Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Plastične kese: Zbogom - i ne vraćaj se više

Plastične kese: Zbogom

i ne vraćaj se više

Autor Julija Simić 2012/11/8

U martu 2013. godine plastična kesa će napuniti 80 godina u tišini. Proslava i čestitike će izostati. Ni Gugl neće promeniti naslovnu stranu i pokazati da mu je stalo. A i oni koji je se sete, uglavnom će proklinjali dan kada je rođena. Reč je o plastičnoj kesi, zapravo polietilenu.

Više je razloga što rođendan plastike nije obeležen vatrometom i balonima, uz onaj da to i nisu neke godine za slavlje, ali dva prednjače - kese se prave od etilena, koji dolazi iz sirove nafte, i plastici treba, prema nekima, čak hiljadu godina da istruli. Pri tome se pitanje nafte nije postavljalo dok je koštala dvadesetak dolara po barelu, međutim, danas taj energent iz grupe neobnovljivih košta više od 100 dolara, mada iako cena varira, san o 20 dolara za barel se nikada neće ostvariti.

Polietilen je otkriven slučajno, 1933, kada su hemičari Erik Foset i Redžinald Gibson u Norviču, u Engleskoj, u hemijskoj industriji Imperijal (Imperial Chemistry Industries), napravili beli, voskasti material, „majku plastike”, koji je vremenom, jer su se njegove mogućnosti naslućivale odmah, dorađivan i poboljšavan. Ostalo je istorija i, kako borci za očuvanje čovekove okoline kažu, na žalost i naša budućnost. Pre Foseta i Gibsona do polietilena je došao nemački hemičar Hans fon Pehman, na izmaku 19. veka, ali on važnost tog otkrića nije uviđao i ubrzo je zaboravio na široko upotrebljiv materijal koji se lako oblikuje.

Proizvodnja je počela 1939. i polietilen najpre korišćen u vojne svrhe da bi sredinom prošlog veka, sa privrednim bumom, plastika ušla u svakodnevni život. Tako je plastika donela koncept jednokratne upotrebe ali i veliki rast količine otpada. U svetu se godišnje proizvode 60 miliona tona polietilena a na svaki minut upotrebi se milion plastičnih kesa koje, nakon što posluže svrsi da se u njima prenese ili sačuva neko vreme roba, završavaju na deponijama gde, pošto su živele dvadesetak minuta ili u najboljem slučaju nekoliko dana, trule ceo vek, možda i milenijum. Poređenja radi, papirna maramica raspadne se u prirodi za tri meseca, žvaka za pet godina, opušak od cigarete godinu do dve danam a limenka od koka-kole za 50 do 200 godina. U idealnoj varijanti, kese recikliraju i one reinkarniraju kao neki novi plastični proizvod – u Nemačkoj se, npr, plastične boce i kese, bačene u za to određeni kontejner, tope i pretvaraju u igračke.
Plastična kesa u prelepoj prirodi Borskog Stola

Plastična kesa u prelepoj prirodi Borskog Stola


Kako praktično izgledaju nevolje sa kesama, pokazuju podaci italijanskog ogranka Grinpisa (Greenpeace) – godišnje se u Italiji proizvede 300 hiljada tona plastičnih kesa, što odgovara količini od više od 400 hiljada tona nafte, kao i emisiji 200 hiljada tona ugljendioksida, odgovornog za efekte staklene bašte. Italijani svake godine upotrebe četiri milijarde kesa koje naprave dva miliona tona otpada.

Brojne zemlje su, zbog štednje sirovina od kojih se prave ili da bi smanjile zagađenje prirode, odlučile da se obračunaju sa kesama čija se potrošnja po stanovniku širom sveta, prema nekim procenama, kreće oko 300 komada godišnje. Druge procene ukazuju da plastika čini između tri i pet odsto ukupne količine dnevnog otpada, pri čemu je udeo kesa najveći.

U Kini su od pre nekoliko godina zabranjene tanke plastične kese, a one deblje prodavci moraju da naplaćuju. Zvaničnici Kine kažu da su zabranom plastičnih kesa uštedeli 4,8 miliona tona nafte. U Francuskoj je izglasana zabrana biološki nerastvorivih kesa koja je stupila na snagu 2010. godine. Korzika ih je pak još 1999. izbacila iz velikih prodavnica. U Irskoj je 2002. izglasan porez na kese koji je u prvi mah doneo pad njihove potrošnje od čak 90 odsto. U Italiji je na snazi opšta zabrana kesa od 2011. godine. Grad San Francisko u SAD nedavno je zabranio kese u maloprodaji, ali samo u velikim samoposlugama, dok su gradske vlasti Njujorka donele zakon kojim se od velikih prodavaca traže planovi za reciklažu kesa i nalaže im da kupcima nude kese koje se recikliraju. Isto je i u Los Anđelesu. Grad bez kesa ima Australija, a indijska država Maharaštra okrivila ih je zbog zapušavanja odvoda za vreme monsuna i izbacila iz upotrebe. Zabrane ili ograničenja imaju ili razmatraju i mnoge afričke zemlje.

Ipak, plastika nije donela samo zlo nego i prednosti, naročito industriji hrane koja je pre kesa zamotavala proizvode u vlažne ubruse, da bi zadržali vlažnost i da bi ih sanitarno zaštitila. Osim toga, plastika je uskočila na mesta stakla i metala, materijala čija proizvodnja takođe nije bez lošeg uticaja na čovekovu okolinu.

Plastična kesa na Kamenoj Gori

Plastična kesa na Kamenoj Gori

Zagovornici kesa ističu da one ne treba da nestanu već da se treba baviti njihovim odlaganjem i recikliranjem, kao i zamenom materijala od kojeg se prave nekim koji se brže raspada. Možda međutim ostanu „i jare i pare”, ukoliko se jednog dana realizuje projekat na kojem radi kanadski student Danijel Bard (Daniel Burd) ili neki sličan. Mladi Kanađanin, iznerviran gomilanjem kesa u stanu, odlučio je da se pozabavi skraćenjem perioda njihovog raspadanja uz pomoć iz prirode. Naime, Bard radi na specijalnoj mešavini mikroba koje bi proces raspadanja kese skratile na samo tri meseca.


Inače, na sajtu ReuseIt bez prestanka se vrti broj ove godine potrošenih kesa u svetu i 7. decembra 2012. godine, oko 20.30 , bio je to broj 427.181.534.789 komada potrošenih samo od početka 2012. godine.

Srbija i plastične kese

Statistika kaže da prosečan građanin u Srbiji za godinu dana upotrebi 250 plastičnih kesa, što govori da se upotrebi i baci oko dve milijarde kesa za godinu dana. Od 1. januara 2012. godine, na snagu je stupio Pravilnik o biorazgradivosti ambalaže.

U članu 5 Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju stoji da plastične kese moraju da se deklarišu kao biorazgradive prema standardu SRPS ISO 14021,samodeklarišućom tvrdnjom o zaštiti životne sredine koja je odštampana na plastičnoj kesi. Samodeklarišuća tvrdnja o biorazgradivosti mora da bude izrečena u konkretnoj formi i proverljiva.Prilikom stavljanja plastičnih kesa u promet ili upotrebu obezbeđuje se deklaracija ousaglašenosti plastičnih kesa sa tehničkim zahtevima propisanim ovim pravilnikom i Zakonom. Telo koje vrši kontrolu je Tehnički fakultet u Novom Sadu.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel