Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Put do vlasti Adolfa Hitlera - Vojno i političko delovanje Adolfa Hitlera (drugi deo)

Put do vlasti Adolfa Hitlera

Vojno i političko delovanje Adolfa Hitlera (drugi deo)

Autor Milena Žikić 2012/4/23

Godine 1920. Adolf Hitler je formirao znak svoje partije, koji je simbolisao agresivnu borbu. Za osnovu uzet je drevni znak SVASTIKA (卐), koji je predstavljao boga Sunca, a označavao je sklad i sreću, do trenutka kada joj Hitler menja osnovu. Svastika je jedan od najstarijih simbola koje čovečanstvo poznaje i pored krsta i kruga najrasprostranjeniji.

Prema raspoloživim materijalnim ostacima saznajemo da kukasti krst pronalazimo na ostacima grnčarije iz Grčke. Njihova starost je tri hiljade godina, ali se kukasti krst javlja i na ostacima grnčarije iz Egipta, Indije i Kine. Ovaj simbol javlja se na zastavama nekih baltičkih država kao i na budističkim hramovima. Prvi hrišćanski misionari u Indiji, videvši ga urezanog na glavi jednog kipa Višne nazivali su ga đavoljim znakom. U suštini on postaje đavolji znak tek kada mu Hitler menja osnovu.

Svastika je bila simbol Sunca - života. Budisti su ovaj simbol smatrali skupom srećnih znakova koji poseduje deset hiljada vrlina. Jedan je od šezdeset pet mističnih znakova. Na sanskritskom jeziku svastika znači sreća i blagostanje.

U sredini crvenog polja nalazio se beli krug, a u njegovom centru svastika. Crvena boja označava socijalnu ideju pokreta, bela, nacionalističku ideju, svastika, borbu za pobedu Arijevaca. Međutim, došlo je do izmena: Hitler je iskrivio simbol za četrdeset pet stepeni u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu, čime je njegovu pozitivnu energiju okrenuo u razornu i destruktivnu. Prema budistima, svastika donosi sreću i simbol je sila svetlosti. Hitler nije bio zainteresovan za sile svetla zato je izmenio pravac kretanja od kazaljke na satu. Tako je kukasti krst postao simbol sa negativnim značenjem – simbol tame. Gering u Nirnbergu 1935. prilikom donošenja rasnih zakona, kukasti krst proglašava svetim simbolom u borbi protiv Jevreja.

Kukasti krst - svastika

Mein Kampf

Mein KampfU zatvoru je Hitler uz pomoć Rudolfa Hesa napisao knjigu Mein Kampf (Moja borba), koja je istovremeno biografija, idejni program za nacionalsocijalizam, i priručnik za propagandu, koja će kasnije postati biblija nacizma.

Prvi tom nazvan „Obračun“ (nem. Eine Abrechnung), izdat je 18. jula 1925. godine. Drugi tom, „Nacionalsocijalistički pokret“ (nem. Die nationalsozialistische Bewegung) izdat je 1926. godine. Hitler je knjigu nazvao „Četiri i po godine borbe protiv laži, gluposti i kukavičluka“ (nem. Viereinhalb Jahre des Kampfes gegen Lüge, Dummheit und Feigheit). Njegov izdavač Maks Aman (nem. Max Amann) odlučio je da je naslov predugačak i prekomplikovan i knjigu je objavio pod imenom „Majn kampf“.

Iako je doslovno značenje nemačke reči „Kampf“ - borba, neki tumače značenje ove reči u ovom kontekstu i kao napad, obračun ili čak i rat (u mnogim je nemačkim borbenim jedinicama tokom Drugog svetskog rata stajala i reč „Kampf“ (Panzerkampfwagen, Sturzkampfflugzeug), pa to dalje upućuje na činjenicu da se naziv ove knjige može shvatiti i kao „Moj rat“ a ne samo „Moja borba“.

Hitler je počeo da diktira knjigu svom prijatelju u zatvoru Landsberg (nem. Landsberg), Emilu Morisu (nem. Emil Maurice), onda nakon jula 1924. godine Rudolfu Hesu (nem. Rudolf Heß), koji je kasnije knjigu objavio sa još nekoliko izdavača.

Knjiga pruža uvid u Hitlerova razmišljanja o uništenju Jevreja kao niže rase koja podjarmljuje arevsku, višu rasu. U njoj izlaže svoju teoriju o ljudskoj rasi, Nemcima, i o tome kako Nemci treba da Evropu podvrgnu poretku koji budu stvorili. Teži se ka potpunoj afirmaciji nemačke nacije u očima drugih naroda; uverenjem da nemačka nacija ima dužnost da u svetu izvrši istorijsku misiju; voljom za povećanjem snage i prestiža nemačke države; osećanjem moralne, intelektualne i stvaralačke superiornosti Nemaca nad drugim narodima; željom da se ta superiornost nametne putem duhovne, vojne, političke, privredne dominacije. Arijevci – Nemci jesu nosioci razvoja ljudske kulture. Prisustvo nižih ljudi za stvaranje viših kultura utiče loše. Prve kulture su nastale tamo gde je Arevac. Dok je bio gospodar Arijac je unapređivao kulturu. Međutim, kako su vrmenom podanici počeli da se uzdižu pao je zid između gospodara i sluge. Arijevac vremenom gubi svoju kulturnu sposobnost i sve više liči na podanike. Najaču suprotnost Arevcu predstavlja Jevrejin, jer nikada nije posedovao sopstvenu kulturu.

U knjizi je, u političkom smislu, Hitler pozivao na uništenje komunizma. Takođe je krivio i nemačku socijaldemokratsku vladu, koju je smatrao saradnikom Jevreja i komunista, i smatrao je odgovornom za tadašnju krizu u svakom smislu koja je tada vladala u Nemačkoj. Zato je pozivao i da se skine sa vlasti vlada i da se svi njeni pripadnici smaknu na najokrutniji način.

Sloveni su po Hitleru takođe niža rasa u odnosu na Arijevce (u koje on uglavnom ubraja Germane i Normane). U poglavlju o prodoru na istok je posvetio veliku pažnju Slovenima. Uglavnom im je namenio sudbinu nemačkih robova koji bi imali pravo na život samo u gradovima dok bi sela i zemljište ostali Nemcima kao životni prostor. Smatrao je da, kad se neki narod preseli sav u gradove, dolazi do degeneracije i propadanja dok seoski ljudi imaju velike i zdrave porodice tako da je život na selu prednost koju će uživati Germani. Hitleru su sva kulturna i naučna dostignuća koja su Rusi (i ostali slovenski narodi) u prošlosti postigli, delo navodnog gornjeg rasnog sloja stanovništva koje je Germanskog porekla, ali pošto su se ti Germani utopili u inferiorne Slovene, treba ih potčiniti Nemačkoj.

Politika više rase, podrazumevala je anti-gej politiku tj. istrebljenje homoseksualaca. Gejevi, koji su bili označeni ružičastim trouglom, bili su izuzetno loše tretirani u logorima. Suočavali su se ne samo sa čuvarima u logoru, već i sa drugim zatvorenicima i često su bili prebijani do smrti. Gejevi su, takođe, dobijali teže i opasnije poslove od drugih ne-jevrejskih zatvorenika u logorima, zbog politike "uništenja kroz rad". Zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima su gejevi skidali žute trouglove sa logoraške uniforme Jevreja i stavljali ih umesto svojih ružičastih, u nadi da će biti bolje tretirani kao Jevreji. Kao i nad drugim zatvorenicima i nad gejevima su se vršili medicinski eksperimenti, u kojima se, u ovom slučaju, tražio lek za homoseksualnost. Poznat je primer danskog lekara Karla, koji je u logoru Buhenvald pokušavao da izleči homoseksualne zatvorenike hormonskom terapijom.

Što se tiče spoljne politike, pozivao je na savez sa Ujedinjenim Kraljevstvom i fašističkom Italijom, i tako zbacivanje sramote Versajskog sporazuma.

Jevreji su štetan elemenat u nemačkom nacionalnom biću. Potrebno je, dakle, pronaći efikasan način da se jevrejsko pitanje jednom reši, kako Jevreji ne bi kvarili čistotu i kvalitete nemačkog duha. Prema njemu jednakost rasa ne postoji već samo razlike među njima, njihove više i niže vrednosti. Takođe je bilo potrebno sprovesti rasističku politiku u Nemačkoj, proširiti teritoriju na kojoj živi nemački arijevski narod. Dakle, superiorni nemački narod mora raditi na tome da promeni svoj geopolitički položaj i da osvoji dovoljno životnog prostora, kako bi razvio svoje prigušene stvaralačke sposobnosti. Osnove i ideje rasnog učenja preuzeo je od Engleza Hjustona Stjuarta Čemberlena, koji u svojoj knjizi „Osnove XX veka“ navodi da smisao istorije pronalazi u Germanstvu, rasi čija je uloga stvaralačka. Prvi deo Hitlerove knjige je objavljen u jesen 1925. godine. Bila je to knjiga koja je brojala 400. stranica i koštala je dvanaest maraka, dva puta više no većina knjiga tog opsega tada.

Da rezimiramo, osnovne postavke Hitlerove knjige Moja borba su:

Prva i osnovna ideja jeste borba – borba bez ikakve milosti na život i smrt.

Druga teza jeste rasa – ne postoji jednakost rasa, već se ističu razlike među njima. Hitler odbacuje humanističku ideju da sve što je rođeno i stvoreno ima pravo i da postoji. Osnovna je briga da se očuva najbolji deo čovečanstva, da se spase čistota krvi i da se time omogući opstanak čovečanstva.

Treća teza je stvaranje totalitarne države na čijem bi se čelu nalazio vođa, koji mora imati najveći mogući autoritet. On vlada uz pomoć oligarhije.

Dakle, osnovni cilj je stvaranje velikog i moćnog Nemačkog Carstva, zasnovanog na vladavini rasno superiornije nemačke nacije. Hitler se na stranicama svoje knjige predstavio kao jedina sposobna osoba koja treba da izvede Nemačku iz tadašnje bede u slavu.

Hitlerove vojne jedinice

Po izlasku iz zatvora Hitler se ponovo uključio u politiku uz dobru vojnu potporu koju formira 1920. godine. Partijska vojska, „čuvari reda“ koristi se u svrhu najbrutalnijeg političkog nasilja, koja bi čuvala njihove političke skupove od komunista koji su ih redovno napadali. Jako brzo dobijaju naziv „jurišni odredi“ - reč je o SA jedinicama (Sturmabteilungen), koje formiraju profesionalni vojnici, pripadnici nekadašnje redovne nemačke vojske, koja je po Versajskom sporazumu mogla imati 100.000 vojnika. Preostali broj vojnika formira SA odred, kome pristupa i Ervin Romel, Hitlerov vojskovođa, koji se istakao u osvajanju Francuske i kasnije u pohodu na području Severne Afrike. SA odred popunjavaju i radnici koji tokom velike ekonomske krize ostaju bez posla.

Simbol SS jedinicaNosili su smeđe uniforme i bili naoružani lakim pešačkim naoružanjem. Unutar SA je nastao SS kao neka vrsta Hitlerove telesne straže koja bi ga štitila od političkih protivnika i vlastitih stranačkih prijatelja. Njen vođa je bio Hjnrih Himler.

Godine 1933. kada su nacisti došli na vlast u Nemačkoj SA odredi su brojali tri miliona ljudi. Tada im je stavljeno u zadatak predvojnička obuka Nemačkih vojnih obveznika. Vođa SA Ernest Rem se nadao da će SA postati nova Nemačka vojska s njime na čelu. Međutim, neki nacistički državnici su u Remu videli suparnika i želeli su njegovo uklanjanje. Oni su Hitleru poduprli lažne dokaze o tome kako Rem planira izvršiti državni udar i zbaciti Hitlera s vlasti. Tada su SS odredi na čelu s Hitlerom, Himlerom i Geringom u noći 30. novembra 1934. pohapsili gotovo sve visoke časnike SA odreda i 100 ih je ubijeno. Kao rezultat toga SS je postao nezavistan od SA sa Himmlerom na čelu, koji je bio odgovoran jedino Hitleru. Na čelo SA postavljen je Viktor Lutze a uloga SA se sve više smanjivala da bi pred kraj rata i prestali postojati.

Početkom tridesetih godina 20. veka SS je predstavljao vojno ustrojen ogranak Nacističke partije i zaštitni odred Hitlera. Dva runska slova S činila su simbol ozloglašene organizacije. Imali su posebne činove, crne uniforme i bili su "pretorijanska straža" Nacističke stranke. Dana 20. jula 1934. godine SS odredi proglašeni su samostalnom organizacijom u unutar NSDAP-a, Hitlerovom naredbom.

Visina pripadnika SS odreda morala je da bude iznad 1,70 cm. Uniforma SS-a bila je tamne boje. Sastajala se od smeđe košulje sa crnim dugmetima, kravatom i crne bluze. Crne čizme, opasač i crna šapka sa srebrnim znakom mrtvačke glave. Jedinice SS bile su poznate pod imenom crnokošuljaši, upravo zbog boje uniforme. Ta vojska je trebalo da sprovede Hitlerovu volju – bez postavljanja pitanja. Znaci na uniformi su bile germanske rune –što liče na dvostruko slovo SS koje su nacisti nosili na kragnama. Ovi simboli su izuzetno moćni i nikada se zbog svoje ogromne razorne energije ne stavljaju zajedno. Hitler je uradio upravo to.

Novoprimljeni član SS-a polagao je zakletvu na svečanoj ceremoniji koja se održavala svake godine na Hitlerov rođendan. Hiljade glasova istovremeno je izgovaralo zakletvu. Bila je to molitva, glasila je: „Tebi, Adolfu Hitleru, Fireru i Kancelaru nemačkog Rajha, zaklinjem se na poslušnost i odanost. Zaklinjem se tebi i mojim nadređenima koje ti naimenuješ na poslušnost do smrti, tako mi Bog pomogao.“ Posle ove, sledila je još jedna kojom se davalo zaveštanje da će se oženiti ukoliko budu zadovoljeni svi rasni kriterijumi. Najveći zločin koji je esesovac mogao da počini bila je homoseksualnost. Kazna je bila smrt. Član SS-a uhvaćen u prestupu prvo je bio izbačen iz reda, predat civilnom sudu, a zatim upućen u koncentracioni logor.

Svi pripadnici SS-a su na desnoj podlaktici imali istetovirani broj - što manji broj tim viši rang i istorija u SS-u. Posle rata su mnogi SS-ovci pokušavali da broj izbrišu! Ista metoda teroviranja je primenjivana i za obeležavanje logoraša.

Pripadnici SS-a dolazili su u toku noći, praznili čitave stambene blokove, a stanare ubacivali u otvorena teretna kola, uprkos velikoj hladnoći, da bi ih odvezli u logore za prevremeni boravak, odakle su ih vozili na jug, u hladnim i prepunjenim stočnim kamionima, bez hrane i vode. Smrt je bila česta. Oni koji su preživeli, imali su obično promrzline.

Najpoznatiji vođa SS-a bio je Hajnrih Himler koji je želeo da od ovih jedinica formira mehanizam za uništavanje ljudi, pripadnika drugih naroda i rasa. Formirani logori postaju klanice za ljude. Godine 1929. Hitler ga imenuje zapovednikom Šucštafela, (SS-a) svoje lične telesne straže. SS je rastao kontinuirano, od 1933. do 1935. godine okupio je 60.000 ljudi.

Godine 1933. Himmler se počeo zalagati za odvajanje SS-a od SA-a. U jeseni 1933. Himmler je predstavio crne SS-ove uniforme koje je dizajnirao Hugo Bos. One su zamenile smeđe Sa-ove uniforme. Himler je radio na uvećanju arevske rase, sprovođenjem Esesovske porodične politike koja se sastajala u obavezi vojnika da imaju najmanje četvoro dece. Naime, obaveza nemačkih žena i devojaka bila je da zatrudne s vojnicima pre nego što odu u borbu. Ovim postupcima Himler je želeo da stvori visoke, plavokose i plavooke germanske idealne vojnike, dosledne pripadnosti svojoj rasi.

U okviru SS odreda izvršena je podela na sledeće odrede: Waffen SS (Borbene jedinice SS-a), SS Totenkopfverbände (SS Mrtvačke glave, čuvari u koncentracijskim logorima), Allgemeine SS (neborbene jedinice), Einsatzgruppen (specijalne jedinice), Sanitätsstaffel (Medicinski odred). Morali su biti visoki najmanje 175 centimetara, imali su više žena, zapovedali koncentracionim logorima. Himlerovo viđenje je: „Idemo putem koji vodi u daleku budućnost te želimo i verujemo: ne želimo da budemo samo unuci koji se bore za dobro, nego i preci kasnijih generacija potrebnih za opstanak nemačkog i germanskog naroda.“

Vremenom Vafen SS jedinice će prerasti u jaku vojnu organizaciju poznatoj po surovosti i beskrupuloznosti, a njeni pripadnici ostaće zapamćeni po nebrojenim zločinima počinjenim protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika.

U jednom trenutku SS trupe preuzimaju vlast u policiji. Dakle, unutar SS-a su nastale nacističke političke policije RSHA i SD kojima je priključen i Gestapo. Gestapo je akronim za "Ge(heime) Sta(ats) po(lizei)" - Državna tajna policija koja je u razdoblju od nastanka Trećeg Rajha pa sve do kraja Drugog svetskog rata delovala kako na području samog Rajha, tako i tokom rata u svim okupiranim zemljama. To je bila politička policija podređena Ministarstvu unutrašnjih poslova Rajha. Vodio je Henrih Miller. "Otac" Gestapa je Hermann Gering. Njen član bio je, od 1. decembra 1934., Rudolf Hes. Bila je iznad zakona. Poznata je po crnim i zelenim uniformama. Njen simbol je mrtvačka lobanja. Godine 1936. Hajnrih Himler preuzima zapovedanje Gestapo-om. Naredbom od 26. juna 1936. Himler je uveo novu organizaciju nemačke policije Policijske snage, u okviru kojih je bila žandarmerija i gradska policija, Sigurnosna policija, koja je preuzela političku i kriminalističku policiju. Gestapo je bio zadužen i za sastavljanje Rosa Listen, spiskova gejeva. Uhapšeno je oko 100.000 gejeva, polovina je poslata u zatvore, a polovina ubijena. Nakon procesa u Nirnbergu, SS je proglašen zločinačkom organizacijom i prestao je postojati.

Hitler sa SS odredima

Velika ekonomska kriza

Dramatična ekonomska agonija, kroz koju je Nemačka prolazila nakon rata, najupečatljivije se ispoljava kroz rast nezaposlenosti i hiperinflaciju koja je kulminirala 1923. godine. Iskustvo koje je Nemačka imala nakon Prvog svetskog rata, naročito vezano za ekonomski kolaps izazvan nametanjem otplate velikih ratnih reparacija pokazalo se kao presudno za budućnost, naročito za otpočinjanje Drugog svetskog rata.

Period od 1924-1929. godine u Nemačkoj, upamćen je po bržem razvoju proizvodnje sredstava za proizvodnju nego sredstava za potrošnju. Godine 1929. dolazi do naglog pada industrijske proizvodnje. Najveći odjek regresa u industriji dogodio se u Sjedinjenim Američkim Državama, zbog rekordne količine neprodate robe koja je dovela do snižavanja cena i smanjivanja proizvodnje, otpuštanja velikog broja zaposlenih i sužavanje tržišta. Sredinom oktobra 1929. godine na Njujorškoj berzi je došlo do poplave akcija, koje su svi pokušavali da prodaju. Ovaj berzanski krah u SAD-u nije mogao proći bez odjeka u ostalim zemljama. Tokom 1930, 1931. i 1932. godine industrijska proizvodnja se sve brže smanjuje. Najveće smanjivanje industrijske proizvodnje doživele su industrijski razvijene zemlje Evrope i Severne Amerike, a najteže su stradale Sjedinjene Američke Države, čija je industrijska proizvodnja smanjena za više od 50% pa čak i za 70%. Za Sjedinjenim Američkim Državama po težini industrijske krize išle su Nemačka i Engleska, dok su ostale zemlje imale manje gubitaka i krizu su lakše podnosile.

Govori Adolfa Hitlera bili su inspirisani porazom u Prvom svetskom ratu i izgubljenim ponosom nemačkog naroda, sramotom Versajskog mira. Takva istupanja su naročito došla do izražaja u ranim tridesetim, kada je Nemačku pogodila finansijska kriza i depresija. Ono što je pogodovalo Hitleru, u zadovoljenju ciljeva, bio je ekonomski zaokret i krah koji je Nemačka doživela 1930. godine, kada su Evropa i Amerika doživele veliku ekonomsku depresiju. Kao što smo već pomenuli, fabrike su se iznenada zatvarale, ljudi su ostajali bez posla, mnoge firme su bankrotirale. Broj potpuno nezaposlenih varirao je od 20-30 miliona. Ta cifra u Nemačkoj bila je blizu 6. miliona, dok je u SAD-u ta cifra bila udvostručena. Glad, beda, bolesti i očajanje harali su radničkim naseljima. Masovno umiranje od gladi i epidemija postala je svakodnevnica. Posledice ratnih godina biće dalekosežne. Koristeći tešku situaciju Hitler je odlučio da se upusti u politiku države.

Pročitajte još o Adolfu Hitleru

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel