Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Španska svakodnevica i kriza - Tamna je noć

Španska svakodnevica i kriza

Tamna je noć

Autor Aleksandar Kocić, Madrid 2012/2/10

Barovi i restorani u živopisnom Burgosu i dalje su puni, jer tapas i čaša vina ovde čine suštinski deo života, ali su kafanske priče sve sumornije i svode se na prebrojavanje - ko još uvek ima posao. Inženjeri intenzivno uče nemački, portugalski ili kineski u nadi da će uspeti da nađu posao u Hamburgu, Riju ili Šangaju, a mladi brže-bolje skidaju tetovaže da bi bar kratkoročno mogli da se zaposle kao policajci ili vatrogasci.

Na oko dva sata kolima severno od Madrida nalazi se Burgos. Ovaj predivan grad sa uskim starim ulicama i jednom od najvećih katedrala u Španiji poznat je po hladnom vremenu i dobroj kuhinji. Burgos leži na 900 metara nadmorske visine i vazduh u gradu uvek je oštar. Burgosane je najlakše prepoznati po tome što i leti prebace džemper ili jaknu preko ruke, da se nađe. Ali bez obzira na vreme, kafanice u starom gradu uvek su prepune jer se ovde, u srcu pokrajine Kastilje i Leon, uvek jede dobro. Lokalna supa, Kasteljana, puna hleba, kobasice i luka, najbolje ugreje kad se sklonite sa hladnih ulica, i često se u barovima servira u šoljicama za kafu, kao dobrodošlica na račun kuće. Ali ono po čemu je Burgos poznat u celoj Španiji jeste jagnjetina. Ovde se jede uz zelenu salatu, nikako kupus, i ako zatražite krompir, pečeni ili prženi svejedno, konobar će vas prezrivo pogledati i najverovatnije odbiti da vam ga donese.

Burgos Španija

Burgos, Španija - izvor: Vikipedija

Burgos je industrijski grad, okružen fabrikama. Tu su francuski L’Oreal, australijski Amcor i američki Firestone. Ali ono od čega Burgos zapravo živi su mala i srednja preduzeća, mahom proizvođači delova za automobile iz drugog kruga. Osim njih, tu su drvna industrija i neizbežni građevinarci. I tako se u Burgosu lepo živelo i zarađivalo, sve dok balon nije pukao. Automobilska industrija je posrnula jer kola malo ko kupuje, građevinska industrija se urušila i povukla za sobom mnoge druge, uključujući i lokalne banke. Mnogi su ostali bez posla i više nije lako naći sagovornika koji će vam reći da ga kriza ne pogađa. Moja prijateljica Rut radi u telefonskoj službi lokalne banke Caja de Burgos. Kao i većina prezaduženih lokalnih banaka u Španiji, Caja de Burgos se nedavno integrisala sa jos tri slične, od kojih svaka ima svoju telefonsku službu. Rut ovih dana čeka da sazna da li će zbog te ‘sinergije’ ostati bez posla. Takvih priča ima na svakom koraku. Barovi i restorani u Burgosu i dalje su puni, jer tapas i čaša vina ovde čine suštinski deo života, ali su kafanske priče sve sumornije i svode se na prebrojavanje - ko još uvek ima posao.

Krajem januara broj nezaposlenih u Španiji prešao je psihološku granicu od pet miliona. To znači da je preko 23% odsto Španaca bez posla i istovremeno da svaki peti nezaposleni građanin Evropske unije živi u Španiji. Redovi ispred biroa za nezaposlene su svakim danom sve veći, ali je bar do sada sistem socijalne zastite funkcionisao prilično dobro. Oni koji aktivno traže posao mogu da računaju na pristojnu finansijsku pomoć. Sada se, međutim, pojavljuju dodatne neizvesnosti - fondovi socijalne zaštite su uveliko u minusu, što znači da ovako neće moći još dugo, i svi čekaju da vide koje će to nove mere doneti nedavno izabrana konzervativna vlada Marijana Rahoja. One donete u prvih mesec dana mandata nove vlade nisu popularne ali su bar bile očekivane - porez na plate je poveći, oni sa najvećim primanjima sada državi vraćaju 56% svoje plate, što Španiju izjednačuje sa zemljama poput Danske ili Švedske, poznatim po visokim porezima za bogate. Eh, da je i sve ostalo kao u Švedskoj ili Danskoj, reći će vam ljudi koji satima stoje u redovima ispred biroa za nezaposlene.

Španija protest

fotografija: ft.com

Do posla je sve teže doći i ljudi su postali spremni na sve. Dok jedni, uglavnom inženjeri, intenzivno uče nemački, portugalski ili kineski u nadi da će uspeti da nađu posao u Hamburgu, Riju ili Šangaju, drugi brže-bolje skidaju tetovaže kako bi na intervjuu za posao izgledali bolje. Paukova mreža na vratu ili piton na nadlaktici su do skoro bili poželjan modni detalj. Sada su, međutim, mrlja u CV-ju koje se treba rešiti što pre. Skidanje tetovaže moze da košta od 200 do 1500 evra, ali se to smatra korisnom investicijom na duži rok. Zato je klinika za skidanje tetovaže Planas u Barseloni, prema pisanju dnevnika Vanguardia, zabeležila porast broja mušterija od preko 80% u poslednjih nekoliko godina. Najveći broj klijenata su oni koji traže posao u državnoj službi - policija ili vatrogasna služba, na primer, ne primaju tetovirane - i oni koji se nadaju poslu u hotelima, prodavnicama i sl. To su mahom mladi ljudi spremni na sve ne bi li se dokopali posla. A to nije nimalo lako. Nezaposlenost među mladima u Španiji je skoro 50%. Poslodavci uglavnom traže radnike sa iskustvom i kada se reše da zaposle mladog radnika, nude samo kratkoročne ugovore. Deo razloga zašto je tako leži u činjenici da je one sa stalnim ugovorima teško i skupo otpustiti, pa se poslodavci ne usuđuju da otvaraju nova stalna radna mesta. Tako je Španija došla do paradoksa da dobro zaštićeni očevi i majke predstavljaju najveću prepreku zaposlenju svoje dece.

Sada se i to menja, ali na gore. Španija je do sada uspevala da preživljava krizu bez većih socijalnih nemira zahvaljujući jakim porodičnim vezama koje nezaposlenima pružaju oslonac. Ako jedan član porodice ostane bez posla, tu su drugi, tu su babe i dede da pošalju jaja i šunku sa sela, stričevi i tetke da pomognu finansijski. Sada je, međutim, sve više porodica u kojima su i otac i majka ostali bez posla. Nema ko više da pomaže, a ni da otplaćuje stambeni kredit.

Svakog dana televizija je prepuna potresnih snimaka deložacija ljudi koji više ne mogu da otplaćuju svoje stambene kredite. Suze, vriska, komšije koje telima sprečavaju policajce da uđu u zgradu i očajni izrazi lica vlasnika stanova koji ne znaju gde će te noći naći krov nad glavom. Svaki dan nekoliko stotina porodica mora da napusti svoj stan. I tu se njihovi problemi ne završavaju. Prema španskom zakonu, oni koji su uzeli stambeni kredit moraju da ga vrate bez obzira da li im je stan koji su kupili tim kreditom oduzet ili ne. Takvi ljudi i njihovi žiranti - mahom roditelji i rodbina koji su dali garancije da će kredit biti vraćen - ostaju pod obavezom da kredit otplate.

Španija deložacija

Građani pokušavaju da spreče deložaciju u Barseloni

Slike jesu potresne ali ne iznenađuju. U godinama kada je sve išlo kako treba, Španci su se zaduživali bez mnogo brige. U zemlji kojoj je od ulaska u Evropsku uniju 1986. išlo uvek samo na bolje, niko nije pomišljao da situacija jednog dana može da se okrene. Za kredit za stan, dovoljno je bilo imati 20% za učešće. A onda je došlo do kreditne krize u SAD. Vrlo brzo, kreditni fondovi u prezaduženim španskim bankama su presušili. Građevinski balon je pukao, a pošto je činio četvrtinu španske privrede, povukao je za sobom i sve ostalo. Španija trenutno ima oko 700 000 neprodatih novo-izgrađenih stanova.

O kakvom se padu radi, lako moze da se vidi čim se izađe iz Madrida ili Barselone. Benalup je selo na jugozapadu Španije, u pokrajini Kadiz. Do skoro je to selo bilo poznato po najvećem broju luksuznih automobila u tom delu zemlje. Sada je Benalup rekorder po nečem drugom - ne samo što ima najveću nezaposlenost u zemlji, nego i u Evropi. U selu sa nesto preko 6000 stanovnika, 1500 je bez posla. Četiri petine meštana radilo je po gradilištima na obližnjoj atlantskoj obali. Mladi su napuštali školu u šesnaestoj jer su na gradilištu mogli za 3.5 radna dana nedeljno da zarade i do 3000 evra mesečno. Taj novac slivao se u kredite za kuće i kola. Blistavi audiji i BMW-ovi i dalje stoje parkirani u uskim ulicama Benalupa, ali ih njihovi vlasnici sada sve manje voze. Sa druge strane, redovi u narodnim kuhinjama sve su veći. Ljudi se otimaju za kurseve preobuke za bilo koju struku, jer na taj način dobijaju od države oko 500 evra mesečno. Zato će Benalup uskoro dobiti desetak novih grafičkih dizajnera. Gde će se oni zaposliti, niko ne zna. Možda će morati stopama svojih očeva i dedova - u Nemačku, Švajcarsku ili Francusku. U Španiji, kao što pre neki dan reče premijer Marijano Rahoj, ono najteže tek dolazi.

Autor je profesor na Universidad Europea de Madrid


Tekst je iz "Biznis i finansije" broj 84, Rast ekstremizma

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
Italijanska kujna La Grande Cucina Italiana 1
Milutin Mitrović
2014/4/23
Cenzura Zašto je Saša Radulović dao ostavku
Preko ramena
2014/1/28
Picture 127.jpg Održan 40. jubilarni maskenbal u KST-u
Preko ramena
2013/12/30
Tajlandsko pismo Tajland: Zemlja slobodnih, ali dalekih, ljudi
Uroš Nedeljković
2013/12/16
Majmuni na Tajlandu Tajland: Gde je, šta je i šta se tamo, pobogu, događa?
Uroš Nedeljković
2013/12/10
Marketing
Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje



Forma keramika

Putospektiva
Hosting ustupio