Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Crkva: Tvrdi u veri – tolerantni u odnosima - Ljudi imaju potrebe za nečim što je iznad svakodnevice

Crkva: Tvrdi u veri – tolerantni u odnosima

Ljudi imaju potrebe za nečim što je iznad svakodnevice

Autor Milutin Mitrović 2012/9/12 : Tekstovi istog autora

Oko mog teksta o kardinalu Martiniju, da budem iskren, očekivao sam manje čitalaca i više komentara i to ne tako blagonaklonih kao što mi je uputio Dušan Katilović. Da kažem odmah da je on u pravu kad konstatuje da sam pogrešio tvrdeći da „bar pola čovečanstva ima potrebu za verom“. Katilović je u pravu: 100% čovečanstva ima potrebu za verom, te je trebalo da napišem da bar pola čovečanstva ima potrebu i za Crkvom. Hvala na umesnom preciziranju. Mene je međutim inspirisao jedan drugi pasus iz njegovog komentara koji glasi: „Katolička crkva je, inače prilično popustila neke svoje stege što se može videti i po spoljašnjem načinu na koji se izvode određene mise... te bih na ličnom, zapravo porodičnom primeru, bih da poduprem tu tvrdnju. Evo te „family story“.

Sin mi je studirao u Italiji i još pre kraja studija počeo da se voda sa jednom koleginicom Italijankom. Onda su diplomirali, pa on otišao na doktorat, a ona na neku vrstu postdiplomskih studija/specijalizacije za predavača Istorije religija. Ima 6 - 7 godina kako je veronauka (katolička) u školama Italije zamenjena Istorijom (svih) religija pa se traže oni koji su kvalifikovani da to predaju. Dakle završili su oni oboje svaki svoj stepen superobrazovanja i dakako ostali zajedno. Onda je naša buduća snaja predala svoje dokumente i pozvana od prosvetnih vlasti da joj skrenu pažnju kako nedostaje saglasnost njene biskupije da je podobna da se bavi poslom za koji se kandiduje. Stariji se sećaju „moralno političke podobnosti“ iz doba tzv. komunizma. Crkva ne zaostaje u izboru kadrova.

Buduća snaja, vernica praktikantkinja – redovno u crkvi i aktivna u pomaganju sirotinji ode kod svog paroha da pita gde da se obrati za potrebnu potvrdu. Paroh joj objasni da je on nadležan za prvo mišljenje na osnovu kojega će biskup odobriti, međutim, da on ne može da joj da pozitivno mišljenje doklegod „živi nevenčano“ što je greh po crkvenim merilima. Dakle, iako kao većina njihove generacije nisu ni malo entuzijasti za brak, venčaće se i sve će biti redu. E, vraga. Njen budući ne da nije katolik, nego nije ni pravoslavac, već se deklariše kao ateista! Šta sad? Pa, kaže paroh, ni to nije nikakva prepreka. Katolička crkva ima sporazum sa državom da obavlja matičarski deo posla oko sklapanja braka. Posebnom verski tolerantnom misom sklopljeni brak vredi jednome kao civilni, a drugome kao crkveni.

Podsetilo me je to da je moja majka, katolikinja, da bi se venčala za mog oca pravoslavca morala da promeni ime, jer njeno nije bilo pravoslavno, prezime i dakako veru. To nasilje nad ličnošću ja sam tumačio sa lepše strane – kao veliku ljubav moje majke prema ocu kada je bila spremna da sve to uradi. Sa sinom je ispalo mnogo ljudskije i lepše: Za slučajeve kakav je mog sina postoji posebna vrsta mise – liberalnija, lišena mogućnosti da povredi nečija osećanja i (hvala Bogu) kraća. Sveštenik ni jednom nije spomenuo Hrista ili Boga, govorio je o Ocu, ali u kontekstu po kojem smo taj otac mogli biti i ja i Gospod i o veličini poštovanja drugog i drukčijeg. To drugo je imalo centralno mesto. Pratio ga je ansambl od tri gitare i desetak pevača. Svirali su i pevali nešto što je najviše ličilo na evergrin. Kum moga sina bio je njegov drugar još iz osnovne – Drinke Pavlović, takođe nezainteresovan za veru, no bilo je bitno jedino da ima validan lični dokument.

Mladenci

Foto: weddingsbykiss.com

Iako svi svadbarski nalickani, pop nakinđuren, mladenci u odelima Armania i Luise Spagnoli, ipak je ton koji je sveštenik davao obredu bio izrazito opušten, sa duhovitim opaskama, bez trunke „verskog nasilja“ – jedostavno vrlo civilizovano. Bilo je predviđeno da u ime mlade i ženika po jedna bliska osoba pročita neki pasus iz knjige koja je dotičnom draga. Moj sin je poželeo da stihove iz Pesme nad pesmama pročita na srpskom lokalni pravoslavni sveštenik, sa kojim smo u vrlo prijateljskim odnosima. Prevod na italijanski bi čitala jedna druga osoba. Preuzeo sam na sebe ulogu pregovarača sa pravoslavnim sveštenikom – zaista smo prijateljski nastrojeni, naročito kad se sretnemo pred ručak, pa nekom „slučajno“ padne na pamet da s nogu popijemo po čašu dobrog belog vina. Iskreno mi je rekao: počastvovan sam pozivom, ali ja to nemam prava da uradim, naša crkva ima čvrste kanone koji ograničavaju delovanje sveštenika. Ja to nemam prava da uradim iako cenim i vas i vašeg sina. Mogu jedino da mu poželim sreću u braku.

Ja, koji inače nisam ni poverljiv, a kamo li vernik, u oba slučaja verovao sam onome što su rekla oba sveštenika. Ljudi imaju potrebe za nečim što je iznad svakodnevice, zašto im to ne pružiti naročito ako se veruje u hrišćansku ljubav prema bližnjem. Jer: Нас ради человјек и нашево ради спасенија шевшаго с небес... – Hristos se žrtvovao i to je lepo od njega. Od Crkve se očekuje mnogo manje da bi bila bliža ljudima.

Originalni komentar Dušana Katilovića:

Odličan tekst! Samo jedna mala napomena u vezi sa onim što smatram greškom pri kraju - potrebu za verom ima 100% čovečanstva, samo su manifestacije te potrebe različite (čovek je i Homo religiosus). Katolička crkva je, inače, prilično "popustila" neke svoje stege što se može videti po spoljašnjem načinu na koji se izvode određene mise, a koji bi mnogom pravoslavcu izgledao kao obred neke živopisne sekte. Jedan od jakih pokreta unutar nje ima sedište u Taizeu i on promoviše međureligijsko i međukulturalno upoznavanje mladih širom sveta i na njihovim susretima hrišćanske mladeži nije čudno videti i gitaru u crkvi, žurku u parohijskom domu ili "fudbalsku" atmosferu prilikom neke proslave, što bi u pravoslavnom svetu bila čista blasfemija...

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel