Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Popovi i muzika: Italijanski pevaju, naši proklinju - Duhovitost je ono što odvaja civilizaciju od fundamentalizma

Popovi i muzika: Italijanski pevaju, naši proklinju

Duhovitost je ono što odvaja civilizaciju od fundamentalizma

Autor Milutin Mitrović 2013/1/10 : Tekstovi istog autora

Proverih i vidim da sam 21. decembra od prijatelja iz neorevolucionarne Slovenijie, koja se buni i traži saveznike u tom poslu, dobio video klip na kom don Andea Galo (Gallo) iz Đenove završava svetu misu pozivom vernicima da zajedno otpevaju lepu italijansku pesmu otpora: „O, Bella, ciao“.

U pitanju je stara pesma koju su, uz druge reči, pevale žene na poljima, a hroničar i partizan Đorđo Boka tvrdi da je njeno poreklo iz Dalmacije. Odmah sam je razaslao prijateljima širom ex domovine i gotovo bez izuzetka reakcija je bila, svejedno da li iz Srbije, Hrvatske: “e, kod nas nema ni takvih popova, a ni takve pastve“. A impuls da ovo napišem našao sam u E-novinama, koje donose ovu pesme, titlovanu na farsi jeziku, gde kruži kao simbol bunta protiv totalitarnog primitivizma u Iranu.

Otpor

Talas bune (možda predznak cunamija) koji je iniciralo Afričko proleće, španski - indignados, italijanski - Ako ne sad, kada?, američko - „99%“ zahvatio je krajem minule godine Sloveniju. Oni, za razliku od nas, gordih i neustrašivih Balkanaca, plamen borbe za slobodu i dostojanstvo nikada (makar u pesmi, a ostalo ćemo tek videti) nisu ugasili, uprkos brojnim vatrogascima na vlasti. Njihova izborena samostojnist nije masovno pevana, kao ni ostala osamostaljenja. No, zato preostaju pesme iz partizanstva. Uz njih razbuktava se otpor - žestoko od Maribora do Kopra i nazad. Tradicija horova koji pevaju borbene pesme u Sloveniji je gajena, te danas skoro da nema većeg naselja, a da u njemu ne postoji neko ko peva slobodi.

Najpoznatiji su tršćanski partizanski hor „Pinko Tomažič“ i ženski hor „Kombinat“ iz okoline Ljubljane, a ima ih na stotine. Pevaju, često zajedno sa bivšim protivnicima, jer došlo je takvo vreme. Buntovnici nisu ni za, ni protiv socijalizma i kapitalizma, jer su i jedan i drugi imali lepa i ružna svojstva, ali jesu protiv primitivizma. Protiv političkih, poslovnih, bankarskih, eklezijastičkih, obrazovnih... primitivnih elita. One ih nagone na otpor. I simbol im se sve više ujednačava: podignuta pesnica, ona Otporova, viđana od Gruzije do Egipta, svuda gde se odupiralo. Slovenačka je realistička, ali opet ista pesnica. Dok su Induskinje, u otporu muškom primitivizmu, utrojile svoje pesnice i crveno lakirale nokat palca na njima – ženski, duhovito i lepo.

otpor slovenski otpor indijski otpor

Pop prvi

Počeo sam od don Gala, pa evo neka reč i o njemu. Rođen je 1928. godine, dakle 85. mu je, kada malo ko još ima snage da bilo šta deli sa drugima. Don Galo je celog veka delio jedino što je imao – sudbinu: sa sirotinjom, prostitutkama, emigrantima, narkomanima, homoseksualcima, sa svim manjinama koje sve više postaju većina. Službovao je i u brazilskim favelama i otada mu cigarilos u zubima služi skoro kao zaštitni znak. Kad su ga napali što ima razumevanja za narkomane upitao je javno: „da nisu oni možda veće zlo od bombardovanja nezaštićenih u ime ’poretka slobode’; da li je sprečavanje sirotinje da se školuje manje zlo od marihuane“. Proglasili su ga komunistom.

Jednom kad mu je osamljenost u njegovom sobičku nagrizala dušu uzeo je telefonski imenik i nasumice okrenuo broj neke familije iz susedstva. Predstavio se ko je i rekao da mu je teško da sam sebi kuva i večera, bi li ga primili da obeduje i malo se druži sa njima. Primili su ga, dakako, jer Italijani su duševan svet. Onda je neko tu zgodu zajedno sa don Galovim brojem telefona pustio na internet. Sada povremeno sedi uveče i moli Boga da ga niko ne pozove, jer baš nije lako svako veče ići kod nekoga. On je jedan od „Preti in strada“ – sveštenika kojima je ulica crkva. Napisao je 19 knjiga od kojih su: „Evađelje utopiste“, „Ko pas u crkvi“ i „Ne ubijajte budućnost mladima“ najpoznatije. Propoveda ljubav prema drugome, voli da se šali, kao Vudi Alen pravi viceve na svoj račun – kao nikad neće postati Papa, jer bi se zvao Papa Gallo (papagaj na italijanskom) – lepo, ljudski i duhovito. Duhovito, dakako, ne znači smešno.

Pop drugi

Vraćam se onome što su mi u pismima odgovarali: „Nemamo mi takvog sveštenika.“ Tužno i tačno. Primer za naš pesimizam se nametnuo božićnom poslanicom mitropolita Amfilohija. U njoj pravoslavni velikodostojnik rečnikom mizantropskog ideologa napada pokušaje legalizacije homoseksualizma i ne samo to: „Ova revolucija novog (zapravo prastarog) paganskog totalitarizma /.../ u ime polnog zadovoljenja, pretvara materinu utrobu iz radionice života u radionicu smrti, legalizuje sve seksualne izopačenosti od sodomije do pederastije /.../ U stvari radi se o dobro plaćenim aktivistima ovog novog globalnog totalitarizma moralne destrukcije i primitivizma“. I medijima je očitao da su „globalni trovači i igrači u širenju totalne zaraze, bez presedana u istoriji, a svetske organizacije da stoje iza globalne seksualne revolucije“ itd.

Citirane delove skinuo sam sa originalnog videa budući da curkuliše, shodno velikom interesovanju za ekstremne stavove, masa citata iz poslanice u koju je Njuz.net vrlo vešto ovladavši jezikom i misaonim sklopom, ubacio satiričnu vest po kojem se Mitropolit osuo i na „Gangnam style“, luckastu muzičku numeru, koja je postala svetska medijska zaraza, te premašila milijardu otvaranja na internetu. Učinjeno je to tako vešto da sam i ja naseo i uzeo zdravo za gotovo u prvoj verziji teksta, koju smo stavili, ali brzo i skinuli sa sajta „Preko ramena“ kad smo otkrili falsifikat. Međutim, duh poslanice je tako mizantropski i ideologizovan da ostaje potreba da se o njemu razmišlja. Na primer, da dotična globalna dekadencija „pretvara materinu utrobu iz radionice života u radionicu smrti“ – grubo, konzervativno i neotesano vređanje žena i njihovo svođenje na „radionicu“. To sa ovim vekom i ljudskim dostojanstvom nema ničega zajedničkog.

Zato mi nije čudno što je crnogorsko sudstvo vojnički osornog mitropolita Amfilohija, čije ime na grčkon ne bez razloga znači „dva voda vojske“, prošle godine proglasilo krivim i izreklo mu sudsku opomenu zbog pozivanja na verski  sukob. Neposredan povod je bila rečenica iz pisma koje je Mitropolit pročitao premijeru CG Igoru Lukšiću, a koja glasi: „Ukoliko dođe do rušenja crkve (sporno podignute na Rumiji), to može izazvati rušenje neke od džamija, da ne kažem krvoproliće na vjerskoj osnovi“.

Rečnik kojim je izrečena pretnja takođe ne pripada ovom vremenu. Možda obiluje duhovnošću, to nisam u stanju da procenim, ali čovekoljublja i duhovitosti u svemu tome nema ni trunke. Sušta je suprotnost filantropiji koja izbija iz reči i ponašanja pomenutog don Gala, za kojega mi je baš žao što ne pripada SPC.

Poruka

Francuski književnik italijanskog porekla, Karlo Frutero, napisao je: „Duhovitost je ono što odvaja civilizaciju od fundamentalizma“.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel