Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Privatna inicijativa u kulturi - Magla svuda, svuda oko nas...

Privatna inicijativa u kulturi

Magla svuda, svuda oko nas...

Autor Ivana Milovanović 2012/4/27

Kada se priča o preduzetništvu u kulturi zaboravlja se koliko je ovo težak posao. U Srbiji se ne poklanja ni najmanja pažnja neprofitnom kulturnom sektoru. Nema prave korporativne odgovornosti, ali ni dovoljno državne podrške - Sekretarijat za kulturu Beograda svake godine objavljuje javni konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi. Četiri godine bila sam član Komisije za scensko stvaralaštvo, i videla da ona ne dodeljuje sredstva.

Aforizam Dragutina Minića - Kada kulturna manifestacija preživi sama, one koji je vode trebalo bi predložiti za Nobelovu nagradu – neodoljivo asocira na sudbinu časopisa za umetničku igru Orchestra, ne zbog pominjanja Nobela, već zbog – preživljavanja. Časopis Orchestra nije kulturna manifestacija. On je pripadnik ugledne zajednice časopisa srpske kulturne periodike koja je bila nekada društveno i umetnički veoma značajna za plasman, razvoj i primenu mnogih naprednih misli i ideja u svim umetničkim oblastima. Danas ovu zajednicu čine potpuno zanemarene i ponižene grupe izdavača koje preživljavaju, a da ni same ne znaju kako, ni zašto. Dva su razloga inspirisala ovu moju reakciju - 17 izdavačkih godina časopisa Orchestra i moj angažman kao člana Komisije za scensko stvaralaštvo Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

Časopis za umetničku igru Orchestra osnovala sam 1994. godine. U njemu radim kao glavni i odgovorni urednik. Prvi broj objavljen je 29. aprila 1995. godine na Svetski dan igre. Od prvog broja časopis su podržali najugledniji srpski plesni kritičari, publicisti, pozorišni teoretičari, muzikolozi, istoričari, a veoma brzo je stvorena ozbiljna mreža dopisnika iz inostranstva. Svi oni, i dalje, volonterski, veoma profesionalno i ozbiljno, uobličavaju svako novo izdanje.

U našoj zemlji pre Orchestre nije bilo časopisa koji bi se stručno bavio svim vidovima umetničke igre, iako je ona prepoznata u Srbiji kao umetnost još davne 1923. Ni ranije, a posebno danas, ni štampani, ni elektronski mediji, nisu, po mom uverenju, tokom proteklih decenija posvećivali zasluženu pažnju ovoj uglednoj umetnosti. Samo je Orchestra uspela devedesetih godina prošlog veka da spaja i daje dragocene informacije o umetnosti igre, da izveštava o zbivanjima u toj oblasti u zemlji, regionu i svetu. Mnogi kulturni radnici Srbije nosili su Orchestru na razne međunarodne skupove posvećene pozorištu i uvek primali čestitanja za njenu stručnost, sadržajnost, vizuelni izgled, kvalitet preloma i fotografija. Prof. dr Milena Dragičević Šešić o značaju ovog časopisa je napisala: Časopis Orchestra možemo smatrati platformom, podjednako važnom za informisanje i evaluaciju, ali i za umrežavanje i jačanje solidarnosti scene koja je umela da vodi samostalno kulturnu politiku odozdo (bottom-up cultural policy).

I pored svega, niko nije (ili neće) da uoči koliki značaj ima Orchestra u našoj zemlji i regionu, niti koliko nam mogu biti važni njeni dugogodišnji kontakti sa međunarodnom plesnom zajednicom. Na putu stvaranja svakog novog izdanja uređivački tim savladava Scile i Haridbe. U 2012. godini to treba učiniti sa samo 300.000 sufinasirajućih sredstava od Ministarstva kulture Republike Srbije (200.000 u 2011.), i sa čistom nulom od Sekretarijata za kulturu, iako se od svakog novog izdanja Biblioteci grada Beograda dostavlja određeni broj primeraka koje ona distribuira gradskim bibliotekama. Tako će biti i 2012. Novac koga uvek ima zapanjujuće malo, ili ga nema uopšte, ne može biti uslov kontinuirane saradnje Orchestre sa beogradskim bibliotekama.

Zato tvrdim da se u Srbiji uopšte ne poklanja ni najmanja pažnja neprofitnom kulturnom sektoru. Sponzorima i donatorima jedino mogu privući pažnju festivalske manifestacije, jer tada je njihovo učešće objektivno najvidljivije. Odsustvo prave korporativne društvene odgovornosti, onakve kakva je pravilo poslovanja i budžetskih obaveza u naprednim društvenim uređenjima, takođe je negativna društvena pojava zbog koje najviše strada neprofitni kulturni sektor kome pripada i časopis Orchestra.

OrchestraSekretarijat za kulturu Beograda svake godine objavljuje javni konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi za narednu godinu. U Komisiji za scensko stvaralaštvo, rešenjem Gradonačelnika, radila sam kao član od 2008. do 2012. Ta Komisija nikada nije dodeljivala finansijska sredstva. Njen zadatak bio je da proceni kvalitet projekata i da ih, na osnovu ustanovljenih kriterijuma, preporuči za sufinansiranje. Tokom mog mandata, ni jedan preporučeni projekat nije dobio pun iznos koji je aplikacijom zatražen, već je uvek bio znatno manji. Tako će biti i u 2012. Rad u Komisiji je veoma težak i odgovoran posao, posebno za mene, jer sam se zalagala za veću podršku plesnim projektima domaćih koreografa i institucija umetničke igre. Komisiji za scensko stvaralaštvo dostavljen je 91 novi projekat čija realizacija je planirana u 2012. Za sufinansiranje preporučili smo samo 20 i to u znatno manjem iznosu od traženog. Novaca nema.

Činjenica je da kreatori naše javne kulturne politike – političari - već dugo ne prepoznaju privatnu inicijativu u kulturi kao bitan faktor unapređivanja i osavremenjivanja srpskog kulturnog prostora u celini. Ne žele ili ne znaju da uoče velike potencijale kreativnih građana, niti da to iskoriste i za međunarodnu promociju Srbije i definisanje pravaca razvoja kulturnog turizma, sve do stvaranja u tom domenu javne diplomatije naše zemlje. Svi govore o ekonomskom razvoju kulture, o izlasku kulture na tržište, zanemarujući da se do toga može doći samo ako se omoguće elementarni uslovi za ostvarivanje nekog vrednog proizvoda u kulturi, a mnogi od njih, po sopstvenoj prirodi, ne mogu imati ekonomski učinak, pogotovo danas u Srbiji.

Stoga svi trpe, a mislim da je najviše štete naneto domaćoj plesnoj zajednici. O tome svedoči i izveštaj o gradskom budžetu za manifestacije u 2011. godini, koji je Politika objavila 01.04.2012. Lako se uočava ogroman disparitet u finansiranju međunarodnog Festivala koreografskih minijatura (osnivač je Udruženje baletskih umetnika Srbije), kojem je iz gradske kase dodeljeno 500.000 dinara i Beogradskog festivala igre (privatni osnivači) koji je dobio 2.500.000.
Oba projekta su podjednako važna za razvoj umetničke igre u Srbiji, ali velika razlika u nivou finansiranja govori sama za sebe i ponižava sada već potpuno utrnulu domaću plesnu zajednicu. Za tako nešto ne mogu se isključivo „kriviti“ osnivači Beogradskog festivala igre. Zbog tog dispariteta treba pogledati u pravcu onih koji imaju mogućnosti i prava da izvesne projekte favorizuju na štetu ostalih. Razlozi za takvo delovanje ostaju nepoznati.

Zbog takve situacije sam kao kreativna srpska građanka zabrinuta za budućnost Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, Bitef dans kompanije, Baleta novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, Festivala koreografskih minijatura, reprezentativnog Udruženja baletskih umetnika Srbije, Stanice - servisa za savremenu igru (okuplja neinstitucionalizovane plesne umetnike), Pozorišta na Terazijama, jedinog srpskog muzičkog pozorišta i slobodnih plesnih umetnika, kojima je dat taj status, a onda im je ukinuta poslednja „sigurna kuća“ – Beogradski plesni centar u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“ i tako su „izbačeni na ulicu“.

Mislim da se frustracije koje vladaju u domaćoj plesnoj zajednici ne mogu više ignorisati. Kreatori kulturne politike u Srbiji, na svim nivoima, moraju hitno pristupiti reanimaciji srpske umetničke igre, u svakom smislu i u okviru svih njenih pojava.

Tekst je nastao kao reakcija povodom Politikine rubrike Tema nedelje – Privatna inicijativa u kulturi – objavljene 01.04.2012.


Ivana Milovanović je osnivač i glavni urednik časopisa za umetničku igru Orchestra, predsednica Umetničkog veća Udruženja baletskih umetnika Srbije, članica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Međunarodne federacije novinara.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel