Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Italija: Produktivni haos? - Da li Berluskoni i dalje ima šanse u politici?

Italija: Produktivni haos?

Da li Berluskoni i dalje ima šanse u politici?

Autor Milutin Mitrović 2012/12/27 : Tekstovi istog autora

Tući ću se dok mi sve meso ne saseku s kostiju...
Magbet/Šekspir

Nije prvi put da me Silvio Berluskoni podseti na Magbeta, ali sam za svaki slučaj uzeo Šekspira u ruke, ono lepo sirotinjsko džepno izdanje, koje je još 1963. godine Mile Vitorović priredio i u doba komunizma izdao kod „Kulture“ kako bi što više ljudi za što manje para moglo da čita pravu literaturu. Uzeh da proverim. Ima u tim dvema kvarnim, osionim, dominatorskim ličnostima, Magbeta i Silvia B. mnogo sličnosti, naročito sada, kada se približava kraju italijanska politička tragedija. Kada Silvio B. obećava da će se tući kao Magbet ne bi li povratio vlast i kada se njegovi vlastelini nikogovići zbijaju uz njega, jer bez njega oni su „ništaci“, kako bi rekao Dobrica Ćosić. Roman Polanski je svoju filmsku interpretaciju Šekspirovog Magbeta u podnaslovu definisao kao „moralnu tragediju poretka“ – o tome je reč.

Silviju Berluskoniju nije moguće verovati ništa što izjavi jer je, na primer, tokom decembra čak sedam puta ustvrdio kako se neće kandidovati na narednim izborima i već posle nekoliko sati to demantovao, ostavivši odstupnicu na obe strane, čak i kada je već ušao u žestoke okršaje. Neće se povući, u to sam sklon da se kladim. Neće, jer prestane li da se štiti političkim imunitetom sledi mu robija, pa čak i da toga nije, pad vrednosti akcija njegove medijske imperije „Mediaset“ za 64 odsto, od kada se povukao sa mesta premijera i ne može da nabacuje firmi poslove, jasno govori da se mora „tući dok mu sve meso ne saseku s kostiju“. Tragedija se ipak bliži kraju. Otvorio je suviše frontova, definitivno je i Crkva ustala protiv njega, dok on ne veruje više čak ni svojim najbližim saradnicima. Ostale su mu bezgranično odane još samo njegove „Amazonke“.

skndal berluskoni

3.336 dana na vlasti

Silvio Berluskoni došao je na vlast kada su istražne sudije grupe zvane „Mani pulite“ (Čiste ruke), pohapsivši zbog korupcije na hiljade političara i bogataša (2.265 uhapšeno 1.300 osuđeno), srušili 1992. godine tzv. Prvu republiku. Iako do ušiju upleten u prljave poslove, Silvio B. je uspeo tom prilikom ne samo da se izvuče „cinkareći“ druge, nego i da iskoristi obezglavljenu političku scenu i promoviše sebe kao spasioca – sposobnog perduzetnika koji „ako ume za sebe, umeće i za druge“. Koristeći naivnost i pohlepu ljudi, kao što je pre toga koristio poslovne partnere, upregao je sve svoje i državne medije da od njega naprave Mesiju. I uspeo je. Ako još uvek 80 odsto Italijana koristi TV kao dominatni izvor informisanja (sondaža decembra 2012.), onda je jasno da im je, bez konkurencije, indoktrinacijom preko tri državne i tri svoje privatne TV mreže mogao puniti glavu samo informacijama koje veličaju njega – bosa. No postoji još nešto. Masimo D’Alema, levičarski ideolog, upitan misli li da je moguć povratak Berluskonija na kormilo zemlje odgovorio je: „Istorijski, njegov je model istrošen, ali ne zaboravimo da smo mi Italijani – ’furbi’ (pokavreni) – dakle sve je moguće“.

cudna zemlja

Pod tim „furbi“ D’Alema je podrazumevao da se ne samo na Jugu glasovi dobrim delom kupuju, da svaka politička ličnost ima „svoju“ količinu glasova, legalizovanu kao izborni okrug i sa tim trguje. Ne mali broj Italijana, ne pitajući kako, divi se onome ko je uspeo i računa da će pod njim moći da se očeše o nešto nezasluženo. Deo italijanskog javnog duga delom je otišao i na kupovine socijalnog mira i odanih saradnika Silvia B. A nije bez uticaja i to što bi, uprkos najbrutalnijem unižavanju ženskog dostojanstva, 36 odsto Italijanki (prema anketama) pristalo „da ode sa Silviom u krevet“ bez ikakvog protivuslova! Italija je prepuna krasnorečivih talenata za agitatore koji se stavljaju u službu onome ko najviše plati. Uoči izbora 2004. godine kandidat levice (PD), Valter Veltrovi, najintelektualniji političar Italije, izjavio je da neće prihvatiti ni jedan glas koji nudi mafija - i propao je. Silvio B. je trijumfovao. Prljavi izborni zakon, koji je on doneo, a sam predlagač Karderoli ga nazvao „Porcelun“ (svinjski), poklonio mu je većinu u oba doma parlementa kakvu niko pre njega nije imao.

Kada je već svojom samovoljom, zakonima ad personam (u ličnu korist) i sumanutim političkim i neetičkim ponašanjem doveo zemlju do finasijskog i moralnog kraha, dostojanstveni i vešti predsednik republike, Đorđo Napolitano, uspeo je nečim da ga prinudi da se povuče, da preda premijerski položaj Mariju Montiju* i njegovoj tehničkoj vladi. Silvio je ipak uspeo da sačuva dominaciju svoje koalicije u parlamentu koji, u ime demokratije, verifikuje mere nove vlade i izglasava zakone. Stvorena je nova „veštačka“ većina koju su pored Berluskonijevih poslanika činili jos poslanici centra - demohrišćani (UDC) i levice (PD). Prema ispitivanjima javnog mnenja, da je tada (krajem prošle godine) došlo do izbora, najviše potencijalnih glasača imala bi levica (33 odsto), dok bi Berluskonijeva partija (PDL) pala na samo 15 odsto pristalica. Ipak u parlamentu je PDL očuvala poziciju, dovoljnu da obori tehničku vladu kad joj se to učini da joj koristi. Tako se i desilo. Sekretar PDL, Anđelino Alfano, saopštio je u parlamentu da PDL više ne podržava tehničku vladu pa je Mario Monti 21. decembra podneo ostavku tehničke vlade nakon 13 meseci žestokih reformi i stezanja kaiša. Ostavka je iznenadila Berluskonija, verovao je da će doći do cenjkanja u kojem bi on uspeo da izvuče za sebe još nešto. Monti je isuviše razuman da bi sebi dozvolio tako nešto. Za Berluskonija jedino kaže da „nije u stanju da ga razume, ima takav mentalni sklop koji meni nije uhvatljiv“.

Ponestaje testosteron

Od spomenutog datuma počinje neviđen politički haos kojim diriguje beskrupulozni Silvio B., uz jasno saznanje da ako izgubi prestaje politički da postoji. Time dolazi u pitanje i njegovo bogatstvo zasnovano najvećim delom na prekrađi državnih para i zaglupljivanju publikuma, kako Basara voli da zove građanstvo. Raspisani su izbori za kraj februara, raspušten parlament, a tehnička vlada u ostavci obavljaće poslove i služiti kao garant da se njena politika neće menjati do izbora nove vlade. Interesantno je ponašanje inače šizofrenog svetskog tržišta: italijanski spred (odnos vrednosti nacionalnih prema nemačkim obveznicama) pod Berluskonijem dogurao je do katastrofalnih 574 poena, da bi ga Montijeva politika reformi, štednje i povratka poverenja u italijansku državu oborila na ispod 300. Svakih 100 poena spreda za italijansku kasu znači 50 milijardi evra godišnje manje duga. Ostavka Montijeve vlade samo je malo zaljuljala spred (do 350) da bi se vrlo brzo vratio na oko 300. Znaju li berzanski špiclovi nešto što drugima nije dostupno? Nešto što ih uverava da se suluda politika neće više vratiti?

Berluskoni kuraži sebe tvrdnjom: „Ako me ne spreče da govorim na TV, na izborima ću dobiti 40 odsto glasova!“ Koristi što još nije stupila na snagu obaveza podjednake zastupljenosti sagovornika pa je za 7 predbožićnih dana na TV kanlima bio 5 sati i 17 minuta, a videlo ga je ukupno 20.125.649 gledalaca. Problem je ipak što su čak i ljigavi novinari od kojih mu je jedan, Bruno Vespa, bukvalno ljubio ruku pred kamerama, a drugi se čuvali da ga pitanjima ne dovedu u nezgodnu situaciju, sad počeli da pitaju, makar oni sa državne TV, da mu ne dozvoljavaju monologe, da mu puštaju isečke u kojim ga briljantni šarlatan i Oskarovac, Roberto Beninji, izvrgava sprdnji. On skače sa stolice, preti da će napustiti emisiju, ali ne odlazi. Ne sme, jer dok je bio neprikosnoveni gazda tako nešto bi bila presuda novinaru, sada bi bio znak njegovog poraza. Ponestaje mu testosterona. Čak je proklamovao da se verio – dakle ograničio samo na jednu žensku, 49 godina mlađu od njega! Za njega „Stallona“ (pastuva) manje nabildanog, ali sigurno efikasnijeg od Silvestera Stalonea, i to je poraz, čak iako možda želi samo da se katoličkim malograđanima dodvori vraćanjem na put morala. Njemu, kako rekoh, niko više ništa ne veruje. Ako ga slede, onda je to zbog interesa.

Kompaktnost mase njegovih sledbenika pokazala se kada je premijer tehničke vlade u ostavci, Mario Monti, najavio da će se ipak kandidovati na narenim izborima. Desilo se da je u Montijev tabor potrčalo više političara sa levice nego iz Silviovog stada. Njegove teško da bi mogao poželeti političar koji proklamuje stručnost, poštenje, realnu politiku i odanost Evropi. Samo jedan primer: 345 poslanika Berluskonijeve koalicije glasalo je svojevremeno u parlamentu potpuno sumanutu deklaraciju da Silvio B. „nije znao“ da je prostitutkica Rubi-Srcolomka maloletna i da nije rođaka Hosni Mubaraka. Dakle, ne da nisu oni znali, nego da nije znao Silvio B., koji je sa dotičnom u krevetu praktikovao „bunga-bunga“! Takva vrsta glasačke mašine normalnom političaru nije potrebna. Uprkos tvrdnji da će osvojiti ponovo vlast na novim izborima, Berluskoni dobro zna da ne može dobiti više od 20 odsto glasova. Medjutim, i to je dovoljno da zajedno sa secesionističkom Legom Nord i sumanutim pokretom „5 zvezdica“ koji predvodi levičarski populista i komičar Bepe Grilo, može u budućem parlamentu ne samo da zagorčava život vladajućoj koaliciji nego da blokira dobar deo zakona koji mu ne odgovaraju.  

Bepe Grilo

Najverovatniji pobednik biće demokratska partija (PD), razumna levica, koja je konačno našla sebi put. Kao što je svojedobno Jugoslavija otvarala političke prostore negacijom staljinističkih, tako danas italijanska PD negiranjem berluskonističkih principa vladanja, iz nedelje u nedelju povećava svoj rejting. Njena je, za Italiju revolucionarna odluka, da se uz pomoć „primaria“ – predizbora, na kojima učestvuju svi građani, izaberu budući politički kandidati za definitivne izbore, uprkos važećem „svinjskom“ zakonu koji omogućava direkcijama partija da postavlja poslanike. Sem toga ni jedan kandidat koji je već bio tri puta biran nema prava učešća, sem po odluci predesništva partije. Time se partija brani od gerantokratije. Tokom funkcionisanja tehničke vlade, Berluskoni je preko svojih poslušnika uspeo da opstruira donošenje zakona koji mu nisu po volji. Prvi je bio novi izborni zakon kojim se onaj „svinjski“ stavlja van snage, drugi je zakon protiv korupcije, treći o smanjenju broja poslanika, četvrti o zabrani kandidovanja lica koja su osuđivana (takvih je kod Berluskonija 88, na čelu sa njim), predviđeni zakoni nisu doneti. S druge strane Demokratska partija bila je nosilac zahteva za promenama i time stekla simpatije čestitih građana. Rekoh da je ipak iz njenih redova bar pet političkih ličnosti prešlo na stranu buduće Montijeve partije. Svi su oni bivši levi demohrišćani koji su se pobojali da neće biti izabrani ako glasači budu odlučivali.

Koalicija koja se formira u korist Marija Montija nosi naslov: „Prema Trećoj republici“. Ako posle februarskih izbora u Italiji zaista nastane nova, Treća republika, onda se Druga slobodno može preimenovati u Berluskonijevu. Nju je on oblikovao od prvog dana – trudeći se da sačuva sve najgore iz one Prve. Tokom te vladavine uspeo je da demolira sve ozbiljne protivnike, a na prvom mestu levicu, koja se tek sada, oslobođena ekstremista vraća na scenu. Uspeo je da legalizuje pljačku državne imovine zakonima ad personam, čime je pribavljao korist sebi i svojim saradnicima. Često je to imalo tragikomične oblike, kao kada su predlagali zakon o skraćenju sudskih postupaka, kako bi njegova suđenja zastarenjem ostala bez presude, pa kad mu to nije prošlo, odmah je isti predlagač, njegov privatni partijski sekretar, Anđelino Alfano, predložio zakon kojim se tuženima odobrava da do beskonačnosti navode nove argumente i svedoke, čime bi opet gazda bio spasen. Od Italije je napravio zemlju koju su stekli pravo da ismevaju i gori od nje. Kada se na nedavnom kongresu EPP (evropskih narodnjaka) iznenada pojavio Mario Monti, samo na trenutak je prisutni Berluskoni bio iznenađen, a odmah zatim izmislio kako je on savetovao da Montija pozovu. Kad je predsednik EPP, Martens, rekao da to nije istina i da je njegova lična inicijativa da „vanpartijac“ Monti dođe, Berluskoni je nastavio da laže rečima: „Taj je izlapeo pa zaboravio da sam ja inicijator“. Sistematski je rušio sve vrednosti pretvarajući političku scenu i društvo u haos i „show“ u kojima se odlično snalazi. Mora se priznati da je Silvio B. izuzetno talentovan komunikator neverovatno jake volje i energije. Italijanima, koji su izmislili komediju od „divine“ do „dell’arte“ i „operu buffa“ (što je takođe komedija) – umeo je da podiđe, da im odvlači pažnju šarlatanisanjem, dok im u isto vreme zavlači ruku u džep. Politički, kulturno, moralno i etički srozao je zemlju na najniži nivo i tu se veoma dobro osećao.

Crta pod račun je podvučena: tokom Berluskonijeve vladavine dug Italije popeo sa na 1.900 milijardi evra, a inercija njegovog rasta i potreba zaduživanja da bi se ekonomija stabilizovala popele su iznos na 2014 milijardi evra ili 124 odsto BDP. Poređenja radi dug Srbije iznosi 55,4 BDP što znači da je italijanski u procentima 2,23 puta veći, međutim nominalno prema srpskih 15,85 milijardi on je 127 puta veći. Veća je i Italija, ali ne toliko. Da bi se takav dug sanirao potrebana je stabilna i mudra vlada, a ne populizam. Tržište nekretnina kao indikator ekonomskog stanja palo je za 45 odsto, oko 2,5 miliona porodica prodaje nakit kako bi izmirilo račune, 500.000 trgovina je ugašeno, jer se jedna četvrtina građana nalazi na ivici siromaštva, 360.000 pretežno mladih emigriralo je tokom poslednje vladavine Berluskonija, jedna trećina mladih nema posla uopšte, jedna trećina radi pod ugovorima od posla do posla, za 20 odsto je porastao broj Italijanki koje rade kao kućne pomoćnice – posao koji su tradicionalno obavljale imigrantkinje... Nema sumnje da je svetska kriza imala velikog udela, ali je doprinos „berluskonizma“ gigantski.

Jednom sam se opekao prognozirajući, posle njegovog drugog mandata, da je Berluskoni otpisan. Sada kad se bori za svoj šesti mandat tvrdim da je prezreo za otpadanje, ali ne tvrdim da će tako i biti. Podsetio bih na D’Alemin pesimizam kad kaže da su Italijani „furbi“, dodavši da nije moguće prognozirati njihovo ponašanje, čak ni na severu Italije, koji se smatra maksimalno evropskim. Italija je neuhvatljiva. „U Italiji se suštinskim stvarima ne bavi politika nego sudovi i komičari“ – pisao je sjajni hroničar Enco Bjađi. A moglo bi se ipak desiti da prevagne onaj njen duh demokratije, humanizma, preduzetnosti i talenta, te da pokrene nove političke i ekonomske procese koji bi svet zdušno pozdravio, jer mu je Italija draga.

*Super Mario - Premijer od tog trenutka je Mario Monti, krajnja suprotnost svom prethodniku, nesporan stručnjak, ekonomista, rektor najuglednijeg ekonomskog univerziteta Bokoni u Milanu i nekadašnji savetnik Goldman Sachs i Coca Cola. Dok je u Evropskoj uniji bio Komesar za tržište, carine, poreze i konkurenciju, zbog svoje radinosti i efikasnosti stekao je nadimak Super Mario. Publicitet mu je doneo uspešan postupak protiv Microsofta 2004. godine kada je iznudio kaznu od 497 miliona evra i obavezu softverske kompanije da učini javnim svoje informacije. Po prirodi je skroman, putuje uvek javnim prevozom od aviona do autobusa, ide lično sa suprugom u kupovine i najviše strasti pokazuje za CD klasične muzike. Pošto ga je predsednik Republike dan pre preuzimanja mandata s razlogom proglasio za doživotnog senatora, on je bez pompe i pratnje otišao na železničku stanicu da sačeka svoju suprugu kako bi sa njom zajedno mogao da prisustvuje činu nominovanja. (Iz teksta „Odlazak bez dostojanstva“)

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel