Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Vojno i političko delovanje Adolfa Hitlera - Od rova do pivnice

Vojno i političko delovanje Adolfa Hitlera

Od rova do pivnice

Autor Milena Žikić 2012/4/11

Vojničko delovanje Adolfa Hitlera beleži se za vreme Prvog svetskog rata kada je uspeo, da kao dobrovoljac, postane član bavarskog pešadijskog puka, u kome je regrut bio i Rudolf Hes. U vojsci je dobio ulogu glasnika. Novembra 1914. godine unapređen je u kaplara.

U spletu ratnih okolnosti uspeo je da se pokaže kao izvrstan vojnik. U bici na reci Somi Hitler je ranjen u levu butinu. U toku celog rata borio se na prvim linijama fronta skoro bez nekog značajnijeg napredovanja u činovima. Dobio je dva nemačka ordena za hrabrost u borbi, Eisernes Kreuz, 1. i 2. stepena. Nakon velikog neuspeha u Prvom svetskom ratu, Hitler u trenucima nezadovoljstva izjavljuje: „Nastupili su strašni dani i još strašnije noći – znao sam da je sve izgubljeno... U tim noćima u meni je rasla mržnja, mržnja prema onima koji su bili odgovorni za sve.“ Naime, druga polovina rata još više je pojačala mržnju prema Jevrejima, jer se smatralo da je njihova neaktivnost u ratu dovela do velikog poraza Nemačke, oni su proglašeni za uzrok svih nepravdi.

Minhen ga je najviše razočarao: uslovi za život bili su teški, dok su ljudi pokazivali veliko nezadovoljstvo. U svemu tome Hitler je prepoznavao jevrejsko maslo. Bio je iznenađen i brojem Jevreja na javnim položajima. Prema njegovom zapažanju svaki Jevrejin bio je službenik, dok je mali broj njih bio prisutan na frontu.

Adolf Hitler u Prvom svetskom ratuGodina 1918. donela je veliki poraz nemačkoj vojsci. Naime, tokom poslednje dve sedmice jula meseca došlo je do čuvene druge bitke na reci Marni, poslednjoj velikoj nemačkoj ofanzivi u ratu. U nemogućnosti da se odupre neprijateljskoj ofanzivi Nemačka je bila poražena. Poslednja ratna godina Hitlera je skoro koštala života. Naime, on je 13. i 14. oktobra pao kao žrtva korišćenja gasa koji je izazivao gorušicu. Bio je smešten u vojnu bolnicu u Pazevalku u Pomeraniji. Posledice su bile privremeno oslepljenje. Upravo je na ovom mestu primio vest o porazu Nemačke u ratu. Dok je boravio u bolnici prisećao se svih iskustva sa fronta i dolazi do zaključka da su marksizam i jevrejstvo dva najveća protivnika nemačkog naroda. Smatrao je, da bi Jevreji bili odgovorni za nesreću ili zlo nemačke nacije. Smatra se, da je Hitler prilikom oporavka u bolnici doživeo traumatični šok kada je saznao za poraz. Ovaj šok bio je povezan sa trovanjem njegove majke 1907. godine od strane Jevrejina - doktora Bloha i od tada se javlja potreba da pomoću gasa otruje Jevreje, pošto ih je smatrao odgovornim za smrt majke.

Prvi svetski rat ostavio je Nemcima veliki broj žrtava. Preko trinaest miliona Nemaca služilo je u vojsci tokom rata. Deset i po miliona aktivno je učestvovalo u ratnim okršajima. Dva miliona je ubijeno, pet miliona ranjeno. Nakon rata pristupilo se traženju žrtve za sva zlodela. Glavna krivica pala je na Jevreje, jer su smatrani za rasno inferiorne emigrante, koji preplavljuju Nemačku kao ratni profiteri i pored toga odbijaju da idu na front. Oni su bili vlasnici fabrika, direktori za proizvodnju vojne opreme. Jednostavno, oni su predstavljali vrh Nemačke države. Hitler je živeo u isčekivanju da se Jevreji prognaju iz Nemačke i čitave Evrope.

Po završetku Prvog svetskog rata Hitler se vratio u Minhen rešen da nesigurnu egzistenciju umetnika zameni političkom karijerom. Želeo je na prvom mestu da oformi pokret koji će polomiti kičmu socijaldemokratiji i uništiti moć Jevreja. Naravno, svršetak Prvog svetskog rata, jeste bio u osnovi najnepogodniji za bilo kakve promene. Zbog potpisivanja mirovnog sporazuma prema kome je Nemačka bila finansijski opterećena i jako potištena i ponižena.

Adolf Hitler u Prvom svetskom ratuNakon Prvog svetskog rata i prihvatanja Versajskog sporazuma Nemačka se nalazila na ivici ambisa. Vojnički poraz koji je doživela u Prvom svetskom ratu prouzrokovao je ekonomsku i socijalnu krizu koja je najviše pogodila radničku klasu i srednje slojeve društva.

Naime, pre prvog svetskog rata autoritet Nemačke bio je neosporan i pojedinac je, i kao pripadnik niže srednje klase, osećao da pripada jednom stabilnom društvenom sistemu. Posle rata situacija se promenila. Ekonomski položaj biva sve teži, dok psihološki činioci: poraz u ratu i pad monarhije još više pogoršavaju situaciju. U ovakvim uslovima traži se pravi put za izlaz iz nastale socijalno-političke krize, na osnovama nacionalizma, rasizma i jačanja moći države. Dolazi do formiranja grupe i jezgra ekstremnih nacionalista, ogorčenih zbog ratnog poraza, teritorijalnih gubitaka i smanjenja nemačke armije. Najveće nezadovoljstvo javlja se kod nezaposlenih radnika, trgovaca, zanatlija, oficira, koji su ostali bez posla. Oni ne žele da prihvate poraz, tumače ga izdajom Jevreja, koji su Nemačkoj udarili nož u leđa. S obzirom da je mirovni sistem doprineo raspuštanju mnogobrojne vojske, broj nezaposlenih se povećao.

Jedna od ekstremističkih grupa nacionalista stvorena odmah posle Prvog svetskog rata bila je i Nemačka radnička partija, koju je 1919. u Minhenu osnovao radnik Dreksler uz pomoć malog broja sitnih činovnika, intelektualaca i radnika. S pripadnicima te partije povezuje se, u septembru navedene godine i Adolf Hitler, koji odmah skreće pažnju na sebe, svojom retoričnošću. Njegovo zaduženje se ticalo propagande. Odmah je počeo da obilazi pivnice, sudnice i većnice da širi nove ideje. Malo-pomalo on se nameće kao najuticajnija ličnost. Partija je promenila ime u Nationalsocialistische Deutsche Arbeiterpartei, (Nacionalsocijalistička Nemačka partija - NSDAP), ili u običnom govoru - Nacisti. Godine 1921. Hitler postaje šef i vođa stranke. U suštini, glavni cilj Hitleru je bio da se dokopa vlasti u Nemačkoj. Da bi ostvario svoj cilj on sa svojim pomoćnicima vredno organizuje političke skupove, vatreno i demagoški govori radnicima, vojnicima, sitnom građanstvu, formira prve odrede partijske vojske (SA). Uskoro je cela Bavarska bila ispunjena plakatima s kukastim krstom koji je bio zaštitni simbol stranke.

Velike ambicije Hitlera uočavaju se pet meseci od stupanja u Nemačku radničku partiju. Naime, on 24. februara 1920. godine na partijskom skupu u minhenskoj pivnici iznosi partijski program u 25. tačaka. Zamisao je bila: sakupljanje svih Nemaca u jednu Veliku Nemačku gde Jevrejin ne može biti sunarodnik. Prema programu Jevreji će pred zakonom biti tretirani kao stranci. Neće moći da rade ni u jednoj državnoj službi, niti da poseduju zemlju. Smišljenim merama država treba da podržava srednje slojeve, zanatlije, male trgovce i preduzimače. Nakon pet meseci stranka menja naziv i postaje Nacionalna socijalistička Nemačka radnička partija. Reč Nemačka navedena je da bi se istakla namera partije da nastupa u ime naroda, u ime nemačke krvi.

Godine 1921. Hitler je postao vođa NSDAP-a (Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei), od 1933. državni kancelar a od 1934. „vođa i državni kancelar“, prvi čovek nemačkog carstva u doba nacional-socijalizma. Kao diktator „Trećeg carstva“ – Trećeg rajha, zabranio je sve opozicione stranke, a političke protivnike zatvorio u logore ili ubio. Navedene godine je tajnim dekretom imenovao Geringa za svog naslednika. Dok javno saopštava u Rajhstagu 1.septembra 1939.godine: Dogodi li mi se nešto u ovoj borbi, moj naslednik biće stranački drug Gering.

Treba imati u vidu da je četiri godine, po završetku Prvog svetskog rata, Nemačka bila bolesna i podeljena država a nemačka marka bezvredna. Hitler je nastavio sa svojom sveobuhvatnom vizijom, uništenje Jevreja koje je smatrao odgovornim za sva zlodela ovog sveta. Njegovi govori oslikavali su Jevreje kao ratne profitere i raketaše, krive za eksplotisanje Nemaca i poraz u ratu. Širene su optužbe da su Jevreji bogati, štetni za privredu i opštu atmosferu u kulturi.

Postavlja se pitanje kako je Hitler uspeo da privuče velike narodne mase? Odgovor treba tražiti u teškom položaju čoveka posle Prvog svetskog rata, koji želi da dođe u okrilje nekog autoriteta, jer čovek kao individua ne oseća da može sam da se izbavi iz teškog položaja, zato izgubljenu snagu traži u moći izvan sebe - u vatrenim govorima Hitlera.

Hitlerovi vatreni govori koje je držao u pivnici, napadajući Jevreje, socijal-demokrate, liberale, reakcionarne monarhiste, kapitaliste i komuniste, počeli su da privlače pažnju javnosti. Njegovi rani sledbenici postali su Rudolf Hes, bivši pilot ratnog vazduhoplovstva, Herman Gering, koji je berlinsko visoko društvo trebao da pridobije za Hitlera, i armijski kapetan Ernest Rem, koji je postao vođa nacističke paramilitarne organizacije pod nazivom SA odredi, često poznati kao smeđekošuljaši, zbog boje njihove uniforme, (nem. Sturmabteilung ili „jurišni odred“), koji su imali zadatak da obezbeđuju održavanje mitinga i napadaju političke protivnike.

Adolf Hitler u masi

Ohrabren podrškom uglednih krugova nemačkog društva, Hitler je odlučio da iskoristi generala Eriha Ludendorfa kao paravan za državni udar koji će kasnije postati poznat kao Pivnički puč (u upotrebi su i nazivi „Hitlerov puč“ ili „Minhenski puč“). Hitler je, 1923. odlučio da, slično Musolinijevom maršu na Rim, pokrene svoju kampanju „Na Berlin“. Hitler i Ludendorf mogli su da računaju na tajnu podršku Gustava fon Kara, tadašnjeg de facto vladara Bavarske, kao i vodećih ljudi Rajhsvera i policije. Finansijska pomoć stizala je od Musolinija.

Pogodno mesto bile su pivnice u južnim nemačkim gradovima u kojima se stotine pa i hiljade ljudi okupljaju tokom večeri, piju pivo iz kamenih krigli, i pevaju pivske pesme. Ova mesta su takođe bila pogodna za političke skupove. Jedna od najvećih pivnica u Minhenu je bila Birgerbrojkeler, gde je puč otpočeo. Hitler je 8. novembra 1923. zajedno sa pripadnicima SA upao na javni skup koji je vodio Gustav Riter fon Kar, bavarski komesar, šef bavarske državne policije. u pivari Birgerbrojkeler. Objavio je da je osnovao novu vladu sa Ludendorfom i zatražio je, pod pretnjom vatrenim oružjem, od Karovih pristalica da mu pomognu u svrgavanju vlade u Berlinu. Kar je iskoristio prvu priliku kako bi napustio Hitlera i pridružio se njegovim protivnicma. Sledećeg dana, Hitler i njegove pristalice napustili su pivnicu i uputili se ka bavarskom ministarstvu rata kako bi svrgli Bavarsku vladu i započeli svoj „Marš na Berlin“, ali su se sukobili sa vojskom i policijom. Došlo je do kraće razmene vatre. U sukobu je nastradalo šesnaest članova i simpatizera NSDAP. Hitler je u razmeni vatre bio ranjen u ruku, ali je uspeo da pobegne i da se sakrije u kuću Ernesta Hanfštengla, gde je za kratko razmišljao o samoubistvu. U želji da što pre preuzme vlast, najpre u Bavarskoj, a zatim u Nemačkoj priprema puč koji je izveden u noći između 8. i 9. novembra u Minhenu. Tom prilikom pozvao je nemački narod na pobunu, a svojim istomišljenicima i oružanim četama naredio da blokiraju put za Berlin i obezbede ulazak u grad. Puč nije uspeo. Vojska se nije odazvala pozivu nacista, već je osula po njima paljbu. Hitler i nekoliko njegovih saradnika je dopalo zatvora u Minhenu. Herman Gering odlazi u Veneciju sa suprugom. U takvim okolnostima Alfred Rozenberg je postao privremeni vođa partije.

Zatvorska kazna Hitlera, doneta je 1. aprila 1924., i iznosila je 5 godina, u zatvoru Landsberg imao je povlašćen položaj, jer je primao pisama od svojih obožavalaca. Pomilovan je i pušten iz zatvora decembra 1924. u sklopu opšte amnestije za sve političke zatvorenike smatrajući ih, posle neuspelih planova, bezopasnim, jer su nacisti kao politička partija razbijeni. Računajući vreme provedeno u pritvoru, ukupno je bio u zatvoru nešto više od godinu dana, prema nekim izvorima devet meseci proveo je u tvrđavi Landsberg (od aprila do decembra 1924.), gde je dobio zasebnu sobu. Jednom prilikom je izjavio: „Landsberg je bio moj univerzitet koji je platila država.“


Pročitajte još o Adolfu Hitleru

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel