Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Reč, dve o Ohridu - Golemo ezero

Reč, dve o Ohridu

Golemo ezero

Autor Uroš Nedeljković 2012/8/10 : Tekstovi istog autora

Ohridsko jezero, okruženo visokim planinama, na skoro 700 mnv stvara iluziju da ste na moru. U najmanju ruku pomislićete da ste u nekom morskom zalivu. Jedno je od najvećih evropskih jezera, ali i najdubljih (289m).

Deo redakcije „Preko ramena” je već bivao na Ohridu i o tome smo pisali kao makedonskoj oazi, evo još nekih zapažanja (drugog dela redakcije).

Kada se pomene Ohrid, misli se ujedno i na grad Ohrid i na istoimeno jezero. Jezero je podeljeno između Albanije i Makedonije, dok se grad nalazi na severoistočnoj obali i sedište je Ohridske arhiepiskopije. Kažu da na njemu ima 365 crkava – za svaki dan u godini po jedna, ali nismo ih sve posetili, niti planiramo, niti preporučujemo.

Interesantno je ime Ohrid. Nastalo je od reči hrid (rid) što znači brdo. Ohrid bi dalje značilo na brdu, a letimičan pogled na okolinu potvrdiće istinitost ove etimologije.

Međutim, pre dolaska Slovena, Ohrid je postojao, jašta. U trećem veku p.n.e. pominje se pod nazivom Lihnidos, što znači Belo jezero. Posle Grka, Rimljani ga prekrštavaju u Lychnidus. Hrišćanstvo je na njemu prvi propovedao Sv. Erazmo, poreklom iz Antiohije, a prvi slovenski monah bio je Sv. Naum koji pominje u 10. veku da je podigao manastir „ishod Belago Jezera”. Na njemu su učenici Ćirila i Metodija propovedali hrišćanstvo, a prvi slovenski episkop bio je Sv. Kliment. Ova fanstastična četvorka, sveci Ćirilo, Metodije, Naum i Kliment su zaštitni znak Ohridskog jezera.

Ohrid grad i Samuilova tvrđava

Samuilova tvrđava dominira na brdu

Za Ohrid je važan i car Samuilo koji je vladao u 10. veku. Njegova tvrđava se nalazi na najvišem brdu u gradu i vidi se praktično sa svakog dela jezera. Antički i srednjevekovni istoričari pominju grad Ohrid kao bogatu varoš, a šta god je bogato, mora se i pljačkati, tako je grad nekoliko puta rušen i spaljivan.

O Ohridu ima dovoljno materijala za knjigu, a dugački tekstovi nisu popularni na internetu, tako ćemo nastaviti sa šturim opisima.

Šaroliki krajevi

Zanimljivo je da se do Ohrida dolazi kroz etnički albanske krajeve. I jezero je nekako „podeljeno” ovom linijom, tako da Struga, drugi veliki grad na jezeru, etničko je čist albanski. Vožnja do Ohrida je tipično tranziciona slika i ide u prilog novootkrivenim nacionalnim i verskim identitetima. Tako dok se vozite odličnom magistralom, doduše, do početka planina pred Ohridom, videćete albanska sela sa pet kuća i tri minatreta. Ovi prozori traju neko vreme, a pred Ohridom se na brdu vidi golemi krst. U ako dolazite noću, krst je obasjan reflektorima.

Međutim, nemojte se plašiti ili imati rezerve. Bezbednost je na visokom nivou, a međuetničke tenzije se ne daju videti (ako uopšte postoje).

Brodić

Predivna boja jezera i karakteristični čamac

Grad Ohrid

Stari grad Ohrid podseća na primorski grad. Uske ulice, kaldrma i pogled na veliku vodu. Negde se još mogu naći obrisi tipične balkanske arhitekture s otomanskim uticajem. Pri dnu grada su restorani, korzo, prodavnice, ali kako se penjete ka Samuilovoj tvrđavi, sve ih je manje, sa izuzetkom neposredne okoline tvrđave.

Amfiteatar u Ohridu

Antički amfiteatar ispod Samuilove tvrđave


Samuilova tvrđavaSamuilova tvrđava, iako milenijum stara, izgleda kao juče sazidana. U njoj nema nikakvih sadržaja, osim zidina po kojima se može šetati. Naš subjektivni utisak je da restauratori nisu odradili valjan posao, ali svakako je ne treba propustiti videti je. Cena karte je simbolična, a otvorena do 18č.

U blizini je i antički amfiteatar, kao i poznata crkva Kaneo, zapravo crkva Sv. Jovana Bogoslova. Kad je vidite, prepoznaćete je sa razglednica, kao zaštitni znak Ohrida. Ispod crkve je istoimena plaža sa kafanom na plaži (popularno: beach bar).

Šetalište vodi dalje pored jezera ka Biljaninim izvorima (gde dotična platno beleše). Usput ćete proći kroz deo starog grada i trga sa spomenicima pomenute fantastične četvorke. Kod Biljaninih izvora se nalazi i stadion na kome se svake godine krajem jula održava i Pivo fest (Makedonci imaju svoj jezik, kod njih se beer kaže pivo, prim. aut.), a na njemu ćete neretko čuti i izvođače iz Srbije i bivših republika blaženopočivše SFRJ. Pivo je jeftino, što festivalu daje veseliji karakter.

Kada mostićem pređete preko Biljaninih izvora (zapravo rečice) očekuje vas nekoliko sasvim urbanih plaža. Sve navedeno detaljnije ispitajte sami.

Ohrid Kaneo

Crkva Sv. Jovana Blagoslova - Kaneo


Smeštaj, hrana, piće

Ako mislite da je Beograd neko prokleo kroz vekove i da kletva važi i dalje, jer se u njemu alkohol ne može kupiti kad mu vreme jeste – u večernjim časovima, znajte da se sa kletvama ne treba igrati. I na Ohridu je tako. Doduše, Ohrid je turističko i malo mesto pa kafedžije za tri meseca sezone šta uzmu – uzmu, te ova prastara kletva ima smisla (mada smatramo da se neki beli mag pod hitno treba pozabaviti skidanjem ove vradžbine). Nakon početka kletve, u 21č, pošteni ljubitelj malo ljuće vode mora sesti u kafanu i konzumirati je. Ali, na Ohridu to nije problem, jer su kafane jeftine čak i za srpski napaćeni džep.

Šetalište na Ohridu

Šetalište pored jezera u gradu

Lokalno (Skopsko) pivo je odlično kao i vina (ne mešajte ih sa pivom ako imate preko 18 godina), a naša preporuka je da probate Žoltu, domaću lozu.

Cene u kafanama, iako više nego pre koju godinu, nisu visoke pa možete slobodno nabaciti koju kilu. Trbušnjaci nisu više u modi.

Smeštaj je, takođe, pristupačan. U samom gradu Ohridu cene variraju zavisno od lokacije, parkinga i afiniteta gosta, ali u špicu sezone smeštaj se može naći 5-12 evra. Ako ga ne nađete, naći će on vas, jer „agenti” su iza svakog ćoška i bave se marketingom tj. spemuju.

Noćni život na Ohridu nismo iskusili u punoj meri, ali do naših ušiju su dopirale razne melodije, od novokomponovanih preko starogradskih. Ima i kafića sa živom svirkom slušljivije muzike, kao i nastupa raznih DJ-eva. Na nekim plakatima se smeše i opšte poznati „narodnjaci”.

Pošto godinama svraćamo na Ohrid i u Ohrid na putu za Grčku, malo vremena imamo da posetimo sve šta nas zanima. Međutim, koliko god malo vremena imali, obavezno posetite manastir Sv. Nauma tik ispod ušća Crnog Drima.

Trg u Ohridu

Trg i stari grad u pozadini


Manastir Sv. Naum

Manastir je dobio ime po svom osnivaču, Sv. Naumu koji je u njemu i sahranjen – samo pet godina pošto ga je sagradio, 910 godine, i nalazi se četrdesetak kilometara od grada Ohrida. Svetac je bio učenik apostola Ćirila i Metodija i priča se da je govorio mnoge jezike. Bugarski car Boris Mihailo je Naumu i Klimentu dao da se nastane na obali Ohridskog jezera. Prevodio je crkvene spise s grčkog na slovenski jezik. Kažu da je bio čudotvorac.

Ohrid manastir Sv. Naum

Manastir Sv. Naum na jezeru

Njegove mošti su i dan danas u manastiru, a pripisuju im se čudotvorna dejstva. Ponajviše isceljenje teških bolesti, pogotovu ludila tako da preporučujemo da što više srpske populacije poseti ovaj manastir.

Kako to već u manastirima biva, sve je prekriveno nekom mističnošću pa ako stavite uvo na grob Sv. Nauma, navodno ćete čuti kako mu kuca srce. Na stranu to što hrišćanstvo propoveda da kad se umre ide se na nebo, a duša luta četrdeset dana, Sv. Naum izgleda da se za neke još nije upokojio, ili je sahranjen živ. Neki od nas srce čuli nisu (a bili su dva puta), dok su drugi uvereni da srce čuju. Kao i kod svakog marketinga, na krajnjem potrošaču je da veruje u čuda ili preneseno: da spram reklame pomisli da npr. njegov prašak za veš skida sve fleke.

Manastir Sv. Naum i paun

Paun koji se (ne)šepuri

Nevezano za čuda, sam manastir je lep i u njemu ćete videti paunove kako slobodno šeću. Neki čak i polete do krova manastira i sam prizor, s jezerom u pozadini, poziva putnika da se opet vrati. Vernicima verovatno poručuje nešto više.

Dvorište manastira Sv. Naum

Ispred manastira je lep vrt, pun zelenila, mostića i česmi

Blizu manastira je i albanska granica, te ponesite pasoše. Praktično možete i otići peške.

Crni Drim

Crni Drim ulazi u Ohridsko jezero

Crkva na Crnom DrimuOno što manastiru Sv. Nauma daje specifičan šmek je, pored arhitektonske lepote, i priroda oko njega. Visoka brda i – reka Crni Drim.

Karakteristično za Crni Drim je što izvire, ulazi u Ohridsko jezero i iz njega ističe kod Struge. Drugim rečima – prolazi kroz jezero. Reka je puna endemskih vrsta biljnog i životinjskog sveta, čista je i ima 98% prozirnosti. Veoma je hladna, što je neka vrsta nebitne informacije jer je kupanje u njoj (ili njemu – Drimu) najstrožije zabranjeno. Zaštićen je (Drim) svim pravnim arsenalima, što domaćim što međunarodnim.

Po Crnom Drimu se može provozati čamcem uz simbličnu svotu, a ljubazni skeledžija, skiper ili čamdžija će vam opširnije pričati o detaljima. Vodu iz reke slobodno možete piti, a guranje noge u vodu s čamca ostalo je bez sankcija.

Bistina vode na Crnom Drimu

Crni Drim detalj

Ušće Crnog Drima u jezero Ohrid, Crkva na reci sa tri izvora, Bistrina vode i detalj.

Dalje...

U povratku sa Sv. Nauma može se videti svašta. Od nacionalnog parka, do muzeja na vodi i solidnog broja lepih plaža. Međutim, to ostavljamo za neku drugu godinu, a i vama da istražite, ako vas zanima bilo šta osim pukog provoda (ako ne – nikom ništa).

Grad i jezero Ohrid

Pogled na grad Ohrid sa brda

Prve godine smo došli na Ohrid i nastavili za ostrvo Krf. Druge godine smo nastavili na ostrvo Zakintos, a treće na Lefkadu. Ako i vi nastavljate dalje, čeka vas vožnja od dva sata preko Bitolja do graničnog prelaza Niki (grčko ime), a dalje preko Kozania, na auto put Egnatia Odos, pa kud koji.

U ovoj varijanti ne shvatajte Ohrid kao puko prenoćište, već odvojite nekoliko dana da ga što bolje upoznate. UNESCO ne zaštićuje gradove tek tako, a za Ohrid su imali debeli razlog.

Zabranjeno bacanje đubreta

Zabranjeno bacanje đubreta!

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel