Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Bivši italijanski premijer nastavlja da raspamećuje narod - Neuništivi Berluskoni

Bivši italijanski premijer nastavlja da raspamećuje narod

Neuništivi Berluskoni

Autor Milutin Mitrović 2012/10/29 : Tekstovi istog autora

Pre nekoliko dana antijunak naših tekstova Silvio Berluskoni je saopštio da se definitivno povlači iz neposredne politike i ostaje da, kao nekada De Gol, iza kulisa prati u kom pravcu će nastaviti njegova privatna partija PDL. Prošla su samo dva dana i on je, istina nagnan najnovijom odlukom suda koji ga je kaznio sa 4 godine - od toga faktički samo godinu dana zatvora, izjavio „da se oseća obaveznim da ostane na terenu“. Kada Berluskoni kaže da želi da nastavi svoje žrtvovanje za italijanski narod, šta to zapravo znači?

Ručam špagete sa kaperocolima (sićušnim ukusnim školjkama) – moje najomiljenije jelo, i to sa dvostrukim zadovoljstvom: prvo, jer to zaista fanatično volim, i drugo, jer sam ga ovoga puta zaslužio u opkladi sa prijateljem koji sebe smatra poznavaocem ljudske naravi i italijanske politike. Naime, 24. oktobra junak moje „nadaljevanke“, kako Slovenci zgodno zovu seriju, Silvio Berluskoni je saopštio da se definitivno povlači iz neposredne politike i ostaje da, kao nekada De Gol, iza kulisa prati u kom pravcu će nastaviti njegova privatna partija PDL (Popolo della libertà). Tim povodom smo se opkladili, skromno u špagete, ja tvrdeći da neće proći više od 10 dana kada će Silvio B. i tu svoju odluku staviti ad acta. Prošla su samo dva dana i on je, istina nagnan najnovijom odlukom suda, izjavio „da se oseća obaveznim da ostane na terenu“. Dobio sam opkladu, mada ni slučajno ne tvrdim da kroz koji dan neću biti demantovan. 

Vapaj za izgubljenim vođom

Tok događaja je sledeći: Pomenutog 24. oktobra, ničim izazvan, Silvio Berluskoni je izjavio da se više neće neposredno baviti politikom i time stvorio pravi haos u svojoj već dobro uzdrmanoj partiji koju još od letos vuče za nos, tvrdeći čas da hoće, a čas da neće dalje učestvovati u igri. Bez njega, PDL nema razloga za postojanje. Tu klackalicu sam opisao nedavno u tekstu „Unesrećitelj u povratu“ tvrdeći da valja biti obazriv i prema njegovoj tadašnjoj izjavi kako nikada nije rekao da se neće ponovo kandidovati. Igra je bila da partiju, koja se strmoglavila brojem potencijalnih glasača, podeli na dva-tri dela pa da nastupe tako ne bi li sakupili više glasova i obezbedili bolju poziciju u parlamentu nego da nastupaju kao jedna proigrana partija. Onda mu je sud u Milanu nakon 11 godina od kada je finansijska policija ušla u njegovu firmu (25. juna 2001.) i ustanovila utaju poreza, posle neviđenih sudskih natezanja, izrekao prvostepeno kaznu od četiri godine zatvora, automatski umanjenu na godinu dana (po zakonu kojim se zbog pretrpanosti zatvora sve kazne umanjuju za 3 godine), zatim pet godina zabrane javnog delovanja i naknadu utajenog poreza od 10 miliona evra. Ove poslednje dve stvari su ono što ga je ozlojedilo, jer nema veće kazne nego njemu zabraniti da drži političku scenu u svojim rukama, a za svakog bogataša najteža kazna je kad svoj novac mora da uplati državi.

Berluskoni kosa

Odluku o napuštanju aktivne politike Silvio B. je pompezno saopštio (24. oktobra) pred TV kamerama, kao što je i svoj ulazak u politiku najavio pre 18 godina, odeven kao nekada u elegantno tamno odelo, samo je ovoga puta imao nešto više (presađene) kose nego pre 18 godina. Konstataciju da mu ne treba verovati nisam zaslužio vidovitošću, nego jednostavno pratim savesno šta taj fascinantni muvator radi, pa to beležim. Malo mi je laknulo kad sam video da su jedan Berluskonijev najodaniji politički partner, Umberto Bosi, i jedan isto takav protivnik, Romano Prodi, glatko rekli da obećanje o povlačenju ne treba uzeti za ozbiljno. Dakle, nisam jedini, čak i ako se ne računa hor „amazonki“ iz Silviove harem-partije koje su zavapile iz sveg glasa, odbijajući da poveruju u njegovu odluku. Interesantno je kako jedan segment žena zapravo obožava onoga ko ih nipodaštava. I Berluskoni, koji žene smatra igračkama za svoju senilnu zabavu, kao i Mit Romni, koji ih inventariše kao stvari, obojica imaju veći broj pristalica među ženama nego medju muškarcima.

Ženski vapaj i muška izbezumljenost u vrhu PDL slili su se u konfuziju koja je rezultirala daljim padom rejtinga dotične Silviove partije. A prijatelji, advokati, profesori i novinari sa platnog spiska su ga savetovali da se konačno odluči. Čopori partijskih i parlamentarnih pit-bul terijera, zacvili su dezorijentisano neznajući koga sada treba da ujedaju. Mišljenja sam da je prevagu u tom trenutku imao podatak Fedele Konfalonerija, čoveka kojem je Silvio B. poverio da upravlja njegovom medijskom imperijom dok se gazda bacio u unovčavanje politike. Eto taj Fedele (ime znači Verni) rekao mu je da imperija posrće na berzi (minus 36 odsto) zbog gazdine prevelike privrženosti nepopularnoj politici i da zapravo mora da bira između kompanije i politike. Silvio i Fedele su nerazdvojni još od mladalačkih dana kada su na velikim turističkim brodovima zabavljali putnike tako što je Fedele svirao na klaviru, a Silvio pevao i pričao viceve. Silvio je poverovao svom bliskom prijatelju, sa kojim ga veže ogromno bogatstvo koje su nakrcali, a sem toga i što bi teško neko ponudio Fedeleu više da bi ovaj izneverio gazdu.

Grom iz vedre sudnice

Nakon srceparajućeg lažnog oproštaja od politike, kao grom je, samo dva dana kasnije, usledila presuda: 4 godine zatvora, zakonom umanjeno za 3 godine socijalno korisnog rada na samo jednu godina u zatvoru, uz 5 godina zabrane javnog delovanja i 10 miliona evra naknade za utajeni porez. Krivično delo je prevara poreskih organa, ali i akcionara, time što je u Americi kupovao filmove za svoje TV, fiktivno iznos višestruko uvećavao uz pomoć posrednika, a razliku deponovao u crne fondove na Kajmanskim ostrvima. Za čoveka koji za leđima ima 17 sudskih procesa (u toku su dva), a koji sam neobuzdano tvrdi da: je „doživeo više od 60 procesa, više od hiljadu sudija se bavilo njime, 188 puta mu je policija dolazila u firmu, prošao je 2.666 ročišta i potrošio 400 miliona evra na advokate i konsultante“ nije sasvim jasno zašto se toliko uzbudio, kad je njegova ergela advokata do sada uspevala da obori na višoj instanci ili dovede do zastarevanja 14 procesa od 1989. godine. Samo jedan je izgubio protiv drugog medijskog gurua, Karala De Benedetija, kome je korumpiranjem sudija preoteo već legalno kupljenu firmu. Izgubio je spor sa obavezom da tužitelju nadoknadi 564 miliona evra izgubljene dobiti. Izgleda da su ga ti milioni manje pogodili nego najnovija presuda. Inače s njegovim brojanjem procesa nije lako: 2009. godine tvrdio je da je doživeo 106 procesa, istog dana njegova ćerka Marina ustvrdila je da je „tata 26 puta pozivan na sud“, samo nekoliko dana kasnije njegov port parol Bonajuti naveo je brojku od 109 procesa, a sada je Berluskoni revidirao broj na 60. Sudska evidencija je neumoljivih 17 i kvit.

Osam puta je oslobođen tužbe, jer je zakonima ad personam ukinuo krivična dela za koja je okrivljen. Pet je takvih zakona, a posebnu pažnju pleni onaj koji se zove Alfanov zakon. Poslanik njegove partije, Anđelino Alfano, podneo je predlog zakona da se „rasterete“ sudovi tako što bi drastično bilo skraćeno vreme posle kojega proces zastareva. Parlament u kojem je Berluskoni imao nepomućenu većinu izglasao je zakon, ali je predsednik Republike odbio da ga potpiše, jer je bilo jasno da se time automastki likvidira bar četiri Berluskonijeva procesa i otvara breša za nebrojeno mnogo mafijaša da izađu na slobodu. Kad to nije prošlo, Alfano je podneo novu verziju, kojom se rok zastarevanja produžuje „do pravednog rešenja“ – dakle u nedogled te onaj ko ima para za advokate može da bude miran dok je živ. Alfano je kao sposoban pripadnik mlade garde postao miljenik i sekretar PDL sa obećanjem da će, kada se gazda povuče iz politike, on postati bos.

Biće da u gubljenju moći da menja zakone i da bude zaštićen imunitetom, leži glavni razlog besom prikrivenog straha Silvia B. Iako se stalno plašim da ne zapadnem u teoriju zavere, teško mogu da poverujem da je Silvio B. abdicirao sa mesta premijera 16. novembra 2011. u korist Marija Montija tek tako, ne obezbedivši se od mase sudija koji su samo čekali da siđe sa vlasti pa da ga strpaju u zatvor i naprave skok u karijeri. Negde je neko obećanje moralo postojati, a ako je tako onda zapravo prisustvujemo „božanstevnoj komediji“ na današnji način. Dreka, do neba i devetog kruga pakla, služi samo da se pažnja skrene na drugu stranu i obezbedi oreol paćenika za što efikasniji povratak na scenu. Nemoguće je da Silvio B. uprkos parama, žbirima i advokatima, nije znao kakva ga presuda čeka samo veče ranije „dok je u prijatnom domaćem raspoloženju na večeri kod Alesandre Musolini (Dučeove unuke) pevao šansone i zabavljao goste“. Politika je jedan kvaran posao do te mere da čovek nije u stanju da poveruje ni u istinu kada je o političarima reč.

Zemlja drhti

Potresan Viskontijev film „Terra trema“ (Zemlja drhti) dobio je internacionalnu nagradu u Veneciji 1948. godine i ostao do danas aktuelan zbog pesimistične poruke kako je nemoguće izvući se iz lavirinta bogataških smicalica. Svi su izgledi da će Silvio Berluskoni ponovo iz sebičnih razloga nastaviti da raspamećuje 60 miliona svojih sugrađana, a možda i više, ako osujeti izlazak Italije a sa njom i ostalih dužnika iz krize, za šta je dovoljna samo njegova ponovna pojava u političkom životu. On spada u vrstu ljudi koji su katastrofa po normalan svet. Od takvih zemlja drhti. U savakom slučaju, čim je presuda saopštena, iskočio je na ekranima tri svoje TV mreže, a ostali su se utrkivali da ne izgube super vest, i počeo da napada sve svoje saradnike, uveren da su mu smestili igru kada su ga ubedili da treba da se povuče iz politike. Uvek svi krivi sem njega. Onda je malo promislio i dan kasnije (27. oktobra) organizovao konferenciju za novinare u jednoj od svojih vila.

Konferencijska sala, meblirana crveno-zlatastom svilom, bila je krcata novinarima i snimateljima, koji su beležili svaki trenutak. Vidno uzbuđen, Silvio B. je diktirao svoju „optužnicu“: Italijansko pravosuđe je politizovano, jer njega „uspešnog preduzetnika koji zapošljava 56 hiljada ljudi, 10 godina predsednika vlade, protagonistu svetske politike koji je tri puta predsedavao skupinom G-8, oca petoro dece i dede šest unuka, moguće je osuditi samo iz političkih razloga“. Krivični zakon se na takve ne odnosi. Zatim je napao premijera Montija, koji Italiju uvlači u „spiralu krize“, a koju diktira Angela Merkel. Ona i Sarkozi su „ubili (Silviov) kredibilitet u svetu“. Levica nije u stanju da vodi politiku, jer nije uspela ni da donese zakon o sukobu interesa, iako je njime želela da ga skloni iz političke igre. Za živo čudo ovoga puta se nije setio komunista, vinovnika svih zala na svetu. Izdiktirao je sebi sveti zadatak da „reformiše sudsku planetu kako se drugim građanima ne bi dešavalo to što se desilo njemu“.

Berluskoni fudbal

U političku igru namerava da se vrati, ali ne kao kandidat za predsednika vlade (sve ankete pokazuju da to ni teoretski ne bi mogao da postigne) nego kao politička ličnost koja „ima na srcu Italiju i njene građane, za koje se žrtvovao ne štedeći sebe“. Malo da pogledamo kako ta „ljubav i žrtvovanje“ izgledaju konkretno: U politiku je Silvio B. ušao 1994. godine kao bogat čovek koji je tada težio 162 miliona (današnjih) evra. Od tada do danas njegovih osam holdinga (formalno prenetih na decu) donelo mu je 2,9 milijardi evra. Bilo bi i više da nije za svoj hobi – fudbalski klub Milan - morao da izdvoji 600 miliona evra za pokriće gubitaka. Pokušao je i taj trošak da prebaci na „prokletu“ državu tako što bi država svim klubovima pokrila dugove – jer, klubovi su opštenarodno dobro. Za zakon takve vrste nije uspeo da sakupi dovoljno pristalica, pa je morao sam da pokrije gubitlke svog kluba. Prema računici najtiražnijeg dnevnika „La Repubblica“ u pomenutom razdoblju njegovi prosečni dnevni prihodi iznosili su 400.000 evra. Dakle za jedan dan koliko 1.000 srpskih prosečnih mesečnih plata.

Valja dodati ogromni spisak nekretnina, od fabulozne vile Ćertoza, vredne 450 miliona evra i i njegove rezidencije Arkore koju je stekao na ogavan način do ekskluzivnog turističkog centra u Antigvi, od vile Đerneto, u kojoj je održao konferenciju za novinare, do poseda na Bermudima pa sve do brojnih kuća i stanova koje je dao na korišćenje svojim ljubavnicama, šansonjerima i prijateljima. Kad se sabere sa prihodim firmi (registrovanih ima 356 ukupno) dobije se onih 5,9 milijardi dolara (4,11 mlrd evra) na koliko Forbes procenjuje bogatstvo dinastije Berluskoni. Tvrdi se da je 1998. godine Rupert Mardok ponudio Silviju Berluskoniju da otkupi njegovu medijsku kompaniju Mediaset za 6 milijardi dolara. Ovo navodim samo kao predostrožnost da nije lako proceniti nečije bogatstvo, pogotovo ako se ne uzmu u obzir neuhvatljivi depoziti u poreskim rajevima, zbog čega je režiser Nani Moreti, dvosmisleno nazvao svoj film o Silviu B. – „Kajman“ asocirajući na vrstu krokodila i na Kajmanska ostrva. Ukratko od ulaska u politiku do izlaska iz nje Silvio B. je svoje bogatstvo uvećao za 2.541 odsto! Teška „žrtva“ za narod!

Beskonačnu mogučnost nabrajanja imovine, ponašanja, gafova, bestidnog čerupanja države uz tvrdnju da se žrtvuje, nipodaštavanja zakona i etike... presekao bih spekulacijom da Silvio Berluskoni najnovijim atakom pokušava da uceni premijera i predsednika Italije, da ga zaštite od suda, jer on najbolje zna da su demokratija, pravna država... priče za plebs, a da se stvari rešavaju u političkim najužim krugovima. U protivnom, on će oboriti vladu i napraviti totalni haos u državi. To još uvek može zato što ima većinu u parlamentu, iako je prema ispitivanjima javnog mnenja njegova partija pala sa prvog na treće mesto, ali do izbora u aprili 2013. on, preko odanih poslanika i senatora, vlada Parlamentom. A sklon je na okrutne načine „da se žrtvuje za voljenu Italiju“. Ne verujem da će, iz straha od neuspeha, pokušati da se kandiduje za premijera ili predsednika, ali će miloševićevskim talentom rušitelja obezbeđivati još dugo sebi mesto u medijima. Za sada je umesto haosa u državi postigao haos u sopstvenoj partiji, počelo je masovno bežanje od gazdine mahnitosti.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel