Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Istanbulske priče: Istanbul je bio Konstantinopolj - al' pre toga beše Vizantion

Istanbulske priče: Istanbul je bio Konstantinopolj

al' pre toga beše Vizantion

Autor Uroš Nedeljković 2012/9/24 : Tekstovi istog autora

Krenuli smo u Putničku kuću u Istanbulu, pilot projekat Kluba putnika Srbije, da vidimo šta se tamo dešava, te da osetimo duh velegrada. Vratili smo se sa utiscima koji ne mogu stati u tekst, nit se mogu nacrtati ili otpevati – ali se mogu pokušati preneti.

Turska, nekadašnje veliko carstvo, a sada sekularna republika, uvek je bila velika sila. Doduše sa prekidima. Danas turska moć ponovo raste, kako ekonomska, tako i politička. Trenutno je 17. svetska ekonomija i 7. evropska, sa brzorastućim BDP-om, koja odlično odoleva krizi i bez koje se ni jedno otvoreno pitanje u regionu ne može rešavati.

Iako demokratska država na papiru, Turska večito trpi kritike neumornih boraca za ljudska prava koji pokušavaju da joj spočitavaju lekciju o tome kako treba tretirati političke protivnike i novinare. A ona, večiti kandidat za EU, „radila je na tome”. Međutim, kako je ekonomski osnažila i kako su drugi svetski politički faktori shvatili da se bez nje ne može, „rad na tome” je utihnuo. Iako iz naše perspektive deluje sumanuto, do pre samo godinu dana (septembar 2011.) YouTube je bio zabranjen u Turskoj. Zatvori su puni novinara, ali su istanbulski izlozi puni luksuzne robe, ulice su preplavljene novim automobilima, a cene su na evropskom nivou. Turske aspiracije ka ostatku Balkanskog poluostrva više se i ne skrivaju.

A u Turskoj, velik grad – Istanbul. Nekada glavni grad tri carstva (rimsko, vizantijsko/romejsko i otomansko) danas je najveći grad u Evropi, zvanično sa dvostruko više stanovništva nego London, nezvanično – trostruko. Međutim, od 1923. godine Istanbul više nije glavni grad Turske, već je to Ankara. Razlozi za to su pre svega bezbednosni. Strateški položaj Istanbula odaje i njegovu ranjivost. Tako, na primer, u Prvom balkanskom ratu bugarska vojska je, pojačana sa dve srpske divizije, zauzela Jedrene (Adrianopolj), koji je od Istanbula kao Niš od Beograda. Simbolično, Istanbul je bio glavni grad turske carevine, pa je i selidba centra administracije u Malu Aziju bio simboličan gest raskida sa prošlošću mladoturaka sa Osmanlijama.

Jedrene iz autobusa

Jedrene iz autobusa

O istoriji Istanbula može se pisati naširoko. Zapravo, istorija je ono što daje mistiku ovom gradu, ali i finansije. Ovaj grad je najznačajnija turistička tačka u Turskoj ali i na svetu. U 2008. godini grad Istanbul je posetilo 7,5 miliona stranih turista, dok je 2011. godine broj iznosio 8 miliona.

Istanbul was Constantinopole

Da su grčki kolonisti iz Megare sa Atike znali šta će njihov grad postati u narednim milenijumima, te 667. godine p.n.e. verovatno bi mu dali neko slikovitije ime. Ovako, grad je dobio naziv Vizantion po kralju Bizasu (Vizasu), koji je formirao grad nakon konsultacija sa proročicom u Delfima, koja mu je rekla da se nastani u „zemlji slepih”. Našao je zemlju preko puta Halkedona na azijskoj strani, a na Bosforu. Proročanstvo je protumačio i ujedno ispunio tako što je rekao da su ovi od preko puta verovatno slepi, jer je evropski deo mnogo lepši.

Potom ga je na prelazu u drugi vek rimski car Septimije Sever u građanskom ratu praktično razrušio, nakon toga i obnovio. U sledećim vekovima rimsko je carstvo postalo preglomazno i preteško za upravljanje. Istok je bio bogat, hrišćanstvo je postajalo sve popularnije, a najpoznatiji Nišlija Konstantin Veliki je odlučio da napravi „Novi Rim”. Od Vizantiona nastao je Konstantinopolj (iako mu zvaničan naziv beše Novi Rim) 330. godine, grad koji je bio trn u oku i zapadu i istoku, toliko da su ga praktično zajedničkim snagama i uništili.

Vizantijski grb

Vizantijski grb - izgleda li vam poznato?

Vizantijsko carstvo, koje je nastalo na osnovu Rimskog carstva, zapravo je samo naziv zapadnih istoričara za Romejsko carstvo. Građani Vizantije sebe su zvali Romeji (Rimljani), a svoje carstvo Romejsko (Rimsko), što nije nailazilo na odobravanje zapadnjaka, iako je de facto bio nastavak Rimskog carstva.

Pomenuti trn u oku, pokušali su da izvade krstaši u svom četvrtom pohodu kada su, na nagovor Mlečana (jer je pohod trebao da bude na islamski Egipat), 1204. godine Konstantinopolj razrušili i opljačkali. Ovom pohodu se protivio i sam papa Inoćentije III jer se napadao hrišćanski grad, ali pošto su Mleci ostvarili lepe trgovačke odnose sa Egiptom, predložili su, a ovi usvojili, da se napadne Konstantinopolj.

Ulazak krstaša u Cargrad

Ulazak krstaša u Konstantinopolj, Ežen Delakroa

Koliko je umetnina, zlata i ostalih dragocenosti pokradeno tada najbolje govore atrakcije kojima se danas ljudi dive, kao npr. konji na bazilici Sv. Marka u Veneciji kojima su čak i odsekli glave da bi ih lakše transportovali (sada imaju smešne ogrlice na vratu). Krstaši su palili i uništavali crkve i manastire, ali i antičke neprocenjive umetnine kao što su statue vajara Fidije. Nikita Honijat, vizantijski hroničar, koji se spasao iz Carigrada potplativši mletačkog trgovca rekao je tada: „Čak i Saraceni su milosrdni i blagi u poređenju sa ovim ljudima koji nose na ramenima Hristov krst.” Jedan od vođa pohoda, mletački dužd Enrike Dandolo, sahranjen je u Aja Sofiji.

Konji u Veneciji

Grobnioca Enrika Dandola u Aja Sofiji

Konji na bazilici Sv. Marka u Veneciji i grob Enrika Dandola u Aja Sofiji koji je zaslužan za njihovu današnju poziciju

Na osnovu svega ovoga izgleda da je najbolje vreme za posetu Istanbulu bilo pre nešto više od 800 godina i to vremeplovom. Ali, avaj – tehnologija napreduje.

Krstaši su pravoslavno carstvo zamenili katoličkim i nazvali ga Latinsko carstvo, te na zapadnim tradicijama napravili još i satelitske države Solunsko kraljevstvo, Ahajsku kneževinu i Atinsko vojvodstvo. Ono što je od Vizantije (Romejskog carstva) ostalo pretočilo se u Nikejsko carstvo, Epirsku despotovinu i Trapezuntsko carstvo.

Nikejski car, Mihajlo VIII Paleolog povratio je Carigrad 1261. godine, ali Vizantijsko carstvo se nikada nije obnovilo u svojoj staroj slavi. Tako je tavorilo sledeća dva veka, kada je nakon opsade od 53 dana pao u ruke Mehmeda II Osvajača, a taj 29. maj označava i konačan kraj dvomilenijumskog Rimskog carstva i milenijumskog Vizantijskog (kako vam volja da tumačite).

Turski Konstantinopolj / Istanbul XVI vek

Turski Konstantinopolj / Istanbul XVI vek

Istanbul se u turskom jeziku zvao Kostantiniyye sve do 1923. kada je usvojen današnji naziv – Istanbul. Prvi pomen reči „istanbul” je iz 10. veka u jermenskim, arapskim i turskim izvorima a naziv je nastao iz grčkog izraza „u gradu”. Kolokvijalno se koristio i naziv Stambul (Stanbol). U slovenskim jezicima najčešće se koristio naziv Carigrad. Grci ga još uvek zovu Konstntinopolj (Konstantinupoli).



Nakon sve ove istorije, ali i položaja te značaja koji Istanbul sada ima, odlučili smo da ga posetimo. Postojao je još jedan razlog (nama glavni), a to je Putnička kuća Kluba putnika Srbije, formirana u Stanbolu iz razloga što se u njega lako stiže, a iz njega se svuda može. Neki naši ukućani su išli čak u Irak, te Jermeniju i Gruziju.

Bugarsko-turska granica

Bugarsko-turska granica i tik uz nju džamija. Neki novi svet.

Put od Beograda do Istanbula trajao je dvadesetak sati. Vozom do Dimitrovgrada, potom istim do Sofije i autobusom do Istanbula. A Sofija, grad o kome ne želimo da vam prenesemo utiske, bio je samo tranzitna ujudurma do udobnog putničkog autobusa do Istanbula u kome je besplatan Internet, sa televizorom/monitorom u svakom sedištu i sa posluženjem. Bugarsko-turska granica, pored puke administracije, označava i početak neke nove kulture (tik uz tursku granicu je džamija), ali i moć nove turske sile u usponu – dobri putevi, čistoća i red – sve ono što ne karakteriše Balkan. Ali, još uvek smo na Balkanu i polako stižemo do njegove krajnje tačke, Istanbula.

Crtana panorama sa istanbulske ulice

Crtana panorama Istanbula, detalj sa ulice

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel