Legalizacija prostitucije: Prednosti i nedostaci

Prostitucija, kao što je svima poznato, predstavlja prodavanje seksualnih usluga. Smatra se jednom od najstarijih profesija, prisutnoj tokom čitavog postojanja ljudskog društva. Kao takva, oduvek je izazivala i izaziva različite društvene reakcije, počev od moralnog osuđivanja pa sve do zakonskog sankcionisanja i kažnjavanja.

U Srbiji ovaj oblik profesije još uvek nije dozvoljen zakonom, mada se legalizacija prostitucije očekuje do kraja 2012. godine, što izaziva različita mišljenja. Mnogi podržavaju ovaj korak, jer smatraju da će se na taj način smanjiti broj nasilja i zloupotreba od strane klijenata i makroa, kao i trgovina ljudima koja je u tesnoj povezanosti sa prostitucijom. Isto tako, zahvaljujući legalizaciji, koja bi podrazumevala i redovne zdravstvene preglede, smanjila bi se i opasnost od seksualno prenosivih bolesti, što je veoma značajno, s obzirom da je veliki broj pružalaca seksualnih usluga zaraženo HIV virusom. S druge strane, velika većina smatra da bi država legalizacijom prostitucije dozvolila širenje nemorala. Takođe, mnogi smatraju da je to još jedan od načina države za potkradanje i sticanje koristi.

Prema sadašnjem zakonodavstvu Srbije, prostitucija se tretira kao prekršaj kojim se ugrožava i remeti javni red i mir, a za koji je zakonom propisana kazna zatvora do 30 dana. Posredovanje u prostituciji se tretira kao krivično delo, i za makroe je prema Krivičnom zakonu Srbije propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godina, odnosno zatvor od jedne do deset godina ako je delo izvršeno prema maloletnom licu.

Prednosti i nedostaci legalizacije prostitucije

Problem koji nastaje legalizacijom prostitucije je taj što država na taj način potvrđuje da su žene seksualni objekti, a ipak ne uspeva da u potpunosti iskoreni nelegalnu prostituciju. Istovremeno, žene koje su dokumentovane kao prostitutke (seksualne radnice, prodavačice ljubavi i sl.) u budućnosti teže mogu da pronađu neko drugo zaposlenje jer se nalaze na „crnoj listi”.

Za podmirivanje troškova legalizovane prostitucije, kao što su zakupnine za bordele, zdravstveni pregledi i sl. naplaćuje se naknada od žena koje učestvuju u prostituciji, čime se povećava broj seksualnih susreta kako bi se ostvarila veća dobit. Upravo zbog ovih troškova, ilegalna prostitucija je cvetala u nekim oblastima gde je prostitucija legalizovana. U Nemačkoj je, na primer, broj neregistrovanih žena uključenih u prostituciju tri puta veći od registrovanih žena, dok je u Grčkoj taj broj znatno veći, čak deset puta.

S druge strane, legalizacijom prostitucije država može da obezbedi sigurnije okruženje za one koji se bave ovim poslom. Žene, kao i muškarci koji se bave prostitucijom ne moraju više da se osećaju ugroženo i nezaštićeno. Hiljade njih se nalazi na ulicama, a u slučaju potrebe ne smeju se obratiti organima vlasti, jer u tom slučaju se prema njima ne ophode kao prema žrtvama, već kao prema prestupnicima.

Činjenica je da na ovom svetu ne postoji zakon koji je zaustavio prostituciju. Iz godine u godinu prostitucija sve više cveta, uprkos tome što je u mnogim zemljama nezakonita. Legalizacija prostitucije, s jedne strane, može da gurne još veći broj žena i makroa u ovaj posao, ali s druge strane, legalizacija daje državi i policijskoj vlasti više kontrole nad aktivnostima bordela. Na taj način se može obezbediti osiguranje da su samo žene koje žele dobrovoljno to da rade zaposlene tamo, da primaju redovne plate i da ne trpe nasilje. Takođe, žene koje su primorane da se bave prostitucijom mogu biti spasene.

Zakonodavstva pojedinih država

Na osnovu raznih istraživanja, procenjeno je da na svetu ima oko 40 miliona prostitutki, što je mnogo više od ukupne populacije u Kanadi (33 miliona stanovnika).

Prostituciju je legalizovalo (uz pojedina ograničenja u nekim državama) 22 države. Među njima se nalaze Austrija, Nemačka, Grčka, Holandija, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, Francuska, Danska, Engleska, Mađarska, Izrael, većina zemalja Južne Amerike... U SAD prostitucija nije legalizovana, izuzev u 11 seoskih okruga u Nevadi, gde se prostitucija odvija u licenciranim bordelima. U većini azijskih zemalja prostitucija nije legalizovana, ali se toleriše.

U Australiji je većina država krajem 20. veka liberalizovala svoje zakone, tako da je u Australiji prostitucija sama po sebi legalna, ali se zakoni razlikuju u pogledu podvođenja i bordela.

Novi Zeland je dekriminalizovao prostituciju 2003. godine. Dozvoljeno je bavljenje prostitucijom osobama starijim od 18 godina. Takođe, dozvoljeno je i otvaranje bordela. Vlasnici bordela moraju biti stanovnici Novog Zelanda ili Australije i moraju biti stariji od 18 godina. Svaki vlasnik bordela ima sertifikat, a jedino kandidati sa ozbiljnim krivičnim presudama nemaju dozvolu otvaranja bordela.

Prostitucija u Nemačkoj je legalna. Procenjuje se da oko 400 hiljada prostitutki radi u Nemačkoj, a da oko 1,2 miliona ljudi koristi njihove usluge. Zakon za legalizaciju prostitucije u Nemačkoj je donet kako bi se prostitutke zaštitile od nasilja i eksploatacije. Vlada države zadržava deo zarade za plaćanje socijalnih beneficija kao što su penzije i zdravstveno osiguranje. Zagarantovana im je radna nedelja od 40 časova. Takođe, seksualni radnici mogu oganizovati sindikate.

U Grčkoj, gde je prostitucija takođe legalizovana, određeno je da prostitutka ima najmanje 21 godinu, i svake druge nedelje obavezna je zdravstvena provera.

U Turskoj se zahteva registracija seksualnih radnica, i neophodni su redovni pregledi. Seksualna radnica je u obavezi da sa sobom nosi ličnu kartu sa naznakom datuma zakazanog zdravstvenog pregleda. Zdravstveni pregledi su dosta česti, i najčešće se odvijaju dva puta nedeljno. Seksualne radnice ne mogu biti udate, a njihovoj deci nije dozvoljeno zauzimanje visokih položaja u vojsci ili policiji.

Prostitucija na Tajlandu je nelegalna, međutim, kako je prostitucija sveprisutni deo društva, ona se prećutno prihvata i toleriše. Uglavnom se odvija u seoskim bordelima i salonima za masažu. Iako je prostitucija na Tajlandu zabranjena još od 1928. godine, ova zemlja je oduvek važila za jednu od najboljih na svetu kada je u pitanju seksualna zabava i iskustvo. Prvi bordeli su osnovani u Bangkoku od strane kineskih imigranata i u početku su samo kineskinje radile u njima, a kasnije se prostitucija postepeno širila u svim kineskim četvrtima širom Tajlanda. Bordeli se sada mogu naći u skoro svakom selu i gradu. Danas u Tajlandu postoji oko 200 hiljada žena, različitog etničkog sastava (ima dosta žena čak i iz Rusije i centralne Evrope), koje pružaju seksualne usluge, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je oko 40% seksualnih radnica zaraženo HIV virusom.

U Senegalu je prostitucija legalizovana još 1969. godine. Prostitucijom se može baviti osoba koja ima najmanje 21 godinu. U ovoj zemlji se redovno održavaju zdravstveni pregledi i medicinski tretmani, i to je veliki razlog zašto ova zapadnoafrička nacija od 10,5 miliona, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ima 2% zaraženih osoba HIV virusom, za razliku od pojedinih južnoafričkih zemalja gde je stopa zaraženih ovim virusom znatno veća. Takođe, još jedna značajna mera zaštite u Senegalu je podela besplatnih kondoma, koji se pružaju prilikom prve posete klinici, i zalihe se obnavljaju mesečno.

Indija predstavlja najveće tržište za prostituciju u Južnoj Aziji, i prema izveštaju Human Rights Watcha, 15 miliona prostitutki različitih starosnih grupa živi i radi u Indiji. Prostitucija je legalizovana, ali je traženje seksualnih usluga, posedovanje bordela i podvođenje kažnjivo zakonom. Uprkos zakonima, prostitucija se odvija ilegalno, u organizovanom obliku, kroz bordele i podvođenja. Kao i u većini drugih zemalja, većina žena koje ulaze u posao prostitucije, ne ulaze dobrovoljno. Najčešći razlog za ulazak je siromaštvo. Takođe, čest je slučaj da roditelji prodaju svoju decu u bordelu, u zamenu za novac.