Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Rumunija, Drakula tura: Prvi dan u Transilvaniji - Drakulinim tragovima

Rumunija, Drakula tura: Prvi dan u Transilvaniji

Drakulinim tragovima

Autor Marija Dukić 2012/5/9 : Tekstovi istog autora

Kada ulazite u Rumuniju ulazite u drugu vremensku zonu u svakom pogledu - časovnik žuri sat vremena a dok vas sunce prži okruženi ste snežno belim vrhovima Karpata. Drakula tura traje četiri dana ali ovaj tekst se bavi samo prvim, posetom Sigišoari i Brašovu, očuvanim starim gradovima koji će vas iznenaditi bogatom rumunskom istorijom i objektivnim podacima o Vladu Cepešu - Drakuli, koje Rumuni zanemaruju zbog turističke manije za Drakulom. U sledećim tekstovima približićemo vam i prelepe zamkove Rumunije, kao i njenu prestonicu, megalomansko velik grad u kome živi isto stanovnika kao i u Beogradu.

Iako nisam veliki ljubitelj mitova, na put u Rumuniju sam se odlučila tri dana pred isti i zato što ću imati nekoliko slobodnih dana za prvi maj koje ne želim da provedem u Beogradu, a finansije mi tada nisu dozvoljavale neki dalji put. Rezervisali smo u prvoj agenciji na koju smo na internetu naišli i ispostavilo se da se nismo prevarili. Novosadska agencija Karpati je specijalizovana za ovu turu, koju je i zaštitila u Zavodu za intelektualnu svojinu. Naš vodič je toliko znao o istoriji i geografiji Rumunije da sam već na početku putovanja dok je u autobusu pričao o našoj ruti izvadila notes i počela da hvatam beleške koje ću ovde vama preneti.

Temišvar

Kada smo stigli na granicu sa Rumunijom njihova policija je detaljno proveravala da nismo slučajno emigranti koji beže u EU – vole da se malo ponose činjenicom da su nas pretekli u trci za članstvo u Uniji. Dok su oni tako pažljivo gledali naše fotografije u pasošima i tražili i lične karte da provere da nismo kojim slučajem nešto lažirali, pored našeg autobusa je prošao auto. Vozač je porazgovarao sa carinicima, prošao granicu i stao nekih 100 metara dalje. Neki dečko je iz mraka dotrčao sa rancem i uleteo u kola koja su potom otišla. Naravno, u autobusu se odmah našao neko ko je postavio pitanje zašto nas koji putujemo preko agencije tako legitimišu kada im u državu upada ko hoće. Kako nam je objasnila jedna putnica razlog tome je što građani Srbije imaju običaj da uplate put u Temišvar preko agencije, na dva dana, i da potom odatle švercuju robu koja je tamo mnogo jeftinija.

Elem, cela ta priča oko EU delovala je malo nestvarno za nas koji smo bili u razvijenim zemljama Unije kada su nas u Temišvaru ispred menjačnice zaskočili razdrljeni taksisti koji na ulici prodaju leje (rumunski novac) i počeli da nam nude bolje cene nego u menjačnici. Sve koji planiraju da putuju u Rumuniju savetujemo da ne menjaju mnogo novca na prvim menjačnicama u Temišvaru jer je kurs nepovoljan. Tamo je evro 4,1 leja a u drugim mestima vredi 4,4 leja. Zanimljivo je da su cene usluga u Rumuniji gde god da odete veoma niske. Tako u turističkom mestu možete na trgu popiti espreso sa mlekom i čaj u vrednosti naših 160 dinara. Omlet sa pečurkama u prvom mestu u kome smo stali koštao je oko 130 dinara.

Temišvar nismo imali prilike da vidimo jer smo tamo proveli oko sat vremena usred noći, tako da jedino što smo uspeli da primetimo bili su klinci koji pijani turiraju automobilima, isto uostalom kao i subotom u Beogradu.

Sigišoara

Prvo mesto vredno pomena je stari srednjevekovni grad Sigišoara. On je rodno mesto Vlada Cepeša ali u ovom tekstu se neću baviti Drakulom, kako bih u posebnom tekstu uspela da objasnim da Rumuni iskorišćavaju negativnu propagandu koja nikada nije dokazana kako bi od ove ličnosti gradili turističku senzaciju.

Rumunija Drakula tura Sigišoara mapa

Sigišoara Rumunija Drakula tura kućeSigišoara je jedan od najočuvanijih srednjevekovnih gradova u ovom delu Evrope, koji je na poziv kralja u 12. veku naseljen od strane nemačkih zanatlija. Nalazi se u Transilvaniji i zapravo jedina veza Vlada Cepeša sa ovom regijom je to što je on rođen u Sigišoari, inače je vladao Vlaškom. Ti Nemci koji su naselili Sigišoaru su stari Saksonci, odnosno, na našem – Sasi. Sigišoara je 1337. godine postala sedište kraljeva koje su naseljavali umetnici i zanatlije. Razlog što je grad najočuvaniji je tadašnja politika koja je zahtevala da svaki zanatski esnaf koji želi da se registruje mora da izgradi kulu. Izgrađeno je 14 kula koje su grad vekovima štitile od neprijatelja, od kojih se do danas očuvalo devet.

Jedna od najlepših je Kula zlatara ali defitinitivno najimpozantnija je Kula sa satom (kod nas bi bila Sahat kula) koju su izgradili svi zajedno. Ispod nje nalazi se ulaz u grad koji je inače okružen bedemima. Dinastija Cepeša je imala veliku ulogu u istoriji ovog ali i drugih gradova Rumunije. Otac poznatog Drakule, vlaški kraljević Vlad Drakul, živeo je tu u egzilu i kovao novac, i izdao prvi dokument u kome se pominje sadašnje ime grada. Drakul je inače njihovo porodično ime koje je Drakulin deda, vojvoda Mirča (na našem Miroslav), dodao porodičnom prezimenu nakon odlikovanja. Naime, on je za svoje vojne uspehe odlikovan titulom Dragona, dakle zmaja. Međutim, neko iz mase koja se okupila na dodeli nagrade, pogrešno je uzviknuo ime titule kao Drakul i tako je ostalo. Kasnije je cela loza nosila prezime Drakul.


Drakula: Sprava za mučenje

Sprava za mučenje


Sigišoara Kula sa satom, Rumunija DrakulaVećina turističkih poseta ovom gradu vezana je za Vlada Cepeša, ali treba naglasiti da je on već u ranom detinjstvu napustio ovaj grad tako da ni čuvena soba za mučenje koju turisti opsedaju nema nikakvih dodirnih tačaka sa njim. U njoj su obično mučene žene za koje se pretpostavljalo da su veštice, i ona je postojala mnogo pre nego što je Drakula rođen.

Ulazna vrata u sobu za mučenje su namenjena ljudima visine oko metar i po, jer su tada ljudi bili mnogo niži nego danas, a sprava za razvlačenje nije mogla da se podešava, tako da kada bi neka žrtva bila previsoka za nju, jednostavno su joj sekli noge da bi stala.

Srednjevekovna Sigišoara je imala dobru infrastrukturu. Ovaj brdovit grad imao je školu i manastir na vrhu brda do kojih vode velike stepenice. U 17. veku one su natkrivene drvenim pločama kako bi đaci bili zaštićeni od kiše i ta konstrukcija opstala je do danas. Kako je sve to izgledalo možete videti u muzeju grada, koji poseduje veliku maketu srednjevekovne Sigišoare, ali moramo vas upozoriti da u svim turističkim institucijama u Rumuniji plaćate za slikanje eksponata. Na vrhu muzeja nalazi se lep vidikovac na čijoj terasi se nalazi signalizacija koliko su udaljeni svi veći gradovi sveta vazdušnom linijom. Tako smo saznali da je Beograd udaljen od Sigišoare isto kilometara koliko i godina ima dana, 365.

Odmah pored muzeja je kuća u kojoj je Drakula rođen i iz koje je odveden kad je imao četiri godine, koja je danas ofarbana u drečavo žuto i služi kao restoran. Mnoge kuće u Sigišoari su u drečavim bojama a na njima su istaknuti znakovi koji pokazuju da su one istorijski spomenici. Centar Sigišoare i dalje je isti kao što je bio, i takav je pod zaštitom UNESCO-a.

Muzej Drakule: Beograd

Brašov

Na Drakula turi obično se posle Sigišoare ide u grad Brašov koji je spoj starog, modernog i holivudskog šmeka. Naime, na vrhu brda koje ga okružuje, slično kao i u Holivudu, nalazi se veliki natpis sa imenom grada. Blizu ovog natpisa počinje žičara sa čijeg vrha možete videti ceo grad, ali i doživeti adrenalinski udar, ako se niste do sada vozili žičarom u Barseloni.

Drakula tura, Brašov: Natpis u holivudskom stilu

Kao i svi gradovi u Rumuniji, Brašov ima veoma prostrane trgove i široke ulice, a na najvećem od svih trgova imate mogućnost da sedite u kafićima, mnogim američkim lancima brze hrane ili da na nečemu što izgleda kao improvizovana pijaca kupite kolače i sir. Ovo je bio poslednji grad koji smo posetili u Transilvaniji pred put u Vlašku. I on je, kao i mnogi u Rumuniji, okružen Karpatima.

Brašov je nastao na starim dačanskim utvrđenjima, ali i njega su kasnije naseljavali Sasi. Ovo ne čudi jer se grad nalazio u pograničnom delu Habsburške monarhije, ali pošto su ga kasnije u velikoj meri naselili Rumuni car Josip II im je krajem 18. veka dao građanska prava. Kada je posle Prvog svetskog rata, zaslugom diplomatskih veza tadašnje rumunske kraljice, Transilvanija (dotadašnji Erdelj) postala deo Rumunije, to se desilo i sa Brašovom. Posle Drugog svetskog rata komunisti su proterali veći deo Nemaca iz grada tako da je danas grad pretežno rumunski.

Brašov, Drakula tura: park

Iako su Rumuni pravoslavci, stanovnici Brašova kroz istoriju su ostavljali svoj trag, te u njemu ima mnogo protestantskih crkvi. Najpoznatija je svakako Biserica negra (Crna crkva) iz 15. veka koja je posle požara koji je zadesio zadržala tragove čađi na fasadi, te je ostala upamćena kao crna. Zanimljivo je da na freskama u ovoj crkvi postoji jedina Madona u crnom na svetu, jer je toplota požara iz njene plave haljine izvukla sav pigment i njenu odoru pretvorila u crnu. Ovo međutim nismo uspeli da vidimo jer niko ne zna tačno radno vreme crkve, odnosno kada će biti otvorena za turiste. Mi baš i nismo potrefili to njihovo radno vreme.

U većini Drakula tura u prvom danu posetite ova dva mesta pa vas vode u hotel da se odmorite. Hoteli su obično u planinskom delu Rumunije, na Karpatima. Beskonačna stada ovaca usput verovatno su jedan od razloga što im je sir odličan, te vam toplo savetujemo da probate kačkavalj u hotelu, mada možete i da ga kupite na ulicama. Hrana im je veoma jeftina te su obroci obilni i lepo aranžirani. Ako se odlučite da se sami hranite, trebalo bi da znate da su u retko kojoj prodavnici u manjim mestima istaknute cene nego za sve morate da pitate prodavačicu koja čim vidi da joj se obraćate na engleskom u hodu smisli neku cenu. Što se tiče pića, preporučuje se da probate belo vino marke Židvej, koje se piše Jidvei, jer Rumuni J izgovaraju kao Ž.

Prošli smo istoriju, iće i piće, a u sledećem tekstu ćemo pisati o prelepim zamkovima Vlaške i njihovoj, doduše, slaboj vezi, sa Vladom Cepešom - Drakulom.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel