Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Turizam u svetu i kod nas - "Manastirka" ili manastir?

Turizam u svetu i kod nas

"Manastirka" ili manastir?

Autor Milutin Mitrović 2010/11/10 : Tekstovi istog autora

Posle trgovine, turizam je oblast koja je najviše uticala na globalizovanje sveta. Niko ne želi da izostane iz te trke u kojoj svako, zavisno od svoje invencije, nalazi neki autohton argument ukoliko mu priroda nije podarila nešto posebno.

Turizam će dobiti novu kategoriju pripadnika - onih koji dolaze da vide kako žive drugi, koji su u krizi. Biće to Kinezi, koji neće osetiti krizu duboko kao ostali i koji svoje turističko osvajanje sveta svake godine povećavaju za preko 20%. Računa se da će preko 120 miliona Kineza u udobnim paket aranžmanima razmileti po svetu. Fascinantna brojka možda je samo prethodnica neagresivnog osvajanja kakvo ni Nostradamus nije umeo da predvidi.

Istoriju su uglavnom pisali okrutni osvajači, otimači i ubice. Srećom ljudi su otimanju suprotstavili turizam kao najefikasniji osvajački pokret. Ta delatnost danas u mnogim zemljama čini jedan od najznačajnijih izvora bogatstva. No čak i zemlje kojima istorija, umetnost, klima i priroda nisu baš "komparativne prednosti" kao Bugarska, na primer, uspevaju da umešnošću od turizma naprave značajan prihod i osnovu napretka. Samo prve četiri evropske zemlje u turizmu (Francuska, Italija, Španija i Austrija) ostvarile su 2006. godine ukupno 1.238 milijardi dolara prihoda.

Na primeru dve najrazvijenije turističke sile Evrope i sveta - Francuske i Italije, možemo videti kakvo poslovanje donosi najveće prihode. Italija je prosto dizajnirana za turizam: 72% njenih granica je more, najprivlačniji turistički argument, 57% svetskog arheološkog i umetničkog nasleđa nalazi se na njenoj teritoriji. Pri gradnji brze pruge Rim - Milano, u proseku na svakih 500 metara, naišlo se na neki arheološki punkt. Pa ipak je broj turista i prihod od njih u Francuskoj, koja svega toga ima manje, 2,4 puta veći nego u Italiji. Razlika je u brizi za turizam. Italija smatra da su turisti bogom dani, nešto kao meteorološka zbivanja, pa je ministar za taj resor napadno riđokosa lepotica, kojoj je Berluskoni obećao to mesto u predizbornoj kampanji zbog njenog doprinosa da bude izabran. U Francuskoj je ministar gotovo anonimni stručnjak, menadžer, kome je opsesija broj turista, a ne boja kose.

Činjenica je da je Hrvatska pre krize ostvarivala 19,6% BDP u turizmu, ali je procenat visok samo zato što privreda ostvaruje srazmerno mnogo manje nego u Francuskoj, Italiji i pre svega Austriji, koja nema more, ali je pravo turističko čudo sa godišnjom sezonom od 365 dana i sedam puta većim prihodom nego Hrvatska. U oba slučaja ključ je u shvatanju turizma kao delatnosti koja zaslužuje angažovanje svih činilaca, od vlade pa na dalje, i borbe za goste, a ne pravljenje zasede u kojoj će se četiri meseca loviti prihodi za preživljavanje preostalih osam meseci.

Nema turizma ako nema vrhunske infrastrukture - puteva, železnice, avio saobraćaja. Nema turizma bez jasne politike šta se želi i kako da se stimuliše ostvarenje želja. Hrvatska je, od kada se osamostalila, povela kampanju gradnje autoputeva, kakva nema premca u ovom delu Evrope. Time je povećala pristup iz Italije, Mađarske, Austrije, pa i Srbije. Ovo poslednje je posebno važno, jer nema turizma u ksenofobnim sredinama, tamo gde se na stranca gleda sa podozrenjem. Politička nestabilnost takođe je prepreka. Higijena bar podjednaka kočnica. Jednostavno, nije moguće razvijati turizam tamo gde stanovništvo nije "potrošač" i kvalifikovan kritičar nivoa usluga.

Globalizacija globusa

TurizamNekada su turističke agencije držale u izlogu mape i globuse, danas zadivljujuće slike i među njima i "plavu planetu" snimljenu iz satelita uz cenovnike aranžmana. Od kada su Rusi počeli da vozaju prebogate turiste po orbiti oko zemlje - Agencija Space Adventures do sada je provozala šest osoba po ceni od 20 do 28 miliona dolara za svaku - za turizam više nema ograničenja. Postoji čak i ekstremni turizam - horde surfera odlaze u Patagoniju i na Novi Zeland, gde su talasi ubistveno veliki, skakači (bungee jumping) u Južnu Afriku, na rafting u Norvešku, paraglajding u Austriju. Sve su te zemlje uspele da od riskantne zabave naprave velike prihode. Na žalost i prostitucija, pedofilija i gadosti ubijanja došle su do izražaja kada su neke šakalske agencije dovodile ubice da za velike pare preko vikenda ubijaju nedužne ljude u Bosni. Karadžić je besplatno to isto priuštio piscu Limonovu kao svoju prezentaciju srpsko - bosanske gostoljubivosti. Dakako, to nije oblast koja može da interesuje normalne ljude.

Postoji još jedna zamka modernog industrijskog turizma za koju, srećom, nismo dorasli - to su čitava turistička naselja, luna parkovi, gradovi. Svetsko čudo turističkog neukusa je španski grad Benidorm (Kosta Blanka). To je arhitektonsko ruglo ponosno na najviši hotel u Evropi, McDonaldse, kasina, klubove, diskoteke na vodi, pa čak i obdaništa, mamipare za decu - samo nema intime, ljudskosti, kulture i prirodne razdraganosti. Istovremeno, turizam je oblast u kojoj su najveći svetski arhitekti Filip Sark, Tadao Anndo, Renco Piano... stvorili svoja najveća dela. Mi ni za to nemamo preduslova, niti možemo računati na turizam najviše klase, jer za njega sem investicija ogromnih razmera ne postoji ni potrebno okruženje za razmažene bogataše. Valja koristiti ono što imamo i uglavnom ograničena sredstva sa kojima se može računati.

Posle trgovine, turizam je oblast koja je najviše uticala na globalizovanje sveta. Niko ne želi da izostane iz te trke u kojoj svako, zavisno od svoje invencije, nalazi neki autohton argument ukoliko mu priroda nije podarila nešto posebno. Mi od nasleđa imamo banje, dve velike reke, Kopaonik, vojvođansku ravnicu, manastire, gradove i sela... Šta od toga i koliko vredi? Ponosni smo što je knjaz Miloš svojeručno nacrtao urbanistički plan Vrnjačke banje. Zgodno, međutim u banji Sirmione, koja i danas radi punom parom, rimska gospoda čvarila su svoje kostobolje pre nego što je Bog pao u iskušenje da stvori Hrista. Istorijski argument nam nije preterano jak.

Dunav, internacionalna reka, bogom dana za razvijanje turizma na celom toku kroz našu zemlju nema nijednog turizmu prilagođenog pristaništa zbog kojega bi ploveći putnički hoteli imali razloga da se zaustave. Staju u Novom Sadu i Beogradu više zbog snabdevanja nego zbog atrakcija koje se nude. Kopaonik je već skoro iscrpeo svoje mogućnosti. Zlatibor, nekada najčuvenija evropska odrednica za zdravstveni turizam - lečenje astme, gušavosti... zaboravljen je kao destinacija. Vojvođanska ravnica bi pre trebalo da nosi naziv "Pusta" nego ona u Mađarskoj. Manastiri su već ozbiljan argument u sadašnjoj ponudi, ali i dalje mnogi više znaju o "manastirki" nego o samim manastirima. Rolan Bart je u "Mitovima današnjice" napisao: "Hrišćanstvo je prvi ’snabdevač’ turizma; ne putuje se, a da se ne bi videla neka crkva". Na svemoćnom internetu naši manastiri su generalno dobro prikazani, nema, međutim, praktičnih informacija, kako stići (lokalna mapa), gde prenoćiti, gde jesti, pošto je šta... Uz Sopoćane, slučaj je hteo, stoji reklama za Croatiu - slike plaža, povjesnih spomenika, ali i kuća, soba i kupatila u privatnom smeštaju sa preciznom maršrutom dolaska i cenama u sezoni i van nje. Poučno.

Gradovi, pre svega Beograd sa Festom, Bemusom, Bitefom i Novi Sad sa Exitom - izvlače iz tih događaja maksimum domaćih i minimum stranih posetilaca. Ostaju još sela. Slovenačka turistička ponuda u prvi plan ističe "kmečki turizem" - mi kao da se stidimo svog sela i domaćinstva, a imamo i političku partiju koja se kune u domaćine. Svetska turistička organizacija zajedno sa Kinom razradila je projekat "Sustainable Tourism - Eliminating Poverty" kojem je već pristupilo 13 zemalja Azije i Afrike, a koji se bazira na seoskom turizmu kao okosnici. Mali, Jemen, Bangladeš, Avganistan... vide u njemu svoj održivi put za eliminisanje siromaštva - a priroda i razvoj su manje darežljivi prema njima nego prema nama.

Nigde, pa ni u turistički bogomdanoj Italiji, ne funkcioniše taj posao bez mnogo rada, mašte, investicija i orijentacije države da se ta delatnost podgurkuje u razvoju. Osnovni ljudski preduslov je dobronamernost i otvorenost prema gostu, a nama nakostrešenost i ksenofobija cvetaju u kući. Hans Magnus Enncesberger je u traktatu "Pitanje detalja" napisao da turizam favorizuje proces fuzije i homogenizacije društva... ekonomisti su nas naučili da vrednujemo umetnička dela na osnovu broja posetilaca i dnevne potrošnje svakog od njih. Za početak bi i toliko bilo dosta.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel