Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Italija: Tri stuba sklona padu - Crkva i skandali

Italija: Tri stuba sklona padu

Crkva i skandali

Autor Milutin Mitrović 2012/6/13 : Tekstovi istog autora

Stereotipi ne bi ni postojali da se dobrim delom ne zasnivaju na istini. Jedan od stereotipa o Italiji glasi da se u njoj sve bazira na tri stuba: crkva, politika i fudbal. Ako je to tačno onda je Italija u gorem stanju nego što to pokazuju berze i usplahirena evropska politbirokratija. Crkva - ispod svešteničkih odora kriju se retko kvarni ljudi. Politika - pod prinudnom upravom tehničke vlade. Fudbal – samo još budale veruju u ono što vide da se dešava na terenu. Tako unajkraće izgledaju ta tri stuba nosača, koja samo što se nisu raspala. Hoće li Italija imati snage da se izvuče iz ćorsokaka? Da, ako bude imala snage da odjuri popove, političare i fudbalske mešetare, a to je poduhvat zamašan skoro kao svojedobna građanska revolucija u Francuskoj.

Pred vama je prvi „stub” - Crkva, sledeći o politici i poslednji o fudbalu stizaće sukcesivno i uskoro.

Gavranovo gnezdo u Vatikanu

Posvuda, a u katoličkoj religiji posebno, gavran je ptica zloslutnica, veza sa donjim svetom, glasnik smrti, simbol spletkarenja i ljudske zlobe. Prisetimo se da i kod nas u narodu važe možda manje naglašena, ali slična verovanja, čak, kako piše Veselin Čajkanović u Studiji iz srpske religije, dovoljno je samo čuti gavrana i znati da smrt vreba negde u blizini. A onda u epskoj pesmi Smrt majke Jugovića koju je bar moja generacija učila u školi napamet stihovi glase:

Кад у јутру данак освануо,
Али лете два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове б'јела пјена тргла;
Они носе руку од јунака
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци…

Čini se da to svedoči kako ćemo lako shvatiti mračnu i ezoteričnu ulogu gavrana, koja je ponajbliže sadašnjim vatikanskim zbivanjima oslikana u sjajnom filmu „Gavran” Anri-Žorž Kluzoa iz 1943. U njemu jedna maloletnica svojim anonimnim pismima zavadi ceo gradić do međusobnih optuživanja, omraza, pa i ubistva. Ta, dotle neuobičajena tema horora navela je Ota Premingera da napravi rimejk filma pod naslovom „13. pismo” (1951.). Ovoliki uvod ima težnju da nas približi aktuelnoj atmosferi kolanja anonimnih pisama i intriga u Vatikanu što potresa celu katoličku javnost. Potkazivanja, zavade, mržnja, smicalice i zavisti nisu ništa novost za Vatikan koji važi za „najveću centralu intriga i suptilnog klevetanja” u svetu, uz težnju da se istovremeno lažno predstavi kao „bastion morala i dobrote”.

Vatikanski muzej

Nadam se da mi čitaoci neće zameriti što ću iz obilja podataka o Vatikanu iščupati sasvim kratak istorijat. Dakle, reč je o Vatikanskom bregu, koji se, iako usred Večnog grada, ne broji u famoznih Sedam bregova Rima. Oduvek je bio nekako za sebe, a naročito od 852. godine kad je pontifeks Leone IV podigao zaštitini zid oko bazilike Svetog Petra i ne sluteći da da će to postati međa teritorije danas najmanje države na svetu. Svega 0,44 km² (44 hektara) i 994 stanovnika! Vatikan je apsolutna monarhija kojom vlada Papa. Definitivno samostalna i nezavisna država postaje tek 1929. godine potpisivanjem dokumenta „Patti Lateranensi” kojim Musolinijeva fašistička Italija prekida „okupaciju” i daje Vatikanu samostalnost. Za uzvrat dobija podršku crkve u Italiji i svetu. Vatikan je poklonilo italijanskoj državi kao „nuda proprieta” – (golo vlasništvo) sve crkve koje su na italijanskoj teritoriji, što znači da je „velikodušno” prebacio troškove održavanja, rekonstrukcije i restauracije crkava na italijansku državu, još je za tu „velikodušnost” izborio i lepu finansijsku nišu u italijanskom budžetu. Povodom potpisivanja tog pakta don Luiđi Sturco, katolički „socijalista” napisao je: „Fašistima ide u korist da se deklarišu kao hrišćani koji poštuju verska prava. Uočljivo je, međutim, da njihovo poimanje života, njihovi ideali, njihova država, nemaju ništa zajedničko sa katoličanstvom, religijom i moralom”. Taj bunt časnih pojedinaca u svešteničkim odorama ostao je, kako ćemo videti kasnije, i do današnjih dana.

Uza sve svoje nebeske uzvišene ciljeve, Vatikan je jedna od najprizemnijih i najagilnijih finansijskih enklava. Banke, neuhvatljiva imovina, neizmerno umetničko blago, oaza za sumnjive fondacije (registrovano je 13 „sestara” i 2 „sestrice”) preko kojih se obrću privatne i crkvene pare umakle od poreskog aparata, kanali za tajni transfer novca i osoba… Postoji gotovo pravilan ciklički ritam kojim izbijaju finansijski skandali začinjeni ubistvima i nestajanjem nepožljivih igrača. Veze sa masonima i mafijom, kad su pare u pitanju, crkva gotovo da više i ne krije. Bos Enriko de Pedris, ubijen u mafijaškom razračunavanju, sahranjem je u kripti crkve Sv. Apolinera u Rimu. Na sve proteste javnosti prior te bazilike izjavio je da ne pravi razliku među mrtvima. Najgrandiozniji skandal izbio je 1982. godine, kada je bankrotirala Banka Ambroziana – neka vrsta ispostave Vatikanske (centralne) banke za prljave poslove. Glavni menadžer te banke, Roberto Kalvi, nađen je obešen ispod jednog od londonskih mostova. Banka je bankrotirala, a da se nije saznalo mnogo o njenom mutnom poslovanju. Afera je dobila popularni naziv „Kum III”.

Papa Racinger

S druge strane postoji nemali broj fascinantnih ličnosti među sveštenicima. Kardinal Karlo Maia Martini svojom mudrošću i stasom uzdizao se među ostalima kao antička skulptura. Na žalost, satire ga progresivna skleroza sa kojom se još hrve u trenutcima lucidnosti. Tu je i neizostavni don Andrea Galo, prijatelj sirotinje, radnika, imigranata, prostitutki, homoseksualaca, ali i najznačajnijih kulturnih i javnih ličnosti, nezaobilazni učesnik na TV i političkim raspravama, obožavalac Bitlsa, koje je i lično upoznao i oduševio, a poznat i po sklonosti da predveče nasumice okrene neki broj telefona pa pita da li bi ga ti ljudi primili na večeru, jer ga mrzi da kuva sam za sebe. Najčešće se iz toga izrode prijateljstva koja rađaju veru da u Crkvi još ima divnog i poštenog klera. Možda ne toliko simpatičnih, ali u civilnom društvu veoma aktivnih katoličkih sveštenika ima bezbroj.

U dokumentaciji o izveštavanju američke ambasade u Rimu (Wikiliks) postoji i zgražanje ambasadora što nijedan kardinal u Vatikanu ne ume da koristi BlackBerry. Konzervativni i prepredeni, oni radije perom i mastilom pišu manje ili više anonimna pisama upućena Papi. Naslućuje se da medjusobno „cinkare” jedan drugoga i dakako sve ostale okolo. Tako je od sredine maja, kap po kap, počela da da se otkriva zavera nazvana „Gavran” u kojoj crkveni velikodostojnici odaju detalje nekih pisama, nagodbi i smicalica, tvrdeći jedni da time štite Papu, a drugi pak državnog sekretara Bertonea, koji prema onim prvima preotima vlast od Pape. Prva žrtva tog sukoba, nadbiskup Vinjano, izvestio je Papu o seriji malverzacija, komplota i mutnih tokova novca. Glatko je „unapredjen” za nuncija u Vašingtonu – da nema dalje uvida šta se dešava. Sledeći je Goti Tedeski, predsednik IOR banke u pretežnom vlasništvu Vatikana. Njega je postavio Papa Benedikt XVI lično sa zadatkom da učini transparentnijim poslovanje banke i ostvari uvid u tokove vatikanskog novca. Ko zna na šta je bankar nagazio, ali je ipak imao sreće da ne završi viseći sa užetom oko vrata ispod nekog mosta kao njegov prethodnik iz banke Ambroziano, nego da samo bude ekspresno smenjen. Afera je tek u povoju i neće se lako zataškati jer su do laičkih italijanskih sudskih islednika doprli podaci koji će uzdrmati Vatikam bar izvan njegovih zidina, a to je ceo svet.

Vatikan

U vezenju vatikanskih spletkarskih čipki važnu ulugu igra takozvana laička aristokratija, odnosno „gentiluomini di Papa” (Papini plemenitaši). Njih imenuje Papa iz redova dobro plasiranih javnih ličnosti, koje kao pipci hobotnice zalaze tamo gde kleru nije mesto. Među njima su bankari, finansijski posrednici, mešetari, ličnosti iz političke senke… Možda je najjasnije ako pođemo od primera: Anželo Baldući je specijalista za posredovanje u dobijanju javnih poslova i nabavki, što zapravo znači u korumpiranju vlasti na najvišem nivou. Radi se o obimu poslova merenim milionima evra, no uz poslove žestoko je umešan i u vatikanski seksualni život. Policija je snimila razgovor u kojem mu jedan od predstojnika nudi: „Imam jednog mladog Nemca, ili hoćeš Norvežanina… za jednog ću ti reći samo da je skoro dva metra, 97 kilograma, 33 godine i svestrano aktivan”. Tako uprkos Papinim pokajanjima i molbama za oproštaj zbog sveštenika pedofila i homoseksualaca, pod njegovim krovom cvetju poslovi sa seminarskim muškarčićima i muškarčetinama. Nije bez osnova ona večita dilema da li popovi ispod mantije nose gaće. Isti taj Baldući je „dominus” agencije „Propaganda Fide” koja raspolaže ogromnim brojem stanova i vila u centru Rima, a u vlasništvu crkve. Njih dotični uz beznačajnu kiriju ili otkup ustupa ministrima, novinarima, poilitičarima koji zauzvrat čine ono što je korisno za crkvu.

Eto, biće tome skoro dva milenijuma kako se u senci vere, humanosti, pravde i poštenja igra paralelna istina koja bi sa lakoćom američku pevačicu italijanskog porekla, Luizu Ćikone, umetničkog imena – Madonna, prodala kao Svetu Djevicu. Papa je ostareo i onemoćao pa su vatikanski šakali krenuli u napad. Nedovoljno vešt spletkama i zanet svojim teološkim otkrivanjem koliko anđela može da stane na vrh igle, potpuno je nedorastao zakulisnim igrama rimske kurije. Svi su izgledi da će prečasni Racinger nesluceno dobiti mnogo više vremena da se posveti svojim meditacijama, a fakrtičku vlast izgubiti u korist onih koji „umeju da vladaju”.

Drugi deo: Politika u Italiji - Bolje biti kvaran nego mlad

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel