Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Rokenrol i komunizam u SFRJ: Partijska potraga za gitaristima - Čajanke u podne, a igranke uveče

Rokenrol i komunizam u SFRJ: Partijska potraga za gitaristima

Čajanke u podne, a igranke uveče

Autor Marija Dukić 2012/6/1 : Tekstovi istog autora

Mladi u Jugoslaviji nisu izražavali politički bunt. Kad su se bunili, to je bilo zbog drugih stvari: 1961. u Beogradu su održane mirne demonstracije zato što Đorđe Marjanović nije osvojio Zlatni mikrofon na takmičenju za najboljeg pevača zabavne muzike. Tadašnji rokeri nisu se mnogo mešali u politiku a ni obrnuto, potvrđuje i Nikola Marković, upravnik Doma omladine od 1966. do 1970. Čim su ga prihvatili mladi, kaže on, prihvatila ga je i partija. Cenzure je na početku ipak bilo, kaže Raković, ali ne političke već od strane struke. „Visokoobrazovani muzičari u početku nisu voleli rokenrol a oni su bili na uredničkim pozicijama u medijima poput radija. Opet, bilo je nekih koji su itekako pomogli širenju rokenrola. Nikola Karaklajić i Svetozar Gligorić iz Radio Beograda kao šahisti su dosta putovali i sa zapada donosili ploče koje bi potom puštali na radiju”.

DžuboksVeć krajem pedesetih na radio stanicama su emitovane prve rokenrol emisije, a 1966. se pojavio i prvi rokenrol časopis, poznati „Džuboks“, jedan od četiri specijalizovana rok časopisa u Beogradu. „Džuboks je imao tiraž od 100.000 primeraka, zamislite to, danas se ni dnevne novine ne prodaju u tom broju”, kaže Raković. Najveće zadovoljstvo za publiku „Džuboksa“ bile su gramofonske ploče koje je on poklanjao, takozvane folije koje su doduše kratko trajale i koje bi posle određenog broja slušanja završavale u kantama za đubre.

Partija je i o ovome ostavila zabelešku. Istraživanja, koja je sprovodila, pokazivala su da je zabavna štampa u Jugoslaviji, koju najviše čita baš omladina, bila potpuno zavisna od zapadnih sadržaja (i do 95%) i pod minimalnom kontrolom nadležnih državnih organa. Veliki upliv zapadne kulture ostvarivan je i preko muzike i filma: 75% filmova je zapadne proizvodnje, a oko 30% slobodnog vremena mladi troše na slušanje muzike. „Subotom je samo u Beogradu oko 50.000 ljudi posećivalo igranke, što je ekvivalenat fudbalskoj publici”, kaže Raković.

Vladan Krasić, tadašnji umetnički direktor mesta na kome se rok svirao, „Euridike“, dobio je od Partije zadatak da prema kvalitetu vrši selekciju grupa koje bi ovde nastupale. Išao je po igrankama i bio zapanjen lošim kvalitetom bendova - niti su bili dovoljno uvežbani, niti su imali dovoljno prilika da čuju pesmu koju su naknadno svirali. Hreljac, jedan od retkih muzički obrazovanih rokera tog vremena, kaže da „kada biste danas slušali neke od tih bendova mislili biste da su amateri. Te gitarijade srećom niko nije snimao, danas bi engleski, kako su ga oni izgovarali, verovatno bio smešan mladima koji su odrasli uz američke filmove. Ali to je istovremeno bilo i vreme ogromnog entuzijazma, svaka srednja škola tada imala je svoj rok sastav.”


U skladu sa brojem bendova, bilo je sve više rok svirki. Čajanke su se održavale popodne, i na njima se nije pio alkohol, kao ni na večernjim igrankama. „Tada je jedan bend svirao u vremenskim intervalima u kojima se danas emituju filmovi u bioskopu, u 15, 17 pa u 19 časova. Te igranke su bile jako posećene, i na njima se igralo mnogo više nego danas u diskotekama. One nisu smetale roditeljima - mnogo veću brigu su im zadavali žurevi, kućna okupljanja uz ploče od kojih su roditelji strepeli zbog sve slobodnijih dodira između mladića i devojaka”, kaže autor knjige o rokenrolu.

Pesma leta

"Pesma leta", tadašnji šlager pevači (izvor: nada-knezevic.blogspot.com)


Kako je propao Rokenrol: Usavršavanje do gubitka publike

Postoje mnoge teorije o tome zašto se rokenrol tako brzo omasovio. Bio je nešto novo, egzotično, oslobađajuće. Hreljac smatra da je bio pristupačan i zato što nije bio zahtevan za sviranje. Jedan od najkraćih odgovora na ovo pitanje dao nam je Nikola Marković: „Zato što je to bila dobra muzika.”

Šta god da je razlog njegovoj epidemiji, rokenrol se sedamdesetih proširio na celu Jugoslaviju, čak i u sela. „Sećate li se onog filma 'Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo?' Tu ima jedna scena kada čovek sa sela, sa izraženim akcentom, čuje 'Bijelo dugme' na tranzistoru i otpeva pesmu od početka do kraja”, podseća nas Raković.

Korni grupaKako je društvo u kome je rokenrol bio mejnstrim došlo do zvezda koje „proždrknu” dok pevaju? Aleksandar Raković kaže da se to kod nas desilo u isto vreme kao na zapadu: „Poslednja tri velika albuma snimljena su 1990. godine, i to Metalikin 'Black album', Perl Džemov 'Ten' i Nirvanin 'Nevermind'. To su poslednji albumi koji su u SAD prodati u preko 10 miliona primeraka. To se više nije dogodilo. Dakle, i na zapadu postoji kriza roka. I tamo su danas nosioci ove muzike stariji ljudi a to nije smelo da se desi. Problem je međutim to što je na zapadu alternativa roku hip-hop i RnB, a ovde turbo-folk. Ali i za to postoji naučno objašnjenje. Posle svakog velikog rata dolazilo je do eksplozije novih muzičkih pravaca. Posle Prvog svetskog rata pojavio se džez, a posle Drugog rokenrol. Kod nas se posle rata u Bosni izgleda taj folk najbolje adaptirao na situaciju, a pomoglo mu je to što više ni mediji nisu mnogo bili zainteresovani za rokenrol”.

Hreljac se slaže sa teorijom da je rokenrol za opadanje publike delimično i sam kriv: „To se vidi na primeru Korni grupe. Ona se raspala posle svog najvećeg uspeha na Evroviziji i iako smo svi mi iz grupe ostali nerazdvojni, nikada nam više nije palo napamet da okupimo bend. Razlog našeg raspada bio je taj što smo muzički previše napredovali, toliko da smo otišli u besmisao. Kada kažem besmisao mislim na to što smo se usavršavali da bi svirali veoma komplikovanu i prefinjenu muziku, koju bi razumelo možda 0,2 odsto populacije”.

Očekuje nas Rokenrol u Jugoslaviji 1968-1980.

Posle knjige o dolasku rokenrola u Srbiju, Aleksandar Raković planira da se i dalje bavi ovom temom. Sledeći tom nastavljaće se na ovaj i pratiti razvoj roka sve do Titove smrti, 1980. godine. „Tada sastavi pevaju autorske pesme, već imaju stadionske nastupe, a naša scena oslikava sve što se dešava na zapadu”, kaže on.

Kraj feljtona.


Pročitajte prvi deo i drugi deo priče o komunizmu i rokenrolu

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel