Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Islamsko bankarstvo: Halal poslovanje - Pobožna zarada

Islamsko bankarstvo: Halal poslovanje

Pobožna zarada

Autor Marko Aleksandrić 2012/10/31

Astronomske zarade od petrodolara zbog konstantnog rasta cene nafte povećavaju interesovanje svetskog bankarstva za područje Bliskog Istoka. Ogroman rast koje to područje beleži poslednjih godina - ponajpre zato što bliskoistočni ulagači „recikliraju” goleme naftne profite, solidno razvijeni bankarski sistem i sve brojnija muslimanska populacija na globalnom nivou čine sve značajnijom i islamsku finansijsku industriju. Prema aktuelnim procenama, danas islamasko bankarstvo, poznato i pod nazivom „halal finansiranje”, obuhvata tržište vredno 1,3 triliona dolara (podaci s kraja 2011. godine) i ostvaruje godišnju stopu rasta od 15 procenata.

Ključ za privlačenja tog novca je bankarski sistem u skladu sa islamskim zakonom koji, između ostalog, zabranjuje ubiranje kamate. Umesto toga banka i osoba koja uzima kredit uspostavljaju partnerstvo u kome obe strane preuzimaju rizik. Pored toga, islamski investitori kupuju akcije samo u poslovima čije aktivnosti i proizvodi nisu protivni učenju Kurana. Zabranjene industrije obuhvataju kocku, pornografiju, trgovinu oružjem, duvanom i alkoholom, kao i sve poslove vezane za svinjsko meso i njegove prerađevine. Na primer, stambeni kredit se realizuje tako što banka kupi kuću ili stan i proda ga klijentu po višoj ceni, koju klijent zatim otplaćuje u ratama. Na taj način izbegava se plaćanje kamata, a banka istovremeno ostvaruje profit od zajma.

Egipatski prvenac

Prvi pokušaj da se bankarstvo uredi po islamskim pravilima započet je u Egiptu 1963. godine. Ekonomista Ahmed al-Nadžar osnovao je banku-štedionicu, koja nije uračunavala kamate i nije uzimala procenat. Akumulirana novčana sredstva investirana su u trgovinu i industriju, a dobit su delili ulagači. Međutim, zbog tadašnje preovlađujuće političke klime u Egiptu, ova banka je ubrzo pretvorena u konvencionalnu, a rodonačelnik „halal-bankarstva” morao je da emigrira, najpre u Sudan, a potom u Saudijsku Arabiju.

Prihvatajući inovacije egipatskog ekonomiste, Saudijska Arabija ubrzo je postala svetski centar islamskog bankarstva, a njen primer počele su da slede i ostale islamske države. Takav trend je naročito ubrzala energetska kriza sedamdesetih godina prošlog veka, koja je zemlje Bliskog Istoka zasula „talasom” naftnih dolara. U početku se taj novac ulagao u zapadne banke, da bi odjednom islamske banke postale pravo otkriće za pobožne naftne magnate. Zemlje učesnice Organizacije islamske konferencije su 1975. godine formirale IDB (Islamic Development Bank) sa sedištem u Džedi u Saudijskoj Arabiji. Naknadno su otvorena i regionalna predstavništva u Rabatu u Maroku i u Kuala Lumpuru u Maleziji, a nedavno i Reprezentativna kancelarija u Almati u Kazahstanu. IDB je pozvana da pomaže islamske banke u svetu i zemlje u razvoju, propagirajući ideju islamizacije ekonomije. U tu svrhu godišnje troši više milijardi dolara, pri čemu se njena poslovna godina poklapa sa lunarnom hidžretskom godinom.

Iste godine formirala se i prva privatna islamska banka, „Dubai Islamic Bank”. U Sudanu, „Faisal Islamic Bank” je prikupila 10 miliona dolara kao depozite na svoj prvi dan rada, a od svog osnivanja u 1977. pa do 1984. depoziti „Kuwait Finance House” udvostručavali su se skoro svake godine. Početkom ove godine, iz Dubaija je stigla vest o planovima za osnivanje najveće islamske banke, za šta će, zbog pojedinih akvizicija u Indoneziji, Egiptu i Velikoj Britaniji, biti potrebno najmanje milijardu dolara.
Islamska banka Britanije

Reakcija Zapada

Skeptici su osporavali vitalnost šerijatskog bankarskog sistema zbog njegovog utemeljenja na naftnom bumu. Ipak, islamske banke su preživele sve padove cena nafte. Danas, od svih islamskih zemalja samo tri su odlučile da konvertuju zapadne u islamske finansijske sisteme. To su Sudan, Iran i Pakistan (u kojem sve domaće banke posluju prema propisima islamskog bankarstva, dok strane banke mogu da biraju zapadni ili islamski način). Sa druge strane, Malezija i Bangladeš, uz islamski primenjuju i konvencionalni bankarski sistem i kod nacionalnih banaka. Nakon što je Malezija 2002. izdala prve suverene islamske državne obveznice, to su učinili i Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Bahrein i Pakistan. Malezija je najveće svetsko tržište islamskih obveznica, zaslužno za dve trećine vrednosti ukupno izdatih islamskih obveznica u svetu. Islamski finansijski sistem danas uključuje hiljade različitih organizacija: banke i bankarski holding, osiguravajuće organizacije, lizing organizacije, računovodstvene kontrolne službe, konsalting firme... Njihov se broj uvećava vrtoglavom brzinom, pa se može govoriti o pravoj ekspanziji.

Islamski bankarski pokret nije bio ograničen samo na muslimanske zemlje. U Luksemburgu je 1978. godine osnovana banka pod nazivom „Islamic Banking System” (sada „Islamic Finance House”), koja se smatra prvom islamskom finansijskom institucijom u Evropi. Ubrzo su osnovane i „Islamic Bank International of Denmark” u Kopenhagenu i „Islamic Investment Company” u Melburnu. Zapadne banke su bile aktivne u islamskom bankarstvu od samog početka, pre svega kroz uzimanje međubankarskih depozita od islamskih finansijskih institucija, prikupljenih od muslimanskog stanovništva u zemljama u kojima su delovale. Zapadne banke saglasile su se da koriste ta novčana sredstva u skladu sa islamskim principima, a neke od najaktivnijih do sada bile su „Chase Manhattan”, „Societe General”, „J.P. Morgan” i „Goldman Saks”. Američka „Citibank” osnovala je u Bahreinu banku-sestru „City Islamic Investment Bank”, a u Luksemburgu Investicioni fond, koji deluje po islamskim uzusima.

Islamsko bankarstvo
U poslednje vreme poseban interes iskazuju japanske banke, poput „Bank of Tokyo-Mitsubishi UFJ” koja je investirala u malezijsku investicionu banku CIMB, čiji je udeo u svetskom poslovanju sa islamskim obveznicama ili sukucima čak 30 posto. I japanski finansijski gigant „Sumitomo Mitsui Banking Corp.” podržao je izgradnju rafinerija u Saudijskoj Arabiji 2006. godine, a u Kuvajtu prošle godine, u sklopu svoje strategije uključivanja u finansijske tokove u islamskom svetu i ulaganja u petrohemijsku industriju i velike projekte na Bliskom Istoku. Danas se procenjuje da u 75 zemalja sveta posluje oko 300 islamskih banaka. Zanimljivo da je kao odgovor na prognozirani rast islamskog bankarstva, belgijska banka KBC kreirala „katolički fond”, koji se u svojoj ulagačkoj politici ravna prema načelima katoličanstva.

Britanske ambicije

Prema studiji firme „A.T. Kearney”, u poslovanju prilagođenom islamskom pravu banke u Evropi mogu računati na više od 11 miliona potencijalnih klijenata, što je oko 70 posto ukupnog broja evropskih muslimana. Na primer, „Raiffeisen Zentralbank” nudi muslimanima u Austriji bankovni račun u skladu s islamskim propisima, budući da statistika pokazuje da tamošnji muslimani, uprkos manjoj zaradi, štede u proseku znatno više od ostalih građana. Korist od toga zasad imaju uglavnom turske banke, koje su u Austriji pokrenule takozvano „etničko bankarstvo”. Ovakav način poslovanja, usmeren prema privatnim korisnicima a ne institucionalnim ulagačima i poslovnim korisnicima, mogao bi ostvariti veći uspeh u svim zemljama sa velikim udelom muslimanskog stanovništva.

Islamsko bankarstvo u Evropi je najrazvijenije u Velikoj Britaniji. Grupacija „Lloyds TSB” je nakon osnivanja „Islamic Bank of Britain” postala vodeća u uslugama u skladu sa islamskim zakonom. Generalno, broj klijenata takvih usluga je u Britaniji od 2005. do 2006. porastao čak 120 odsto, broj otvorenih računa 200 odsto, a broj štednih uloga za 76 procenata, dostigavši iznos od 83,9 miliona funti. Britanija je krajem prošle godine najavila nameru da bude prva zapadna država koja će izdavati islamske obveznice - sukuk. Budući da islamski zakon zabranjuje isplatu kamata, obveznice sukuk nose profit ili rentu na temeljnu imovinu, pri čemu obveznica predstavlja deo vlasništva nad tom imovinom. To je tržište sve šire i likvidnije, a trenutno je vredno 40 milijardi funti, dok bi njegova vrednost na globalnom nivou mogla dostići oko 250 milijardi funti. Britanska vlada želi i da ustoliči London kao evropsko središte za islamske finansije.

Pravila

Pokušavajući da pomire ostvarivanje zarade sa islamskim zakonom, šerijatom, islamske banke posluju na bazi podele profita ili pomoću drugih dopuštenih oblika; otvaraju transakcijske i investicione depozite. Transakcioni depoziti imaju fiksnu nominalnu vrednost, ne ukamaćuju se, a banke mogu zaračunavati naknadu za obavljanje transfera.

Investicioni depoziti nemaju fiksnu nominalnu vrednost i slični su vlasništvu u firmi. Pri otvaranju investicionog depozita sa bankom se ugovara udeo u profitu banke, koji se ne može promeniti (osim uz dogovor) pre roka dospeća depozita. Na strani aktive u bilansu banke su krediti koji banci donose udeo u profitu kompanije i drugi dopušteni finansijski instrumenti. Postoje krediti koji banci daju pravo upravljanja kompanijom i krediti bez takvog prava.

Od drugih finansijskih instrumenata najvažniji su odložena plaćanja, marža na prodajne cene firme, lizing i krediti s nultom kamatnom stopom ali uz naknadu.

Sukuk obveznice

Globalno tržište islamskih finansija je na kraju 2011. godine vredelo oko 1,3 triliona dolara, sudeći po „UK Islamic Finance Secretariat” koji je deo „CityUK” lobističke grupe. Kompletna vrednost sredstava je porasla za 150% u odnosu na 2006. godinu. Na globalnom nivou banke drže preko 90% islamskih sredstava i zajedno su veliki investitori u islamske obveznice – sukuke. Sudeći po kvartalnom izveštaju firme Zawya s početka 2012. godine vrednost imovine bila je 43,3 milijarde dolara, što je skoro polovina vrednosti s polovine 2011. godine.

Povlačenje evropskih banaka iz ovih regiona doprinelo rastu vrednosti islamskog kapitala. Predviđanja su da će emisije sukuka biti 126 milijardi dolara ove godine, što je nastavak rasta.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel