastven i ekspertski, čak umetnički pristup svakodnevnoj, zamornoj aktivnosti - pripremanju hrane”, objašnjava Brajović Car. Ove emisije se obraćaju Homo Ludensu – delu ličnosti koji voli da se igra.

Međutim, i sa najzanimljivijim scenarijem i odličnim receptima kulinarske emisije ne bi bile ono što jesu da nemaju harizmatične voditelje. Produkcijske kuće na zapadu ponekad godinama traže prave ličnosti za ovaj posao. Nekad im se i posreći, kao u slučaju Džejmija Olivera koji je slučajno primećen u dokumentarcu ”Božić u River kafeu”, u kom je tada radio kao kuvar. Čim je BBC uočio njegov talenat za javni nastup snimljena je sada već kultna emisija ”Goli kuvar”, a istoimena knjiga je iste godine postala bestseler u Velikoj Britaniji.

I Nataša Šević naglašava važnost harizmatičnog i energičnog voditelja – nije dovoljno da neko samo dobro kuva, već i da se dobro “slika”. “Najpoznatiji TV kuvari su kompletne ličnosti, svestrane, pasionirane i uvek im je zajedničko to da su uporni, vredni, znatiželjni, duhoviti i da vole život. To su osobe koje vole da udovolje drugima ali i sebi, pomalo narcisoidne ali ne preterano”, priča Šević.

Priče o karijeri ali i o ličnom životu Rudolfa Van Vina pune stranice domaće štampe, jer on, isto kao i Džejmi Oliver, svom poslu pristupa na razigran način, misle psiholozi. Ma koliko to bilo zabavno, kaže Lepi Brka, ponekad čak ni iskusniji kulinarski entuzijasti ne mogu da ponove ono što popularni Holanđanin sprema u studiju. ”Uz sve pohvale Rudolfu, mislim da ponekad bez preteranog razmišljanja prigrlimo sve što nam dolazi iz inostranstva”, kaže Brka.

Pakleno kuvanje i muvanje

Tajlandski premijer Samak Sundaravedž morao je da podnese ostavku jer je Ustavni sud odlučio da se učestvovanjem u TV emisijama o kulinarstvu oglušio o odredbe najvišeg pravnog akta te zemlje. Našim poznatim ličnostima učestvovanje u emisijama ovog tipa izgleda da ne škodi, jer čak i oni koji su najnespretniji u kuhinji dobijaju svoj deo slave. Posebno u novoj, sve popularnijoj formi rijalitija, u kojima nose kecelje. “Prvi kuvar Srbije” je nadmetanje VIP ličnosti za titulu najboljeg kuvara. Emisija sa manje poznatim akterima ali velikim auditorijumom je i Paklena kuhinja, sa voditeljem Sašom Mišićem koga se ugostitelji plaše više nego sanitarne inspekcije. Njegov zaključak posle obilaženja naših brojnih restorana je da “kao narod imamo ukusa i odličnih ideja, samo se loše snalazimo u sprovođenju istih”. Pokušaj ekranizovanja one stare izreke da ljubav na usta ulazi je emisija“Kuvanje i muvanje” u kojoj četiri žene kuvaju za jednog muškarca koji na osnovu njihovog kuhinjskog znanja bira sa kojom će izaći. Ovo je samo jedna od mnoštva emisija tog tipa, u kojima profesorke, studentkinje, domaćice i osobe raznih drugih profesija javno demonstriraju svoje kulinarske kvalitete.

Psiholog Kristina Brajović Car smatra da su emisije ovog tipa popularne jer “stavljaju u prvi plan građanina i njegove potrebe, dok kamera istovremeno prati odnose i dinamiku u okviru jednog obično nevidljivog radnog ambijenta – kuhinje. Onaj misteriozni proces pripreme savršene hrane postaje dostupan i vidljiv, podižući na jedan viši nivo poziciju krajnjeg korisnika – ultimativnog procenitelja kvaliteta”. Ugostiteljsko tržište je, kao i svuda u svetu, i u Srbiji veoma kompetetivno, što može da bude samo dobro za krajnjeg potrošača, ocenjuje Brajović Car.


Novčanik na dijeti

Finansiranje kulinarskih emisija je nažalost vezano za klasično televizijsko sponzorisanje, zbog teške situacije u kojoj se televizije trenutno nalaze, priča Siniša Đokić, producent iz Advance media. Inače bi bilo normalno da televizija koja emituje ove emisije snosi troškove njihove produkcije. Međutim, situacija u Srbiji je daleko od idealne. Slabašne domete domaće produkcije Đokić objašnjava jednim zanimljivim poređenjem: “Po Forbsu, lično bogatstvo Džejmija Olivera iznosi 150 miliona funti (više od 177 miliona evra), a ukupna vrednost medijskog tržišta Srbije godišnje je oko 100 miliona evra. Teško je zapravo shvatiti koliko smo mi mali”.

Nataša Šević kaže da većina kulinarskih emisija obično ima jednog velikog sponzora (npr. neki hipermarket) i nekoliko malih. Osim trgovaca hranom sponzori su često i proizvođači posuđa ili čak i saloni nameštaja koji tim putem reklamiraju svoje kuhinje.

Preuzeto iz časopisa Biznis i finansije 

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel