Solidarna kafica
Preko ramena > Posao > Vitalni starci: Čili čiče - Na starima svet ostaje

Vitalni starci: Čili čiče

Na starima svet ostaje

Autor Milutin Mitrović 2012/3/5 : Tekstovi istog autora

Od kad su braća Taviani (ukupno 164 godine starosti, Vitorio 83, Paolo 81) dobila Zlatnog medveda u Berlinu za film „Cezar mora da umre“ u februaru ove godine, kopka me ta moja generacija u kojoj su mnogi matorci sposobni da zadive druge svojom vitalnošću.

Vrednost filma braće Taviani, u kojem zatvorenici iz rimskog kazamata Rebibia glume osavremenjenog Šekspira, nije upitna. Napravili su Taviani pre toga 19 filmova, uvek uz sopstvene scenarije i režiju, dobili sedam svetskih najviših nagrada, svaki je postao nosilac ordena Grand’Ufficiale i Commendatore – najviših priznanja u Italiji, dobili su i nagradu za životno delo, a država im je u rodnom gradu napravila Kulturni centar koji nosi njihovo ime. Dakle za Zlatnog medveda se nisu očešali iz sažaljenja zbog starosti, nego su ga pošteno zaradili.

Desilo se da je kultni „New York Review of Books“ u isto vreme objavilo obimne recenzije knjiga „The End of Illness“ (Kraj bolesti) Davida Agusa i „Inventing the Rest of Our Life“ (Izmišljanje ostatka našeg života) Suzan Braun Levin, koji se bave naučnim hrvanjem sa tuđom starošću, tako da nisam imao druge nego da o svem tom nešto napišem, pa koga privuče neka čita u kom se pravcu svet menja. Pored braće Taviani naveo bih još dvojicu „čiča“ koji, svako u svom domenu, plene pažnju svetske javnosti: Voren Bafet (Waren Buffet) finasijski magnat, drugi najbogatiji čovek na svetu, koji preko medija pritiska na Obamu da ozbiljno oporezuje bogataše i Klint Istvud (Clint Eastwood) fenomenalni poslenik filma čiji „J. Edgar“ o Edgaru Huveru (Hoover) direktoru FBI, trese ekrane i žirije po svetu – obojica po 82 godine! Da ne ispadne kako sam macho, navešću bar dve dame koje pripadaju toj starosnoj grupi iako su nešto manjeg broja godina: Vanesa Redgrejv (Vanessa Redgrave), još obara s nogu londonsku pozorišnu publiku, a ima 75 godina i ni malo namere da se povlači sa scene, druga je samo godinu dana mlađa, Džejn Fonda, što upečatljivo reklamira kozmetiku protiv bora i još uvek propagira i praktikuje jogu, pokazujući mlađima, koji imaju muke da vežu sebi pertle kako ona svoje noge može da uveže kao pertle.

Čili čiče

Vojin DimitrijevićNabrojani su samo najupečatljiviji pripadnici, a ima ih sve više. Kako se finansijska kriza otima merama za njeno likvidiranje, Džordž Soros (82) postaje sve prisutnija medijska ličnost. Nema dana a da neko negde ne dovuče Umberta Eka (Eco) da razumno, duhovito i nabijeno znanjem objašnjava komplikovane stvari ljudskog ponašanja, baš kao što to kod nas radi Vojin Dimitrijević, direktor Centra za ljudska prava u Bgd. – obojica po 80 godina! Dakako oduvek je bilo starih ljudi, međutim, nije reč o dugovečnosti, jer bih onda morao da počnem od devedesetjednogodišnjeg Dobrice Ćosića (Добрица Ћосић) koji živi, piše, pridikuje, ali ne pripada ovom veku. Sušta suprotnost je italijanski istoričar umetnosti, filozof i pisac Đilo Dorfles (Gillo Dorfles) koji je decembra 2010. godine za svoj stoti rođendan objavio traktat „99 + 1 odgovor“ i zatim otišao na skijanje! Inače i dalje aktivan. Sedamdesetih godina prošlog veka bio je on kod nas u modi, a danas mu u Zagrebu još uvek prevode sve što napiše. Dakle reč je o osobama koje se uprkos godinama svojim pogledom na svet, angažovanošću i radoznalošću ne razlikuju od mlade generacije. Za njih ne postoji generacijski jaz. To nisu oni kavkaski metuzalemi što piju kefir i izgovaraju banalno zagonetne „mudrosti“. Ovi o kojima je reč se danas smatraju: humanim kapitalom, strateškom rezervom i čak ih zovu i „sivi panteri“. Vični definicijama, Amerikanci su njihovo doba nazvali „Second Adulthood“ (Druga zrelost).

Čili babe

Nemačka ministarka rada, Ursula fon der Lajden (Leyden), uputila je apel poslodavcima da zapošljavaju starije osobe doklegod su one u stanju da rade, jer se pokazalo da njihovo prisustvo povećava produktivnost (za oko 2 odsto). Oni nastupaju sa iskustvom, osećajem za toleranciju, nemaju više agresivan nagon za pravljenje karijere, konstruktivni su, bolje sarađuju sa drugima i ono što je danas bitno – fleksibilini u izboru radnog vremena, jer nemaju porodičnih obaveza. Švedska država je donela uredbu kojom se starim osobama garantuje besplatno vežbanje u teretanama, jer se time smanjuju troškovi za zdravstvo. Ljudi su otkrili da se bez obzira na godine može živeti normalno, da je „starost“ socijalna konstrukcija koju biznis najžešće koristi. Ako u 19. veku nije postojao pojam adolescencije, jer su deca morala da rade čim iole stasaju za to, onda i „starost“ može biti podvrgnuta reviziji pojma. Osnova je činjenica da se sve duže živi. Najduži prosečan životni vek je u Japanu – 83 godine, sledi Italija sa 82, Švajcarska, Kanada, Francuska sa 81, Nemačka, Britanija sa 80, Amerika 78... Srbija 73,7 što je lošije od Rumunije - 74,1. Rumuni su bili iza nas pre ulaska u EU. Ne dobijaju se ni evropske pare kako mi to zamišljamo, pa prema tome ni dodatne godine života, nego se stiču dostojniji, bolji, zdraviji i bogatiji uslovi življenja, a to su jedini eliksiri poznati do sada.

Amerika, uprkos činjenici da nema najdugovečnije stanovništvo (američko zdravstvo je teška marketinška podvala koju postepeno ispravlja Obama, uz žestoke otpore konzervativaca) imaju najveći stepen otvorenosti za novo, pa su shvativši trend starenja stanovništva uz postojeće etničke, religiozne, rasne... uveli i pojam generacijske diskriminacije. No najteža forma je ipak autodiskriminacija, kada se osobe pod pritiskom netolerantne sredine, umesto otpora, povlače u sebe i ograničavaju svoje fizičke i umne mogućnosti. Zajedno sa uvođenjem penzionog sistema, usledila je i katastrofalna predrasuda da penzioner treba da krca to što je zaradio rmbajući i da ne smeta drugima. Ljudi bez volje, ideja, ambicija i radoznalosti prihvataju takav status i nehotično skraćuju sebi boravak na ovom svetu. Zemlja smo u kojoj je 1904. godine donet Zakon o ustrojstvu vojske kojim se definiše da Poslednju odbranu čine „starci, isluženici trećeg poziva, starosti 45 do 50 godina“. Oduvek sam mrzeo medicinske pedagoge koji nam gore nego hrišćanski agitatori usađuju osećaj greha i stida objašnjavajući šta ne bi smeli da radimo ni po koju cenu. Ako životinje znaju šta šteti njihovom organizmu, sigurno je da to znaju i ljudi. Zato ja ni reči o tome. Ali vredi reći šta koristi: upoznati sopstveno telo; voditi računa o sopstvenom zdravlju; izbegavati dugo sedenje, jer to može da bude štetno koliko i pušenje; makar samo 3 minuta dnevno fizičkog vežbanja; uspostaviti razumnu distancu prema multivitaminima i integratorima; bežati od psiho-medicinskih šarlatana; gajiti optimizam i radoznalost – tako bar savetuje David Agus u pomenutoj knjizi.

Zbivanja me sve više uveravaju kako je na mestu moja parafraza da: „Na starima svet ostaje“. Evo dokaza: dakako, opet Amerika. Prošle godine u toj zemlji je bilo 5,7 miliona osoba starijih od 85 godina, odnosno 1,8 odsto stanovništva. Prognoza je da će 2050. godine u SAD biti 19 miliona ili 4,34 odsto stanovnika sa preko 85 godina života. U dugovečnoj Italiji ima 14.000 stogodišnjaka, neki dan je jedna dama proslavila 112 godina. Trst je grad sa najvećom koncetracijom turbomatoraca u Evropi. Svake godine opština pravi kolektivni ručak za stogodišnjake i sakupi ih se uvek puna nekadašnja riblja pijaca, sada izložbena sala, na obali mora. Prošle godine sam gledao na TV njihovo druženje i oduševila me je jedna dama sa 103 godine koja je neverovatno žustrom gestikulacijom objašnjavala da je najvažnije „da čovek bude uvek dobre volje, a to se ne može bez čašice dobrog vina“. Ako treba izvlačiti neko naravoučenije iz svega ovoga, onda ono glasi: počnite da pripremate svoju decu da vas se neće lako otarasiti.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel