Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Amin: Odlazak „božjeg rotvajlera“ - Non habemus Papam!

Amin: Odlazak „božjeg rotvajlera“

Non habemus Papam!

Autor Milutin Mitrović 2013/2/12 : Tekstovi istog autora

Ode i Benedikt XVI, još jedan od papa koji je imao žarku želju, istina ne tako naglašenu kao kod Jovana Pavla II, da poseti Srbiju i proba da zakrpi provaliju između pravoslavlja i katoličanstva. Kad krakovski arhiepiskop Dzivic ocenjuje da ta dvojica papa nisu uporedivi, zbog toga što je Pavle II smatrao dužanošću da trpi muku papskog vladanja dokle god je živ – „sa krsta se ne silazi“, on zapravo govori širu istinu.

Ruralni Poljak Vojtila, iako tvrd u veri, bio je ne samo popularan nego i voljen. Taj epitet ne pripada Racingeru, te je njegov publicitet prevashodno zasnovan na činjenici da je suveren jedne mikro države, ali i velikog međunarodnog značaja vere koju reprezentuje. Medijska pomama oko njegovog odlaska veća je nego što diktira činjenica da se nešto slično desilo u katoličkoj crkvi samo još jednom, pre osam vekova.

U ta dva slučaja abdiciranja, umesto sličnosti, postoje uglavnom razlike: kaluđer isposnik Pjetro del Morone, proglašen je avgusta meseca 1294. godine za papu Celestina V kao spasonosno rešenje, jer zakrvljeni kardinali nisu mogli da se slože ni oko jednog zvaničnog kandidata. Samo posle četiri meseca i dotični Celestino V i kardinali i kralj uvideli su da izbor vodi u katastrofu, pa je Celestino V podneo ostavku motivišići je: „slabošću tela svog“ i u tome je jedina sličnost sa Benediktom XVI. I dok će ovaj sadašnji papa ostatak života provesti u rezidenciji Kastel Gandolfo, dotle je Celestino V morao da beži, jer su mu pretili da će ga ubiti, oni kojima je pomutio račune svojom ostavkom. Pa kada je uhvaćen i strpan u zatvor izgovorio je čuvenu rečenicu: „Dokopao si se papstva kao vuk, vladao kao lav, a umrećeš kao pas“. Tako i bi dve godine kasnije.

Druga paralela je film „Habemus Papam“ (Imamo Papu) italijanskog režisera Nani Moretija, sa Mišel Pikolijem kao papom koji čak beži iz Vatikana da bi živeo malo sa normalnim ljudima i na kraju podnosi ostavku uvidevši da život monarha nije za njega (Vatikan je po obliku vladavine apsolutna monarhija). Koincidencija je što film počinje sahranom Pape Vojtile, pa bi se Moretijev Papa mogao shvatiti i kao Benedikt XVI. Ovo nehotično okolišanje oko Jozefa Racingera ne znači da kao papa nije uradio značajne stvari. Neke od njih i pogrešne, kao na primer kada je 2006. godine u „lectio magistralis“ u Regensburgu citirao vizantijskog imperatora Manuela Paleologa koji vređa muslimane. Dakako da se posle toga pravdao, ali je njegov ekumenizam izgubio na verodostojnosti. Posećivao je sinagoge, ali je Vojtila to učinio pre njega. U Sidneju je 2008. progovorio o sveštenicima pedofilima, tonom čoveka koji je iskreno zgrožen, ali ne energičnošću koja se mogla očekivati od državnika. Isterao je (2009.) iz crkve četiri biskupa sledbenika francuskog ultra desnog biskupa Marsela Lefevra, ali je nadoknadio zaređivanjem 90 kardinala i proglašavanjem 52 nova sveca – što su sve unutrašnje crkvene stvari.

Sa spoljnim životom znatno više se prepliću mutne radnje u vatikanskoj banci (IOR) kojoj je svetovni sud zaplenio 23 miliona evra 2010. godine i ishodio smenu direktora. Prošle godine je Vatikan potresao proces Papinom majordomu koji je novinarima dostavljao tajne dokumente i prepričavao spletke, pa ga je crkveni sud osudio, a Papa pomilovao možda poverovavši u odbranu optuženog majordoma da je sve to radio kako bi Papu zaštitio od onih koji mu mrse konce. Papine „revolucionarne“ promene svode se na to da je 2008. godine održao misu u Sikstinskoj kapeli okrenut licem oltaru, a ne vernicima, što je označilo povratak na nekadašnji postupak. Tom prilikom mu je spao papski prsten, onaj koji je nosio još prvi Papa - Sveti Petar, pa je to pobudilo mnoga sujeverja i misterije.

Nema sumnje da je Benedikt XVI bio jako usamljen čovek, sklon teologiji više nego ljudima, pa se u Vatikanu prepunom „gavranova“ (spletkara) nije baš naročito dobro osećao. Radije je zapodevao diskusije sa umnim laicima nego sa verskim dostojanstvenicima. Ostaće kao trajna vrednost njegov dijalog sa Jirgenom Habermason na temu „Razum i vera“ iz 2009. godine, iako se kao knjiga prodaje preko interneta za samo 1,12 evra. Možda je to sudbina ozbiljnih razmišljanja – sećam se da sam davno kupio Lenjinovo „Seljačko pitanje“ za 1 dinar, manje nego kutija šibica. Za osam godina svog papovanja napisao je 95 apostolskih pisama, 4 esortacije (opomene) i 116 apostolskih konstitucija (priručnika za kler koji govore o disciplini, kultu i doktrini...) zatim 5 knjiga od kojih dve o Isusu iz Nazareta. To što se sreo sa Fidelom Kastrom i navodno ga obrlatio da se vrati veri, spada u trač rubrike, ali je, bar meni, najveći dokaz Racingerove usamljenosti činjenica da je svoju odluku da se povuče, pre nego ikom drugome, saopštio u poverenju još pre desetak dana predsedniku italijanske republike Đorđu Napolitanu – dostojanstvenom političaru duge komunističke prošlosti.

Papa Benedikt XVI
Da bi sve teklo kako treba Benedikt XVI je odredio dan 28. februar, pa čak i čas kada će se povući (22 sata). Neizvesnost počinje kada se narednih dana nad Sikstinskom kapelom bude pojavio žuti dim koji označava početak zasedanja Konklave i proveru furune. Crni dim je dokaz da pri glasanju niko nije dobio dve trećine, a beli je povod za ovacije i usklik „Habemus papam“! Kardinalski kolegijum broji 210 članova, pa je prema tome toliko i mogućih kandidata za novog Papu. Novembra prošle godine Benedikt XVI je uveo još osam mlađih novih kardinala, ali je i posle toga čak 93 njih sa preko 80 godina starosti. Najviše kardinala je iz Italije (28) koja je 500 godina davala Pape da bi tek Vojtila prekinuo taj niz. Dakle nema sumnje da će biti jak pritisak Italijana da se opet domognu vođstva. Vatikanolog Đulio Anselmi tvrdi da postoji jaka struja koja zagovara „Crni talas“ - da sledeći papa bude crnac. Kandidata su dva: Fransis Arinze (81) iz Nigerije i Peter Turkson (65) iz Gane. Postoji jaka struja koja preferira starije kandidate – da bi ih biološka neminovnost sprečila da preterano zasednu na vlasti. Iako se među kandidatima nalazi i jedan Nemac, malo je verovatnoće da će uspeti, jer sem što je  nemačku kvotu već istrošio dosadašnji papa, taj drugi se još zove Rajnhard Marks – Papa Marx bi bilo već suviše.

Fuck Tis Shit
Kao u svim ljudskim i političkim podelama i u Vatikanu postoje bar tri generalne skupine: „Konzervativci“ koje predvodi kardinal Ruini (generalni vikar rimske dijeceze), „Novi centar“ predvodi kardinal Tarćizo Bertone (sadašnji „predsednik vlade“ Vatikana), a najradikalniju grupu „Progresita“ predvodi francuski kardinal Pier Tauran (predsednik Političkog saveta za interreligijske odnose). Podela je naročito došla do izražaja sada u toku izborne kampanje u kojoj Konzervativci podržavaju Berluskonija! Verovatnoća je da će i pri izboru Pape prevagnuti Novi centar i Progresisti. Dakle, novi Papa mogao bi biti liberalno nastrojen - za vatikanska shvatanja. Sigurno je jedino da će novoizabrani biti 266. papa po redu i da će mu biti lakše, jer ga neće porediti sa tako nenadmašnim prethodnikom kao što je bio Racingerov.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel