Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Rad i sloboda - Nezaposlenost mladih

Rad i sloboda

Nezaposlenost mladih

Autor Milutin Mitrović 2013/1/17 : Tekstovi istog autora

Odlazeći sa mesta predsednika Evrogrupe (skup ministara finansija Evrozone) Žan Klod Junker (Jean-Claude Juncker) održao je neku vrstu testamentarnog govora i na iznenađenje svih, on desničar, ostavio drugima u amanet marksističke antikrizne poruke. „Evropske vlade – rekao je tom prilikom – moraju prestati da podcenjuju enormnu tragediju nezaposlenosti koja nas pritiska… Mora se posebno garantovati minimalna plata u svim zemljama Evrozone, inače ćemo izgubiti kredibilitet i podršku radničke klase, što bi rekao Marks“. Želeći da održi promarksistički ton, dodao je: „Voleo bih kada bi se u Evropi konsekvence krize proširile i na najjače. Reč je o solidarnosti. Iako su bogati malobrojniji, moraju doprinositi: ne prihvatam da milijarderi ne plaćaju cenu krize…“

Žan Klod Junker je do danas najduže vladajući predsednik vlade (Luksemburga, od 1995. neprekidno) u Evropi i funkcioner EU sa najdužim stažom – od 2005. godine. Dakle, kome li se to on obraća? Nije zapamćen ni po jednom energičnom suprotstavljanju onim antikriznim merama koje su dovele do nezaposlenosti i nejednakosti. Naprotiv. Ne vredi cepidlačiti, ipak je on skrenuo pažnju na „enormnu tragediju nezaposlenosti“, a kada to rukovodeći priznaju, znači da je nemoguće više zataškavati.

Ovaj uvod dopunio bih slučajem sa italijanske političke scene. Budući da se idućeg meseca održavaju izbori u toj zemlji, šest kandidata vodećih partija sa izgledima da uđu u parlament predstavljalo je na TV svoje programe, a kada je poslednji zaustio, presekao ga je voditelj rečima: „Ako i vi budete rekli da vam je najvažniji posao da obezbedite posao, posebno za mlade, ja ću shvatiti da smo ja i gledaoci krivci što toliko ljudi danas živi bez izvora egzistencije“. Borba protiv nezaposlenosti, posebno mladih, postala je politički šlagvort, što znači način na koji se pokušava izdušiti naraslo nezadovoljstvo na ivici ozbiljne pobune, koja nadrasta dosadašnja benevolentna ulična nezadovoljstva.


Obezvređeni ljudski kapital

Peta je godina kako kao centralni pokazatelj krize služi stopa nezaposlenosti. Prema podacima iz novembra prošle godine, prosečna nezaposlenost u Evropskoj uniji iznosila je 11,1 odsto radnog kontingenta. Daleko najbolja je Austrija sa samo 4,5 odsto, što je blisko punoj zaposlenosti. Na samom kraju su tri zemlje: Grčka 26, Estonija i Španija sa 26,6 završavaju listu. Možda je profitabilno sa stanovišta finansija, ali nije sa stanovišta zdravog razuma držati toliko ljudi van procesa privređivanja i još ih finansirati kao nezaposlene. A izdaci za finansiranje nezaposlenih u EU prošle godine su iznosili 153 miljarde evra! Teže i alarmantnije deluju podaci o nezaposlenosti mladih, o odbacivanju najproduktivnijeg segmenta radnog kontingenta (namerno koristim ovu birokratsku terminologiju).

Naime, u EU prosečno čak 24,4 odsto mladih gluvari bez posla, na račun roditelja. Najmanje ih je u Nemačkoj (8,1), Austriji (8,8) i Holandiji (9 odsto), međutim u onim problematičnim, tzv. PIGS zemljama stanje je ne samo lošije, nego katastrofalno: Portugal 38,7 odsto, Italija 37,1 odsto, Grčka 57,6 odsto i Španija 56,5 odsto. Ukupno preko 14 miliona mladih ljudi kojima se lažno preporučuje da se sami postaraju za svoju budućnost, tražeći izlaza u privatnoj inicijativi. Svako od njih ko pokuša sopstveni biznis sučeli se sa činjenicom da nema te banke koja će ga kreditirati da išta počne, jer banke nemaju na osnovu čega (hipoteka) da se osiguraju da neće one izgubiti. Ako se ne varam, Džon Stjuart Mil je konstatovao da čovek koji nije zaposlen, nije ni slobodan.

Mladi bez posla

Ako nas je baš briga za EU, jer mi tamo ne pripadamo, pogledajmo podatke koji se nas mogu ticati. Prvo komšiluk: u Hrvatskoj 38, u Crnoj Gori 42, u Makedoniji 52 i u BiH 55 odsto nezaposlenih mladih. Ako nas se ni oni ne tiču, jer nismo više jedna zemlja, pogledajmo dom svoj: podaci variraju, ali najkvalifikovanija Nacionalna služba za zapošljavanje navodi da je broj nezaposlenih do 24 godine starosti u prošloj godini iznosio ravno 50 odsto i da predstavlja „pretnju socijalnoj koheziji“. Posebnu težinu ima podatak da oko 40.000 mladih nema završenu srednju, koji put ni osnovnu, školu. Polovinu jedne generacije Srbija olako žrtvuje nalazeći alibi, kao i za mnoge druge stvari, u krizi.

Kada su mladi u pitanju, kriza zapravo samo otkriva jedan koncept vulgarnog finansijskog rezonovanja. Mladi najčešće nemaju osnova za traženje naknade za nezaposlenost te padaju na teret roditelja, pa su zato za državu jeftiniji nego radnici koji izgube posao. Sem toga, valja imati u vidu da i sindikati, kojima je „u opisu radnog mesta“ da štite interese „ljudskog kapitala“ – štite pre svega one koji su već zaposleni. Dakle, ceo taj konglomerat koji utiče na organizaciju radnih odnosa predstavlja nešto što je u sukobu sa etičkim načelima i, bar bi tako trebalo da bude, nedostojno je vremena u kojem živimo, budući da je koncept odnosa prema radu pre jednog veka bio moderniji nego danas.

Podržavajući proteste mladih širom sveta, kojima je pristup normalnom načinu življenja uskraćen, Zigmunt Bauman, Ulrih Bek, Pol Krugman i mnogi drugi autoriteti ispisali su stranice apela političarima da promene koncept razvoja i potraže rešenja van diktata finansijskog kapitala. Manje strpljivi Stefan Hasel pozvao je mlade na pobunu. Otkriće da je uprkos dostignutom nivou socijalnih prava moguće tretirati zaposlene kao sluge pripada Ronaldu Reganu, koji je 1981. godine skršio štrajk kontrolora leta i izbacio na ulicu nekih 13.000 zaposlenih u tom sektoru. Njegova partnerka na istom poslu, Margaret Tačer, bila je odlučna (BBC) „da slomi snagu sindikata više generacija“ zatvoriši 20 rudnika uglja i ostavivši bez posla 20.000 rudara.

Bilo je to istorijsko otkriće da je, pošto se unište institucije zaštite zaposlenih, moguće te ljude tretirati kao potrošni materijal. Danas, nova generacija političara, preduzetnika i zaposlenih u Britaniji i SAD traga za demokratskim i ravnopravnim odnosima u procesu rada, jer stari princip nasilja postaje neizdrživ.


Drugi deo: Bossless kompanije - Kompanije bez šefova

Peščanik.net

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel