Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Mladost Adolfa Hitlera - Siromaštvo i surova stvarnost „naterali su me da brzo donesem odluku”

Mladost Adolfa Hitlera

Siromaštvo i surova stvarnost „naterali su me da brzo donesem odluku”

Autor Milena Žikić 2012/1/26

Prvi školski Hitlerovi dani, koji počinju 1. maja 1895. godine, obeleženi su znatnim uspehom. Međutim, situacija u školi nije se poistovećiva sa situacijom u kući. Naime, nakon penzionisanja Alojs sve više boravi u kući i boravkom prouzrokuje sve veće izlive besa od strane dece, koja ga sve više uznemiravaju. Vremenom njegov prvi sin Alojs Mlađi napušta kuću pa Edmund i Adolf ostaju jedini dečaci u porodici. Događaj koji je promenio život u kući, je smrt mlađeg brata Edmunda, kada Alojs govori Adolfu: „Ti si mi sada jedina nada.“ Još od malena Hitler je sebe video u ulozi vođe, što je pokazivao u igrama policajaca i pljačkaša.

U osnovnim školama Hitler se pokazao kao dobar učenik. Međutim, u svom radu nije pokazao istrajnost i doslednost. Da li su prilike u porodici uticale na njegovo dalje napredovanje u školi? Smatra se, da se drastično pogoršavanje odnosa sa ocem odrazilo na njegov uspeh u školi. Regresija u školovanju beleži se upisivanjem srednje škole. Naime, godine 1900. Adolf je upisao srednju školu i ponavljao prvi razred. Razlozi za neangažovanje u školi bili su lične prirode, pogoršani odnosi sa ocem. Alojs je želeo da od Hitlera stvori uspešnog službenika dok Hitler želi da postane slikar, upiše gimnaziju smer klasična književnost i likovna umetnost. Petogodišnje školovanje od 1900-1905. godine obeleženo je slabim uspehom u školi i popravnim ispitima. Mrzeo je školu. Učenici u njegovom razredu su bili iz imućnijih porodica. Držali su se drugačije od seoskih dečaka koje je dotad poznavao. Slab uspeh u školi navodi se kao razlog za svesno odbijanje da postupi po očevim željama, da postane službenik. Dakle, obe strane ostadoše na svome. Otac nije napustio svoje „nikada“, a ja učvrstih moje „uprkos“.

Mladi Adolf HitlerSvi pokušaji Alojsa da pričama iz svog života postakne ljubav ili volju za poziv činovnika kod svog sina nisu urodili plodom. Tako je otac ostao dosledan u nameri da nikada Adolf ne postane umetnik, dok Adolf nije odustao od namere da bude umetnik. Rezultat toga usledio je krajem prve godine školovanja: imao je slabe ocene iz matematike i istorije. Ovaj period trajao je sve do Alojsove smrti, 1903. godina, kada prestaje najveći roditeljski pritisak. Inače, Alois umire u 66. godini na putu za pivnicu u Leondingu. Klara je od vlade primala Alojzovu penziju. Taj novac je trebalo da se isplaćuje deci dok ne napune osamnaest godina. Dakle, loše ocene Adolf koristi za pokazivanje nesposobnosti za sticanje obrazovanja službenika. Ovakav odnos uslovio je da 1903. godine Adolf izraste u besposlenog, ozlojeđenog, tvrdoglavog i buntovnog mladića koji ne želi da ispuni očevu želju. Epilog je usledio godine 1905. kada je napustio školu, u 16. godini života.

Predstojeći period od 1905-1907. iskoristio je za pripremu upisa Bečke Likovne akademije. Dve godine živeo je život besposličara, okružen pažnjom majke; slobodno vreme koristi za slikanje, crtanje, čitanje i pisanje poezije. Večeri su prolazile u posetama pozorištu i operi. Bili su to najsrećniji dani njegovog života koji su izgledali kao predivan san. Bio je fasciniran Vagnerom, koji je u njegovim očima izrastao u superiornog umetničkog genija; opčinjen moćnim muzičkim dramama. Posle smrti svoga oca Adolf se posvećuje slikanju i sanjarenju – izgrađivao je imaginarni svet u kome je video sebe. Posle nekoliko godina odustao je od školovanja i otišao u Beč, gde ostaje do 1913. godine. Izdržavao se od slučajnih zarada, sa kojima je jedva sastavljao kraj sa krajem. Bio je pomoćni radnik na građevinama, nosio je kofere na bečkoj Zapadnoj železničkoj stanici, čistio je sneg, prao prozore... Kasnije je počeo da crta bečke kulturne spomenike i ulice te da ih prodaje prolaznicima.

Život u Beču (1908-1913)

Adolf Hitler Mein KampfNova etapa u životu Adolfa Hitlera otpočela je 1906. godine odlaskom u Beč. Boravak u Beču opisuje na sledeći način: „Za mene je Beč, grad koji je tolikima bio pojam nedužne zabave, svečano poprište razdraganih ljudi, na žalost samo živi spomen najtužnijeg razdoblja u mom životu. [...] I danas još može ovaj grad da u meni pobudi samo sumorne misli. Pet godina bede i jada su u meni sadržani u imenu ovoga grada. Pet godina za koje sam najpre kao pomoćni radnik, potom kao malešni slikar, morao sebi da zarađujem hleb; moj vaistinu mršavi, oskudni hleb, koji nikada i nije bio doboljan da bi se utolila i najobičnija glad.“ Beč je leglo poroka. Ulica crvenih fenjera ispunjena je polugolim devojkama. Sifilis je raširen na svakom koraku i Hitler ga je zaradio.

Prvi odlazak u Beč bio je ispunjen posetom likovne galerije i obilaskom znamenitosti grada. Naredni odlazak usledio je 1907. godine radi polaganja prijemnog ispita na Akademiji lepih umetnosti. U tom trenutku je Adolfova majka ozbiljno obolela od raka i hospitalizovana od strane lekara Eduarda Bloha, Jevrejina. Izdahnula je u najvećim mukama, ali to ne sprečava Adolfa i dolazi u Beč. Ubrzo po dolasku podneo je molbu za prijem u Bečku akademiju umetnosti i arhitekture, ali ni na jednom mestu nije bio primljen. Ovo je bila još jedna kap koja je punila dušu nezadovoljstvom, pojačala postojeći gnev iz detinjstva i doprinela da on ostane u njemu do kraja života. Njegovo veliko razočaranje iskazano je rečima: „Bio sam u toj meri siguran da ću uspeti, da me je negativan odgovor pogodio kao grom iz vedra neba.”

Celokupan njegov život u Beču može se okarakterisati kao borba za golu egzistenciju. Porodična tragedija usledila je 21. decembra 1907. godine kada je Klara Hitler umrla u 47. godini života od raka dojke: „Izgubio sam jedinu osobu prema kojoj sam osećao bliskost i toplinu”, rekao je Hitler. Ovaj veliki udarac još više je učvrstio Adolfa u njegovim namerama da postane arhitekta. Neki psiholozi kažu da je Hitler nesvesno mrzeo Jevreje, jer lekar njegove majke, Jevrejin, nije uspeo da je izleči. Kada je izgubio biološku majku, druga majka postala mu je Nemačka koju je želeo da izleči od raka, odnosno od Jevreja, jer se kod njega javlja nagon za osvetom i poravnanjem.

Siromaštvo i surova stvarnost – „naterali su me da brzo donesem odluku” – čvrsto je rešio da postane arhitekta i prevaziđe sve prepreke. Februara 1908. godine Hitler se zaista vratio u Beč – grad koji će ostaviti neizbrisiv trag na njega i formirati njegove predrasude i strahove. Dakle, treći odlazak u Beč bio je najduži i najpresudniji u njegovom daljem životu od 1908-1913. godine. Oprobao se u polaganju prijemnog ispita iz slikarstva i ponovo doživeo neuspeh. Od tada pa sve do kraja života živeo je život ispunjen gorčinom i mržnjom prema svima koji su odbili da ga prihvate, kao i vršnjacima koji su bili bolje sreće od njega. U takvim okolnostima izrastao je u iskompleksiranu, nasilnu i bezobzirnu ličnost, čija je jedina opsesija bila da postane u životu „neko, ne birajući sredstva da bi došao do cilja. A kad se konačno dočepao vlasti, pokušao je da višestruko nadoknadi sve ono što mu je u mladosti nedostajalo.

Jedna od slika Adolfa Hitlera

Jedna od slika Adolfa Hitlera

Njegov dolazak i boravak u Beču opisao je na sledeći način u svojoj knjizi Moja borba: „Gde god da sam išao primećivao sam Jevreje. I što sam ih više posmatrao, to su se oni u mojim očima sve jasnije izdvajali od ostataka ljudskog roda.“ Od tog trenutka mržnja prema Jevrejima je sve više i više rasla. Oni su bili uzrok svakog zla. Oni su bili oličenje bestidnosti, prljavštine, prostitucije, trgovine belim robljem. U očima Adolfa Hitlera oni su bili veliko dno do kraja njegovog života. Njima je pripisao odgovornost za rat koji je on započeo, a koji je dokrajčio njega i Treći Rajh. Prema njegovom viđenju devet desetina literarne prljavštine, umetničkog kiča i pozorišne besmislice pripada Jevrejima. Smatra se, da Hitler u toku bečkog perioda, nije mrzeo Jevreje, već im se divio ističući da su oni prva civilizovana nacija koja je odbacila politeizam - potvrda navedenog iskaza jesu reči Hitlerovog prijatelja Haniša-Jevreja o Adolfovom prijateljstvu sa Jevrejima. Prema jednima, Jevreji su predstavljali potporu Hitleru u finansiskom pogledu. Prema drugima, Hitler nije uspostavio prijateljstvo sa Jevrejima.

Razočaran, smestio se u bedno konačište blizu reke gde je životario crtajući plakate za male privrednike, živeći život od danas do sutra povlačeći se u sebe. U principu, oprobao se na nekoliko radnih mesta kao slikar akvarela, crtač razglednica i slično. Bio je upamćen po izjavi: „Moje jedine prijateljice bile su Tuga i Potreba, a najčešći pratilac bila je Glad. Nikada nisam osetio lepote reči MLADOST.“

Adolf Hitler

Gledajući s jedne strane, Hitlerov boravak u Beču bio je od velikog značaja, jer je dao podsticaj njegovom političkom delovanju. Naime, videvši kako se Austro-Ugarska monarhija raspala pod pritiskom njenih nacionalnosti, u njemu se razvila svest o nadmoćnosti Nemaca. U proleće 1913, s dvadeset i četiri godine, Hitler je napustio Beč da bi izbegao regrutaciju u austrijskoj vojsci. Glavne pobude za odlazak iz Austrije i izbegavanje vojne obaveze bile su podstaknute željom da se izbegne služenje vojske sa Jevrejima, Slovenima i ostalim nacionalnim manjinama u carstvu. Prema njegovom shvatanju Jevreji su inferiorna rasa odgovorni za sva zla ovog sveta. U knjizi Majn kampf navodi: „Jevreji su bili odgovorni za dovođenje crnaca u Rajnsku oblast, s idejom prljanja bele rase koju mrze i degradiranja njenog kulturnog i političkog nivoa da bi Jevreji mogli da vladaju.“


Pročitajte još o Adolfu Hitleru

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
Italijanska kujna La Grande Cucina Italiana 1
Milutin Mitrović
2014/4/23
Cenzura Zašto je Saša Radulović dao ostavku
Preko ramena
2014/1/28
Picture 127.jpg Održan 40. jubilarni maskenbal u KST-u
Preko ramena
2013/12/30
Tajlandsko pismo Tajland: Zemlja slobodnih, ali dalekih, ljudi
Uroš Nedeljković
2013/12/16
Majmuni na Tajlandu Tajland: Gde je, šta je i šta se tamo, pobogu, događa?
Uroš Nedeljković
2013/12/10
Marketing
Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje



Forma keramika

Putospektiva
Hosting ustupio