Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Rumunija, Drakula tura: Monumentalni Bukurešt - Mali Pariz

Rumunija, Drakula tura: Monumentalni Bukurešt

Mali Pariz

Autor Marija Dukić 2012/7/25 : Tekstovi istog autora

Posle prvog i drugog dana Drakula ture posetili smo Bukurešt – grad ogromnih zgrada, širokih bulevara i prelepih parkova. Naše iluzije o Bukureštu potpuno su razbijene – to nije siromašan grad soc-realističke arhitekture već kulturno središte Rumunije koje čak ima i Trijumfalnu kapiju poput one u Parizu.   

Naš hotel Sinaja bio je u centru istoimenog mesta tako da smo uveče mogli da šetamo glavnom ulicom na kojoj su načičkani kafići i prelepim parkom ispred, ako smo dobro shvatili, zgrade gradske opštine. Ili tako nečeg gradskog. Elem, hotel je bio sasvim u redu, premda star, ali hrana je bila sjajna, i nema osobe koja se nije vraćala bar nekoliko puta po još.

Tog jutra kada smo napuštali hotel svi su se poprilično najeli iz straha da će ostati gladni pošto ćemo ceo dan biti na putu. Prvo mesto na koje smo otišli bilo je ostrvo na sredini jezera Snagov na kom se nalazi manastir iz 16. veka sa Drakulinim posmrtnim ostacima. Da biste došli do manastira treba proći preko limenog mosta koji odzvanja a sa kojeg imate pogled na poslednje utočište Čaušeskua. Naime, kada je posle neuspešnog obraćanja narodu shvatio da narod zaista želi da ga ukloni sa vlasti helikopterom je pobegao u to vilu na reci koja je samo 40 km od Bukurešta. Zašto, kada je mogao da leti, nije otišao negde dalje da portaži azil, to mi nikada neće biti jasno. Verovatno svi diktatori imaju tu narcisoidnu crtu koja im ne dozvoljava da shvate kada su nepoželjni. Kasnije ga je narod zarobio i svi znamo šta se desilo, njegovo ubistvo prenosila je tada i RTS ne sluteći da će 10 godina kasnije isto to, samo manje brutalno, iz Beograda prenositi zapadni mediji. Rumuni su bili deceniju ispred nas, pa su danas, iako jedna od najnerazvijenijih država u EU, ipak u Uniji. Mi imamo Jeremića.

Causeskuovo skloniste

Čaušeskuovo sklonište na Snagovu

Elem, na prilasku toj crkvi videli smo monaha u crnoj odori preko koje nosi radničko odelo i okopava baštu. Oko njega razno voće i povrće, i mnogo, mnogo zelenila. Prava mala oaza. Unutrašnjost crkve je takođe zanimljiva. Rumunske crkve su oslikane jakim bojama, među kojima dominira plava ali ima i mnogo toplih tonova. Prema svom tom šarenilu naše crkve deluju kao crno-beli TV naspram onog u boji. Drakulin grob je na zemlji, potpuno ravan, bez ikakvog ispupčenja. Jedino po čemu se vidi da je to nečiji grob je njegova slika i jedna sveća pored. To mesto pored slike služi za mnogobrojnim turistima za fotografisanje. Iza crkve je neki bunar iz koga su mnogi pili vodu ali meni to nekako nije higijenski, da svi piju iz te iste čaše. U manastiru je u Drakulino vreme inače bio državni trezor a sada je on samo mirno mesto koje povremeno opsedaju turisti.

Snagov

Manastir Snagov

Posle posete manastiru uputili smo se ka prestonici Rumunije. Malo ko zna da je nju podigao Vlad Cepeš, obnovivši jedno utvrđenje koje se sada nalazi u centru Bukurešta. I imenu prestonice je on kumovao – i to u jednom dokumentu sa njegovim potpisom iz 1459. godine. Nadimak Bukurešta je „Mali Pariz“ zbog toga što je rumunska kraljevska dinastija unajmljivala često francuske arhitekte da sređuju grad, ali i zato što je ovaj narod veoma okrenut francuskom. Na ulicama Bukurešta možete naići na velike natpise na francuskom, i na ljude koji bolje govore francuski od engleskog. Takođe, možete naići i na Trijumfalnu kapiju. Ona je izgrađena prvo od drveta 1878. kada je Rumunija stekla nezavisnost, kako bi pobedničke trupe mogle marširati kroz nju. Kasnije, 1935. godine, na istom mestu sagrađena je verna, granitna, kopija Trijumfalne kapije, visoka 27 metara.

Trijumfalna kapija

Trijumfalna kapija 

Naše predrasude o Rumuniji sastoje se od višegodišnje propagadne o siromaštvu, komunizmu, krvavoj revoluciji i „Vukovcima“ - Rumunima koji su nekada radili fizičke poslove a koje ste mogli naći kod Vukovog spomenika. Rumunski narod za vreme komunizma jeste većim delom bio gladan ali su u isto vreme otplatili sve kredite koje mi nismo. Rumunske vlasti su megalomanski gradile i ulepšavale grad, pa su tako sve nezaposlene primoravale na fizički rad, odnosno na javne radove. Otud u Bukureštu, koji je šesti grad po veličini u Evropi, i najveća zgrada na starom kontinentu. Zgrada parlamenta u Bukureštu je druga najveća na svetu, odmah iza američkog Pentagona. Po nečemu je i svetski rekorder – po skupoći održavanja i po težini. Koliko god veliki objektiv fotoaparata da imate morate biti udaljeni bar pola kilometra od nje da biste je uslikali, mada ni to nije dovoljno. Ima 1.100 soba a neki kažu i istu toliku površinu ispod zemlje. Ono što zasigurno znamo je da se ispod nje nalaze garaže u različitim nivoima. Površina poda ove zgrade iznosi 340.000 kvadratnih kilometara. Priča se da je Čaušesku da bi digao ovo zdanje morao srušiti ceo jedan stambeni blok sa sve 19 pravoslavnih crkvi, šest sinagoga i tri protestantske crkve. Ali to nije kraj, oko nje se nalaze ogromne zgrade ministarstava. Čini se da je ovo dovoljno veliki kompleks da se smesti čitava kineska administracija.

Parlament

Parlament

Od zgrade parlamenta do onoga što smo mi mislili da je centar Bukurešta dolazi se velikim Bulevarom Unirii (Bulevar ujedinjenja), za koji smo čuli da je Čaušesku tražio od arhitekti da bude kao Šanzelize, samo veći, i to je i dobio. Bulevarom dužine preko tri kilometra neprestano žubore fontane, svaka se nastavlja na sledeću sve do ogromne fontane na jednom trgu, koja opet nije stala u moj objektiv. Čaušesku je ozbiljno patio od kompleksa fizičke veličine.

Fontane

Fontane koje prate jedna drugu nekoliko kilometara

Tim bulevarom došli smo do nekog ogromnog šoping mola. Naravno, kada su u pitanju naši turisti, ovo je nezaobilazna ruta. Mi smo ušli u njega da se prošetamo i da vidimo gde možemo da jedemo. Zapanjujuće velik – reklo bi se kao četiri Delta Sitija – ali i neverovatno čudan. Dve devojke iz našeg autobusa su u nekoj prodavnici videle majicu koja im se sviđala, ali, po običaju, bez cene na njoj. Dve prodavačice su stajale pored. Kada su ih upitale koliko majica košta jedna je odgovorila 50 a druga 60 leja. Naravno, nisu je kupile. U međuvremenu, mi smo otkrili da su restorani u prizemlju i da se spolja ulazi u njih pa smo za sva vremena napustili tržni centar. Posle pravljenja zaliha u stomacima sreli smo našeg vodiča koji je našoj desetkovanoj grupi kojoj se nije sviđao tržni centar predložio gratis turu po gradu. Sada se više ne sećam šta smo tog popodneva sa njim obišli ali znam da je trajalo satima i da su nas bolele noge. U svakom slučaju, grad je ogroman.

Spomenik revolucijeVideli smo i Trg Revolucije, odnosno balkon zgrade CK sa kog se Čaušesku u neverici obratio masi koja je htela da ga linčuje. Stariji putnici sećali su se tog prizora pa su slikali pomenuti balkon a mene je više fasinirao spomenik na trgu za koji sam čula da je masonsko zdanje a tako i izgleda, sa planetom koja, nabijena na kolac, krvari. Na tom trgu je valjda policija pucala na demonstrante međutim to joj nije pomoglo – organi reda bili su u manjini. Počeli su da beže u zemlju, u tunele koji su tu još od doba Turaka.

A sad malo o vedrijim temama – Bukurešt ima prelepe parkove, mi smo bili na jednom u kom se nalazi jezero a tu su i ljudi koji prizivajući romantiku veslaju. U samom centru Bukurešta nalaze se divne zgrade – Muzej savremene umetnosti, Vojni muzej, spomenici kulture i sl. Oduševila nas je najstarija pivnica iz 1879. čiji ambijent je isti kao i u 19. veku, sa drvenim enetrijerom i slabim osveteljenjem.

ManucOd mesta za prepodnevnu kafu na nas je ostavila utisak i građevina sa nazivom Hanul Manuc, koja je nekad bila hotel, a sada je prelepa bašta u kojoj možete jesti, piti i provesti se uveče.

Mi nismo imali tu sreću da provedemo noć u Bukureštu ali planiramo da jednog dana dođemo na više dana. Kada smo pitali vodiča zašto ne postoje ture samo u Bukurešt odgovorio nam je da su ih nekada pravili ali da nikada nisu uspevali da popune autobuse zato što valjda naš narod ima predrasude o ovoj zemlji. Nadamo se da ćemo ovim tekstom uspeti bar neke od vas da motivišemo da vidite zemlju koja je tako blizu a tako neotkrivena.

U sledećem tekstu ćemo objasniti ko je bio Drakula i kako je od ekonomskog reformatora zbog lošeg PR-a postao osoba krvavih očnjaka koja sisa krv.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel