Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Rumunija, Drakula tura: Zamkovi i dvorčevi Vlaške - Pazite da se ne zaglavite

Rumunija, Drakula tura: Zamkovi i dvorčevi Vlaške

Pazite da se ne zaglavite

Autor Marija Dukić 2012/5/17 : Tekstovi istog autora

Nakon prvog dana Drakula ture gde smo posetili Temišvar, Sigišoaru i Brašov, sledi poseta zamkovima u Vlaškoj, a svi su vezani za grofa Drakulu.

Idemo redom.

Zamak Bran

Na putu ka zamku u blizini Brašova tokom maja je veoma vruće, ali par stotina metara iznad vas uzdižu se beli planinski venci. Mi smo inače bili smešteni u hotelu Sinaja, na Karpatima na 700 metara nadmorske visine, gde smo prilično pocrneli, iako su nas okruživali snežni planinski vrhovi. Od Sinaje do Brana ide se putevima koji vode kroz gustu šumu, u kojoj ima raznih divljih životinja. Vodič nam je pričao kako je u dvorištu obližnjeg hotela nekoliko puta video meče koje pretura po kantama, dok njegova majka, ogromna mečka, preko puta ulice, iz hlada drveta, posmatra svog mladunca. Fina neka gospođa.

Drakula tura: Zamak Bran

Elem, zamak Bran je, smatra se, izgrađen 1212. godine što znači da je upravo navršio okruglo 800 godina. S obzirom na krštenicu zamak se dobro drži, uglavnom zato što je nikao na brdašcetu čiju celu površinu pokrivaju njegovi temelji te on sam izgleda kao produžetak brda. Tokom istorije nije imao stepenice koje su vodile na vrh, u ulaz u zamak, već neku vrstu lifta koji bi spuštali odozgo sa zamka, a pošto u zamak nisu dizali neprijatelje, oni nisu uspevali da ga osvoje.

Razlika između dvorca i zamka je u tome što je dvorac lep i reprezentativan a zamak je, ma koliko i on mogao biti lep, nikao na utvrđenjima i delimično zadržao tu odbrambenu funkciju. Bran je zamak, nastao na utvrđenju koje su digli Tevtonski vitezovi kao stražarsku ispostavu između Vlaške i Transilvanije.

Drakula tura: Zamak Bran

Ispred BranaPočetkom 15. veka zamak je bio u vlasništvu vlaškog kneza Mirče Starijeg (dede Vlada Cepeša, koji je i odlikovan titulom zmaja) koji je u njemu uspostavio carinsku kontrolu za one koji su putovali između dve regije. Zamak posećujemo u okviru Drakula ture zato što je on jedno vreme bio zatočen u njemu. Naime, Vlad Cepeš je bio dobar ratnik koji je ovu veštinu učio od Turaka a kasnije je koristio baš protiv njih. Dok je vladao Vlaškom konstantno ih je pobeđivao i u tom smislu predstavljao branu od najezde Turaka među hrišćanski svet. Međutim 1462. godine njegov prirodni saveznik mađarski kralj Matija Korvin sklopio je dogovor sa Turcima da on za njih ukloni Cepeša sa političke scene a da oni zauzvrat ne napadaju Transilvaniju na koju je Mađarska tada polagala pravo. Pošto ga je Korvin zarobio Drakula je bio u kućnom pritvoru u zamku Bran, koji svakako nije bio onakav kakvim ga Rumuni reklamiraju - mesto života svirepog i krvožednog vampirskog vladara.

Mnogo kasnije, 1920. Bran je bio rezidencija rumunske kraljevske porodice i omiljeno prebivalište kraljice Marije od Edinburga. Jedno vreme je u tom zamku živela i njena ćerka, koja je kasnije pod imenom Marija Karađorđević, bila naša kraljica. Potom su ovaj zamak komunisti zatvorili da bi ga 2007. Zakonom o restituciji rumunska vlada vratila u posed naslednika princeze Ileane, jedne od ćerki kraljevskog para koji je inače imao šestoro dece. Njen potomak, nadvojvoda Dominik je 2009. otvorio renovirani zamak za javnost kao prvi privatni muzej u Rumuniji. Od tada je okolina Brana turistička atrakcija, naime, da bi došli do njega morate proći kroz omanju pijacu na kojoj se prodaje svašta, od siromašnih kineskih maski sa likom Drakule, preko nacionalnih sudova, sve do sira.

Drakula tura: Zamak Bran prolazNa ulasku u dvorište zamka u podnožju istog videćete jezerce i zelenu kućicu obraslu u mahovinu. Čim se popnete uz stepenice ulazite u Bran. S obzirom da je star 800 godina ne čudi što ovaj zamak nije preterano raskošan – uređen je minimalistički i a zidovi su samo omalterisani ali ostavljeni kakvi su i bili ranije. Na prvom spratu nalaze se tajne stepenice za beg koje vode do trećeg sprata odakle su potencijalni begunci morali da se spuštaju niz užad u dvorište zamka. Pošto su ljudi kada je zamak građen bili mnogo manji nego danas ne čudi to što je tunel u kom se nalaze ove stepenice i nizak i uzak – ne preporučuje se klaustrofobičnim a ni korpulentnim ljudima. Veći ljudi se mogu u napadu panike, poput jednog američkog turiste, u njemu zaglaviti. Ali ako se ipak ovim stepenicama popnete do trećeg sprata pruža vam se pogled na dvorište koje okružuju bedemi zamka. U njemu se nalazi bunar u koji turisti iz opšte poznatih razloga bacaju novčiće. Nameštaj u zamku je prilično jednostavan ali masivan, a na vrhu istog nalaze se i spavaće sobe svakoga od bračnih supružnika kraljevske porodice. Soba za društvene igre je praktično prazna, sa jednim stolom za četiri osobe koji ima neka udubljenja na sebi, za koja još uvek nisam otkrila čemu služe. Zanimljivo je da se na vrhu zamka nalazi soba sa plakatima svih filmova o Drakuli i sa rekvizitima koji su filmskim ekipama zaista ustupani za snimanje. Većina njih ima natpise na rumunskom i francuskom, pošto su Rumuni vekovima okrenuti francuskoj kulturi i jeziku, nauštrb engleskog. Zanimljivi kostimi nalaze se u nekoliko prostorija – rumunski vojnici su se oblačili strogo i minimalistički ali su monotoniju razbijale kape, neretko sa dragim kamenjem i smešnim perjem.

Naš vodič je bio jedan stariji gospodin koji apsolutno ne miriše turistički kič, već sve obrazlaže sa istorijskog aspekta. Tako nam je, sa zgroženim izrazom lica, savetovao da ne idemo u kuću straha koja je u blizini zamka. Od ljudi koji su u njoj pak bili čuli smo zanimljive priče, koje vam nećemo otkrivati da ne bismo uništili iznenađenje, ali pomenućemo samo da je ova kuća straha prava psihološka začkoljica i da se uplašite kada se najmanje nadate.

Pošto smo imali sat vremena slobodnog vremena da razgledamo okolinu zamka odlučili smo da sednemo u kafić, uglavnom iz jednog razloga – upotrebe toaleta, jer smo posle toga put nastavljali. Pre nego što smo seli u kafić pitala sam kelnericu da li imaju toalet na šta mi je ona potvrdno dogovorila. Sledi šok. Kada sam je pitala gde je toalet počela je da mi objašnjava da prvo skrenem u jednu ulicu, pa iz nje u neki prolaz, da bi se ispostavilo da ona misli na javni WC. Od ljudi koji su sedeli u drugim kafićima iz istog razloga saznali smo da da su isto prošli. Naime, sve su nas uputili na javni WC, gde nas je čekala ljubazna žena koja ga zaista ga održava čistim. Naravno, pošto ste platili kafu koju uopšte i niste imali želju da pijete, sada ćete platiti upotrebu toaleta.

Manastir SinajaManastir Sinaja

Manastir Sinaja je u blizini Dvorca Peleš, ali i našeg hotela, kako smo kasnije otkrili. Manastir je podignut 1695. godine kao zadužbina Mihaja Kantakuzina, tadašnjeg vrhovnog vojnog zapovednika Vlaške. Ime potiče od svete gore Sinaj, a kasnije, kada je oko manastira podignuto naselje i ono je dobilo ovo ime. Ovo je muški pravoslavni manastir, ali se od naših razlikuje po mnogo šarenijim ikonama na kojima dominiraju plavi tonovi. Rumunsko pravoslavlje se od našeg razlikuje inače po tome što oni koriste gregorijanski kalendar, pa im svi veliki praznici padaju u isto vreme kad i katolički. Naselje oko manastira je počelo da niče tek vek i po posle njegove gradnje, kada je sagrađena pruga između Bukurešta i Brašova. Sve kućice u Sinaji su kao iz bajke, koliko god male bile one imaju kupole. Vrhunac raskoši je dvorac Peleš koji je u blizini manastira.

Dvorac Peleš

Peleš mnogi nazivaju najlepšim dvorcem u Evropi. Da biste došli do njega proćićete kroz prelepu prirodu, preko bistre reke koja vijuga obroncima Južnih Karpata. Priča o njemu je zapravo priča o prvoj rumunskoj kraljevskoj dinastiji. Kada su se Rumuni ujedinili došli su do zaključka da nemaju mnogo potencijalnih vladara. Da bi ojačali međunarodni status Rumunije, uvezli su aristokratski par iz Nemačke Karola Prvog i Elizabetu Hoencolern. Oni su sa sobom doneli i nemačku i francusku kulturu, pa i arhitekte. Jedan od arhitekti Vilhem Teodor dobio je zadatak da izgradi letnju rezidenciju kraljevskog para, dvorac Peleš. Kralj Karol je sam finansirao izgradnju dvorca i od Rumuna svojim novcem kupio zemljište za njega. Zdanje je okruženo umetničkim delima Rafaela Romanelija, uglavnom skulpturama u kamenu i mermeru. Ispred dvorca su reprodukcije skulptura koje je izgradio Bartolomeo Amaneti.

Dvorac Peles

Spoljašnost dvorca je zaista lepa, ali tek kada uđete u njega bićete očarani. Naravno, unutra mora debelo da se plati za slikanje, pa ćemo vam tekstualno preneti impresije. Unutra se nalazi unikatni nameštaj pravljen u Beču. Prvi salon u koji ćete ući ima toliko detalja i veoma zanimljive lažne stepenice, da će vam trebati bar 10 minuta da biste sve sagledali. Salona ima i previše, i to u raznim stilovima, pošto su kralja interesovale mnoge kulture, ali mi bismo izdvojjili mavarski i turski salon, u kome su i nargile. Na ulazu u dvorac daće vam papuče koje ćete vrlo verovatno usput izgubiti. Tepihe koji zapravo i nisu originalni, ne smete gaziti obuveni. Već krajem 19. veka Peleš je imao struju, sistem za ventilaciju, centralno grejanje i lift za dve osobe. Veoma je raskošan i sadrži veliku kolekciju umetničkih dela kojima nismo imali vremena da posvetimo mnogo pažnje. Ima čak 30 kupatila.

Dvorac Peles

Kralj Karol je bio strastven lovac i shodno tome dvorac ima ogromnu kolekciju oružja, ne samo za lov, već i iz različitih kultura. Nama se mnogo svidela kolekcija japanskog oružja, mada ni Zulu oružje nije nezanimljivo. Nismo doduše sve ni videli, jer je izloženo preko 4000 komada, a najveću pažnju privlače u punoj veličini urađeni konj i konjanik u srednjevekovnim oklopima. Saloni su pravo istorijsko bogatstvo. Pošto je kraljica volela da piše, njena prijateljica slikala je likove iz njenih knjiga, koji su prikazani po celom zidu književnog salona. U blizini je i mini pozorišna sala u kojoj su kasnije među prvima na Balkanu vlasnici zamka gledali filmove. Ovakva zdanja su za gledanje, a ne za prepričavanje, tako da vam ne možemo približiti svu tu količinu detalja. O njima se više možete raspitati na sajtu dvorca, a ja mogu samo da vam dam toplu preporuku da ovaj zamak uvrstite u svoju posetu Rumuniji.

Dvorac Peles

Dvorac Peles

Od dvorca se možete peške spustiti do naselja u kom vam je hotel, i do prodavnica u kojima nema istaknutih cena. Uveče u Sinaji nema nekog provoda, eventualno kafića ili tematskih žurki, ako na njih naletite. Mi smo, na primer, videli poziv za žurku ali nismo umeli da ga protumačimo. Pošto nismo imali ideju gde ići, a kad smo krenuli neznano gde, shvatili smo i da nismo zamenili evre u leje a da menjačnice više ne rade, odlučili smo da kupimo pivo u prodavnici i popijemo ga na terasi. Ionako je dnevni provod na ovoj turu mnogo zanimljiviji od noćnog.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel