Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Etnički stereotipi i predrasude - I najliberalniji imaju predrasude

Etnički stereotipi i predrasude

I najliberalniji imaju predrasude

Autor Lana Vučičević Miladinović, psiholog 2012/3/27 : Tekstovi istog autora

Pojam etničkih stereotipa uveo je Volter Lipman 1922. a njih je definisao kao uprošćene slike o svetu. Ljudi nastoje da im svet izgleda razumljivije i pristupačnije, pa pribegavaju psihološkim principima uprošćavanja i generalizacije. Danas se pod stereotipom podrazumeva preterano verovanje, iskrivljena slika o grupi ili osobi – generalizacija koja ne dozvoljava individualne razlike ili socijalne varijacije. Nastanak stereotipa se vezuje za mas-medije, kao i uticaje iz primarnih grupa – porodice, vršnjaka i drugih bliskih ljudi.

Rodžer Braun (1965.) je argumetnovao da je potpuno neosnovano da se o stereotipima govori samo u negativnom kontekstu. Stereotipima se zamera da zanemaruju individualne razlike koje postoje u svakoj društvenoj ili etničkoj grupi. U osnovi prigovora je pretpostavka da bismo na svaku osobu trebalo da gledamo kao na jedinstven i neponovljiv sklop. To nije moguće, a ni poželjno. Ako bismo svako ponašanje registrovali kao nešto neponovljivo i odustali od svakog uopštavanja, lišili bi smo se mogućnosti da učimo i izgubili bismo mnoštvo korisnih saznanja o ljudima kao i mogućnost da predvidimo njihove postupke. Naravno, važno je da naše kategorizacije, kao jedno veoma važno sredstvo mišljenja, budu tačne i fleksibilne.

Kao i stereotipi, i predrasude su uprošćene slike, onda generalizovane na sve pripadnike neke grupe. One predstavljaju stav ili uverenje koje nije zasnovano na prethodnom promišljanju, razumevanju ili znanju. Predrasude su tip stavova, koje neproverene prihvatamo od drugih ljudi koji su nam bliski ili važni. U tome najveću ulogu imaju psihološki principi vezani za identifikaciju sa autoritetima, ljubav i bliskost. One su najčešće odraz neznanja, neinformisanosti i straha.

Diskriminacija je drugačije tretiranje ljudi iz razloga njihove grupne pripadnosti (narodu, rasi, religiji, seksualnoj orijentaciji). Diskriminatorno ponašanje vrlo često svoju osnovu ima u stereotipima i predrasudama.

Etničke predrasude

Skrivene predrasude

Nova naučna istraživanja pokazuju da mnoge predrasude, kojih uopšte nismo svesni, postoje u nama na dubljem psihološkom nivou. Čak i ljudi koji se svesno zalažu za egalitarizam, i koji u svakodnevnom ponašanju pokazuju oslobođenost od predrasuda i liberalan stav, i dalje poseduju skrivene negativne stereotipe i predrasude. Čak i kada verujemo da druge ljude vidimo kao jednake i tako se prema njima i ponašamo, skrivene i nesvesne tendencije preferiranja postoje. Psiholozi sa Harvarda, Univerziteta u Virdžiniji i Univerziteta u Vašingtonu su zajednički pokrenuli istraživački projekat („Project Implicit“) koji je rezutlirao kreiranjem testova za otkrivanje nesvesnih predrasuda, a koji su nazvani Implicit Association Tests (IATs). Naučnici veruju da će nam ovakvi testovi pomoći u razumevanju predrasuda – kako one nastaju, odakle potiču, kako na njih možemo uticati, da li ih možemo iskoreniti? Testovi ovog tipa ne ispituju naše svesne stavove i uverenja. Da biste rešili ovaj test, potrebno je samo da sedite za kompjuterom i pritiskate tastere kada vam se pojave određene slike i reči na ekranu. Ono što se meri jeste vreme reakcije, koje varira u samo delićima sekunde. Za sve one koji su zainteresovani da učestvuju u ovom projektu, ili koji samo žele da zavire u svoje nesvesno, to mogu učiniti na sajtu Project Implicit.

Savremene studije pokazuju da postoji povezanost između nesvesnih, automatskih predrasuda i svakodnevnog ponašanja. Dakle, skrivene predrasude se mogu probiti na svetlost dana kroz naše reči i dela, i to najčešće u situacijama kada imamo smanjenu kontrolu nad sopstvenim ponašanjem – kada smo umorni, pod stresom, pod dejstvom alkohola, tokom perioda relaksacije ili takmičenja. Još češće od toga, skrivene stereotipne tendencije očitavaju se na neverbalnom nivou – u brzini treptanja, osmehivanju, kontaktu očima i slično. Jedan skoriji eskperiment u Americi je pokazao da kada poslodavac bele boje intervjuiše kandidate crne boje – sedi fizički dalje od njih, pravi više grešaka u govoru, a intervju završava za 25 odsto kraće vreme.

Pročitajte prvi deo: Tolerancija: izbor ili obaveza

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel