Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Priče iz Nepala 2: Moderni Katmandu - Nindže, pakleni ručak i interesantna kupovina

Priče iz Nepala 2: Moderni Katmandu

Nindže, pakleni ručak i interesantna kupovina

Autor Katica Đurović 2013/5/30

“A tribute to the man who stands up for what he believes,
Who is brave enough to fight injustice and discrimination,
Who worships truth and respects his fellow beings,
Who leads by example.
The man, the officer.
Officer’s Choice. Awaiken the officer in you!”

Ne, ovo nije reklama za nepalsku vojsku. Ovo je reklama za jeftini indijski viski koji je u Nepalu glavno alkoholno piće koje se može nabaviti bilo gde u bilo koje doba dana i noći. Lice oficira koji se smeši na ambalaži flaše od pola litra često ćete spaziti kako viri iz džepa ili se nazire kroz plastičnu kesu Nepalaca. Lokalno stanovništvo posebno voli da pije ovaj viski valjda u nadi da će kroz alkohol postati nalik naduvanim i pijanim strancima. Istina, efekat viskija transformiše ljude baš kao što se se i sam Katmandu transformiše kada padne noć.

Ulice Katmandua su prepune reklama turističkih usluga, pranja veša, prodavnica suvenira, internet kafea. Čini se kao da ima više reklama nego samih ljudi i definitivno više nego što ima prostora na zgradama. U večernjim časovima, svemu tome se dodaju još i neonska svetla, te centar Katmandua izgleda kao kombinacija kineske četvrti iz američkih filmova, replike Pikadili trga u Londonu i romanitike Pariza dočarane lampionima koji vise sa otvorenih bašta-restorana.

Officer’s Choice je piće noći jer nam je tokom boravka u Nepalu često bio „Only choice” - jedini izbor kada padne mrak, kada se svi povuku u sigurnost hotela ili kuća i nastanu restrikcije struje koje su u Nepalu svakodnevnica.

Nepal - Thamel

Thamel

Spijate mi još jedan viski…

Thamel, turističko srce grada koji karakterišu hoteli i hosteli, brojni restorani, klubovi i uzane uličice uveče se pretvori u lavirint blještećih reklama, na krovovima hotela gori vatra dok gosti u krug piju Officer’s Choice i puše nepalski charas - hašiš. Officer’s Choice je poput srpskog Vinjaka. Ne može svako da ga pije, pogotovu ne oni koji nisu navikli na žestoka pića. Ako vam je jetra već popustila od alkohola, Officer’s choice će vam dobro leći. Ipak, teško da može da se popije u većim količinima jer je koncentacija alkohola u njemu blizu stoprocentnom alkoholu. Jedan gutljaj će vas zagrejati do granice kad više ne osećate ni stomak ni grlo - pod uslovom da niste povratili već kad ste ga pomirisali. Ali ipak, Officer Choice dobro dođe kad nemate drugog izbora, ili kad vam je dan bio prepun stresa i umora. Tada obično završite kao i mi i na stotine drugih gostiju Katmandua - na krovu hotela, i dok cedite „Oficira” u isto vreme cedite i svoju životnu priču pred nepoznatim ljudima. Ponekad, iskre vatre i razgovor prekinu zvuci elektronske muzike i pijani Nepalci koji se, nenaviknuti na alkohol i opojne droge, previjaju po ulici i proizvode zvuke slične onima koje prave mačke u toku parenja.

Maskenbal

Kada pomislite na Katmandu i Nepal prva stvar koja vam pada na pamet su Himalaji i čist planinski vazduh. Međutim, Katmandu ima sve samo ne čist vazduh. Na prvi pogled, Katmandu je čađavi dimnjak, crna pluća pušača, gasna komora...

Ulice Katmandua su prepune „nindži”- ljudi sa maskama. Pri tom ne mislim na japanske nindže ratnike, već na obične ljude koji nose maske dok hodaju ulicom, voze bicikl ili motor, prodaju stvari na uličnim štandovima. Nepal je poznat po tradicionalnim riutalnim maskama koje se prodaju kao jedan od najpopularnihih suvenira. Ali ove tradicionalne maske imaju konkurenciju u ovim svakodnevnim maskama – čini se da bez njih, život na ulicama nije moguć.

Maske protiv zagađenja

Maske protiv zagađenja

Maska za lice je glavni odevni predmet u Katmanduu. Zagađenost je tolika da je neophodno da ih nosite u skoro svakom trenutku kada izađete na ulicu. Postoje dva tipa: fantomka - koja prekriva čitavo lice i kosu i medicinka - poput one koju nose lekari i hirurzi - koja pokriva usta i nos. S obizrom da je neophodno konstantno nošenje maski, prilagođene su svim modnim stilovima. Tako, postoje jednobojne: plave, crne i braon - koje obično nose muškraci, crvene i roze uglavnom nose žene, maskirne za policiju i vojnike i šarene za one neopredeljene. Moja je bila šarena, dok se moj prijatelj Mors odlučio za uvek modernu crnu. Cene maski kreću se od 20NR – 50 NR.

Prevoz u Katmanduu

Čekati gradski prevoz u Katmanduu je poput čekanja Godoa. Autobusi nemaju red vožnje, početne stanice ne postoje, autobusi mogu da idu, ali i ne - u pravcu koji želite (čak iako pitate vozača on nije siguran da li taj autobus ide u vašem pravcu ili ne). Jednog dana, dok smo čekali na autobus, zamislila sam sebe kako se sušim pod pritiskom zagađenosti i na kraju ispravam. Moram priznati da mi se crtež usedelice koja na klupi čeka muža „Waiting for perfect man”, vrteo po glavi i direktno doveo u vezu sa čekanjem prevoza u Katmanduu.

Sve vrste prevoza u Katmanduu

Na ulicama Katmandua postoje sve vrste prevoza

„Yeah the perfect one, I don't think there is a perfect one in Kathmandu.”

Onaj ko je napravio taj crtež verovatno je dobio inspiraciju čekajući autobus u Katmanduu.

Neko će reći: zašto niste uzeli taksi? Zato što su taksiji u Katmanduu ugrožena vrsta. Za pet dana koliko smo proveli u Katmandu samo smo jednom uspeli da se vozimo taksijem, i to zato što nam je vlasnik hotela pomogao i zvao „svog čoveka”.

Ulice Katmandua vrve od pešaka, motora, automobila, a broj taksija je toliko mali da bukvalno mora da se utrkujete i svađate da bi uzeli taksi. Pod uslovom da taksiji uopšte žele da voze. Kada je velika gužva taksiji neće da voze, posebno u one delove grada gde odsedaju turisti jer su ulice uske, male i jednosmerne. Zatim, to što ste zaustavili taksi ne znači i da imate prednost u taksiju. Par puta nas je taksista video i stao, ali su u tom trenutku su sa svih strana pohrlili Nepalci i zauzeli nam mesto. Dok smo se mi pitali šta se upravo desilo i govorili jedno drugom da je to nepravda, „naš” taksi pun putnika je nestajao sa vidika.

Lokalna hrana – samo za najhrabrije

Katmandu je lavirint uzanih ulica, prečica, proreza između zgrada pa i proreza unutra zgrada. U tako nekim rupama u zidu, sa svega 2 kvadratna metra širine i dužine nalaze se brojni restorani sa lokalnom nepalskom hranom.

Hrana u Katmanduu

Ljute papričice i začini su nezaobilazni u ishrani

Pretpostavljam da građani Katmandua znaju napamet svaki usek i svaki restoran koji se nalazi u ovim pukotinama, ali za turiste, ovi useci su rezultati konstatnog gubljenja po uzanim ulicama starog Katmandua. Nepalci ne koriste imena ulica, svega nekoliko velikih bulevara u Katmanduu nosi neko ime. Umesto toga, orijentiri su stupe, prodavnice ili hramovi. Na primer, ako tražite određeni hotel adresa bi bila: Thamel (kao deo grada), u blizini tog I tog hrama, 20 metara od česme, prema zapadu. Samim tim, ne postoje ni mape grada što daje dodatni izazov za istraživanje po gradu.

Zbog toga ćete u nekim od ovako malih restorana ući samo ako mislite da je to pukotina gde možete nesmetano obaviti nuždu, ako mislite da je prečica do hotela, ili možda nečiji dom. Namenski nikada ne biste mogli naći ovakve restorane. Ako ste malo više radoznali i odlučite da provirite unutra, videćete da mišja rupa ispred vas nije ništa do restoran nacionalne kuhinje. U rupi je sve minijaturno: dva stola, po dve stolice oko svakog stola je sve sto može da stane. U jednom ćosku nalazi se polovina viseće vitrine sa nekoliko kesica začina i testenine, a ispod nje, zakucana za čošak klati se daska dužine ne veće od 30ak santimetara koja se koristi kao radni sto za pripremanje obroka. Jedino što staje na dasku je mali plin.

„Menu” ne postoji, a cene su proizvoljne: zavise od izgleda onih koji uđu kroz prljavu i zadimljenu zavesu. Doduše, na zidovima su se videli ostaci nekih papira, možda menija, možda i kalendara, ali je zid bio toliko čađav da se malo šta moglo nazreti. Jedino što se videlo unutra – bile su oči gostiju i domaćice.

„Momo or nuddles?”, pitala nas je omalena Nepalka koja nije imala vise od 20 godina.

Momo je hrana karakteristična za narode koji žive u Himalajima: moze se naći u Kini, Tibetu, Burmi, Nepalu i Indiji. Izgedaju kao knedle punjene svinjskim, goveđim i pilećim mesom, a postoji i vegeterijanski momo sa povrćem. Prže se i serviraju u porciji od 10 komada, a cena im je oko 30 nepalskih rupija (30 RSD) u ovakvim restoranima - do 120 nepalskih rupija u nešto modernijim i čistijim restoranima (120 RSD).

Pošto smo bili gladni naručili smo svako po porciju vegeterijanske testenine i momoa. Porcija testenina koštala je oko 80 nepalskih rupija (80RSD). Nepalski „noodles” ili testenina je uglavnom vegetrijanski miks testenine sa začinima.

Uz hranu smo dobili po času vode sumnjive boje i mirisa, u aluminjskoj šolji - sličnoj onoj koja se nalazi na bunaru i iz koje piju svi putnici namernici. Na čaši su se i dalje videli masni tragovi ruku onih koji su pili pre mene. Bilo je 2 sata posle podne. Ko zna koliko je njih pilo iz iste čase pre nas.

Nepalske testenine – to su zapravo začini sa testeninom, a ne testenina sa začinima. Razlika: jedan zalogaj ovog i upoznaćete deveti krug pakla lično. I ne samo to, postaraće se da gorite u tom paklu dovoljno dugo da zažalite da jedete išta u prokletoj zemlji. Sve to dok se nalivate vodom koja i sama kao da je iz pakla izašla, iz reke Stiks. Ali drugog izbora nema. Ne jedna čaša, ne dve čaše, ni tri, a ni četiri čaše ne pomaže da se ugasi plamen u grlu i stomaku. O procesu varenja ovih začinjenih testenina neću ni da komentarišem. Možete sami da pretpostavite kakvu traumu ćete doživeti i vi i wc šolja. Ako ništa drugo, u Katmanduu sam se osetila kao zmaj koji bljuje vatru.

Što se tice momoa – oni si bili ukusni.

Shopping u Katmanduu

Ipak, volim treći svet. Ako ni zbog čega drugog onda zbog njihovog napora da kopiraju zapad: u ponašanju, oblačenju, pa i u brendovima. Poput Kineza koji imaju odgovor na sve modne brendove sveta, i Nepalci nude svoje brendove, kopije orginala sa Zapada. I ne samo to. Često se na pijaci mogu naći i najneverovatnije stvari poput životinjskih lobanja, alata za seciranje tela itd. U jednoj ulici smo videli pijacu, a kako je moj prijatelj Mors hteo da kupi torbu, otišli smo da pogledamo šta se nudi. Prodavac nam je nudio tušta i tma torbi, ali našu pažnju je posebno privuklo njegovo hvaljenje Diesel torbe.

Šoping u Katmanduu

Detalj sa pijace

Bila je to obična torba u maslinasto - zelenoj bolji na kojoj je pisalo DIESEN, umesto Diesel. Nakon kraćeg cenkanja cena je pala sa 500 nepalskih rupija na 200 nrs (200RSD).

“Yes, I'll take Diesen then”
“Yes, yes sir, Diesel”

Diesen ili Diesel, u zemlji kojoj nema mapa, gde većina ljudi privređuje 3 dolara dnevno, zemlja odsečena od sveta i sakrivena usred Himalaja i gde život i dalje funkcioniše prama pravilima legendi i mitova, to jedno slovo i ne znači mnogo, zar ne?

U sledećem nastavku čitaćete o: odlasku iz Katmandua, Bandipur selu u podnožju Himalaja…

Prvi deo: Nepal - U gnezdu Himalaja

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel