Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Bossless Comp. - Kompanije bez šefova

Bossless Comp.

Kompanije bez šefova

Autor Milutin Mitrović 2013/1/18 : Tekstovi istog autora

Gotovo da nema civilizovane zemlje u čijem ustavu nije zapisano pravo na rad. Štaviše, italijanski ustav u prvom članu Osnovnih principa definiše: „Italija je demokratska republika zasnovana na radu“. Moja generacija prošla je kroz razdoblje kada je u ime „uzvišenosti“ rada uvedeno nasilje kao metod da se ovlada ne samo procesom rada nego i raspodele, upravljanja preduzećima, zemljom i megalomanski – celim svetom! Ustoličena je diktatura u ime radničke klase. Odsustvo demokratije kvasac je raspada svakog totalitarnog režima.

Jugoslavija je negiranjem staljinističkog modela relativno lako došlo do ideje demokratizovanja društva, pa i proizvodnje – samoupravljanjem. Godine 1998. prisustvovao sam simpozijumu „Jugoslavija 50 godina nakon raskida sa SSSR-om“ u Trstu, a na istu temu održana su tada još dva u Italiji – u Milanu i Rimu. Sa malim varijacijama, na sva tri mesta zaključak je bio da je Jugoslavija učinila tri istorijska pomaka: raskol sa SSSR; inicijativa za pokret nesvrstanosti kojim je veliki deo zemalja Trećeg sveta stekao samopoštovanje otkrivši da bar u OUN može biti ravnopravan sa svojim nekadašnjim kolonijalnim gospodarima; i samoupravljanje, koje jeste bilo utopija tada, ali ne znači da je odbačeno zauvek. Ovde dakako neće biti jugonostalgičnog vraćanja, jer se pojavljuje dovoljno novih tendencija sa istim ciljem da se rad i odnosi u sferi rada koncipiraju na novim demokratskim i dostojanstvenijim osnovama nego što je vertikalno hijerarhijsko upravljanje najamnom radnom snagom.

Juna prošle godine Volstrit Džornal, glasilo američkog kapitala, što je važno posebno od kada je njegov vlasnik Rupert Mardok, objavio je obiman članak pod naslovom „Dobro došli u kompaniju bez bosa“ i podnaslovom: „Ko je bos? Nema takvog“, koji na primerima nekoliko kompanija različitih veličina pokazuje kako funkcionišu tzv. bossless ili boss free kompanije. Navedene su SEMCO (Brazil, 3.000 zaposlenih, prihod 240 miliona dolara); W. L. Gor (Delaver, 10.000 zaposlenih, prihod 3 miljarde i 38. mesto na Svetskoj listi kompanija sa najboljim uslovima rada časopisa Fortune); Morning Star (Kalifornija, 4.000 zaposlenih, prihod 700 miliona); Valve (Vašington, 300 zaposlenih, prihod 70 miliona); Bielefeld (Nemačka, 2.800 zaposlenih, 3 milijarde prihoda)… umesto da nabrajam dalje, savetujem svakome koga to interesuje da na internetu ukuca bossless comp i dobiće 141 hiljadu naslova, pa neka u njima istražuje štogod mu je volja. Samo nabrojane kompanije predmet su proučavanja na 76 biznis škola i fakulteta.

Kako funkcioniše jedan takav eksperiment imajući u vidu krah jugoslovenskog samoupravljanja, fabričkih saveta u Francuskoj, participacije u Nemačkoj, seoskih komuna u Italiji i Sloveniji itd? Današnji talas omogućila je i tehnologija, a ne samo politička volja. Osnovne karakteristike tih kompanija su: horizontalna ili „ravna“ hijerahija; međusobno određivanje zarada; zaposleni određuju radno vreme zavisno od potrebe posla. Zapravo zaposleni sebe nazivaju „saradnici“, čak i u kompanijama gde nisu svi suvlasnici.

Osnovna tedencija je izbacivanje menadžera, odnosno upravljačkog sloja. Posao se koncipira prema projektu koji može doći od poručioca ili pak biti usvojen na inicijativu nekog od zaposlenih. Kada se projekat usvaja i razrađuje, svi učestvuju u biranju onoga ko je najkvalifikovaniji da bude vođa posla. Zarade se određuju tako što svako ocenjuje one druge i onda se na osnovu proseka ocena i raspoloživih para određuje koliko će ko dobiti. U rezultatima istraživanja funkcionisanja bossless kompanija obavljenim na univerzitetima Ajova i Teksas A&M piše: „Međusobno organizovan rad karakteriše uzajamno hrabrenje, podržavanje i koordinacija sa drugim takvim timovima. Oni kolektivno obavljaju funkciju dobrog menadžera“.

General Electric je svoj sektor proizvodnje za avio industriju organizovao po principu horizontalne hijerarhije, bez predradnika i direktora pogona. Postignuto je povećanje produktivnosti uz smanjenje broja angažovanih, što je kolektivna odluka onih koji rade na tom poslu. Rezultat je takav da je model primenjen na ceo lanac od 83 pogona sa 26.000 zaposlenih. Kompanija Valve pojavljuje se najčešće kao primer dobrog funkcionisanja modela horizontalne hijerarhije. Pravo iznošenja mišljenja o poslu – kaže Greg Kumer, dizajner proizvoda – visoko motiviše radnike, međutim to ipak nije za svakoga. Većina se uklopi u sistem u roku od 6 meseci, nekima je potrebno godinu dana, neki ne uspevaju nikad i odlaze. Kompanija je u vlasništvu nekolicine koji u njoj rade. Postoji horizontalna hijerarhija poslovodstva i vertikalna hijerarhija vlasništva.

Janis Varofakis, američki ekonomista kome je rejting naglo porastao zahvaljujući racionalnim savetima svojoj postojbini – Grčkoj, smatra da je sadašnji sistem rukovođenja kompanijama – koještarija. “Kapitalističke kompanije su na putu izumiranja, jer su sputane hijerarhijom koja uništava ljudske talente i energiju, zatrpane toksičnim finansijama, zavisne od političkih struktura koje gube demokratsku legitimaciju. Pre ili kasnije, postkapitalističke decentralizovanje korporacije postaće neizbežno rešenje. Navedene kompanije samo su eksperiment iz kojega će nastati preduzeće budućnosti zasnovano na demokratskom konceptu proizvodnje i raspodele“.

Bez šefa

Početak tog traganja u Americi koincidira sa zlatnim dobom samoupravljanja u Jugoslaviji. Naime, od 1956. do 1965. godine samoupravna Jugoslavija je imala prosečnu stopu rasta BDP od 9,5 odsto, sa „špicom“ od 11,3 odsto u razdoblju 1957/60. godine, najvišu u svetu i ponovljenu tek mnogo kasnije u Kini. Pomenute 1956. godine američki berzanski stručnjak Luis Kelso, smislio je i razradio model ESOP (Employee stock ownership plan) kojim radnici, da ne bi izgubili posao u kompanijama pred likvidacijom, preuzimaju vlasništvo nad firmom uz pomoć kredita koje im beneficira država. Danas po tom planu kompanije u SAD zapošljavaju 13 miliona radnika-suvlasnika. Kasnije nastaju varijacije kao što su stock options, restricted purchase plan, stock appreciation rights… uglavnom smišljene kako da radnici dobiju nešto vlasništva, ali ne i upravljanje. Tim varijantama uglavnom su se okoristili menadžeri. Zato bossless kompanije predstavljaju udar na profesionalne menadžere, koji često razaraju kompanije kako bi stekli što veće lično bogatstvo.

Poenta tendencije reformisanja odnosa u sferi rada dolazi iz Britanije. Ministar finansija Džordž Osborn u govoru na Konferenciji konzervativne partije 8. oktobra prošle godine proklamovao je da će „zakon biti reformisan da bi se kreirao novi radni status – radnika vlasnika (employee-owners)“ i time demokratizovali vlasnički odnosi u kompanijama. Nastala je žestoka pobuna advokata i menadžera, pa je 3. decembra vlada objavila da uprkos protivljenjima nema namere da odustane od projekta, s tim da usvaja terminološki adekvatniji izraz „radnik vlasnik akcija“ (employee shareowner). Više nego levičarski protesti i rasprave, mada ni oni nisu bez uticaja, promenama je doprineo okrutan neoliberalni model koji preti da tonući povuče za sobom kapitalistički sistem. Spas kapitalizma je u reformisanju na demokratskijim osnovama.


Šta je pisac hteo da kaže?

Iskustvo me uči da ovakvi tekstovi bivaju shvaćeni kao nostalgični pokušaj veličanja prošlosti, kao strah od modernizacije, kao potuljeni komunizam. Zato osećam potrebu da kažem kako mi cilj nije oda jugoslovenskom samoupravljanju, iako i ja smatram da je ono bilo lepa utopija, neuklopiva u vreme i sa neodgovarajućim akterima. Ideja je cirkulisala još mnogo ranije, početkom prošlog veka među socijalistima (radnička samouprava), socijaldemokratima i hrišćanskim levičarima, što svedoči da se temeljila na pravdi i jednakosti. Moja tema je neodrživa diskrepancija između nivoa opšte demokratizacije i krutog hijerarhijskog modela proizvodnje, rada i vlasništva. Nešto se tu mora menjati, da nezadovoljstva i protesti sve većeg broja obespravljenih i obezvređenih ljudi ne bi doveli do razornih promena. A takve retko donose nešto dobro. Do žestokih socijalnih konfrontacija, do gubljenja posla, do nipodaštavanja rada doveo je sistem koji je svim silama rušio činjenicu da se višak vrednosti stvara radom, ne samo industrijskim, ali svakako u tzv. realnoj ekonomiji. Danas je realna ekonomija i Microsoft, a ne, pokazalo se, Lehman Brothers i slični protežirani finansijski paraziti, koji u sprezi sa delom politike prisvajaju i dele tuđe.

Inspirisan nasilnim hipertrofiranjem individualizma, psiholog Majkl Tomazelo sažeo je svoja istraživanja o ponašanju majmuna i male dece u knjigu „Zašto sarađujemo“ i dokazao da čak i u najranijoj mladosti ljudska bića imaju potrebu za saradnjom sa drugima, za razmenom informacija, te da dele sa drugima ono što poseduju. Po Tomazelu, saradnja sa drugima je ono što bitno deli ljude od primata. Postoje izazovi kao što je pohlepa koji umanjuju tu razliku. Jasno mi je da tendencije o kojima sam pisao nisu zrele da postanu univerzalno rešenje i svakako neće odmah smanjiti nezaposlenost; međutim, mogu otvoriti perspektivu, a perspektiva čak i na berzi ima cenu. Mi imamo tu nesreću da smo od prvog eksperimentatora u vrednovanju rada dospeli do najnižih grana nepoštovanja rada, radnika i građana uopšte, o čijem se statusu govori samo uoči izbora i to na uvredljivo populistički način. U međuvremenu broj nezaposlenih raste, a prava zaposlenih tonu sve niže.

Prvi deo: Rad i sloboda

Peščanik.net

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel