Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Detinjstvo Adolfa Hitlera - „Poštovao sam svoga oca, ali sam voleo svoju majku“

Detinjstvo Adolfa Hitlera

„Poštovao sam svoga oca, ali sam voleo svoju majku“

Autor Milena Žikić 2012/1/23

Adolf Hitler, rođen je 20. aprila 1889. u austrijskom graničnom gradu Braunau na Inu – austrijsko-bavarskoj granici, kao četvrto od šestoro dece carinika Alojsa Hitlera i njegove žene Klare (rođene Pelcl). Od sve dece samo su preživeli on i njegova sestra Paula. Poslednje rođeno dete, kćerka Paula, bila je mentalno zaostala.

Kao dečak Hitler se nije mnogo radovao. Njegov otac, Alojs Hidler (1837-1903), bio je vanbračni sin Marije Ane Šiklgruber – Hitlerova baba. Godine 1842. Marija se udala za Johana Georga Hidlera; brak je trajao pet godina, jer Marija 1847. umire, a Hidler deceniju kasnije; brigu o detetu preuzima Johan Nepomuk – mlađi brat Johana Georga. Nemoguće je dati odgovor na pitanje: Iz kojih je pobuda Nepomuk usvojio Alojsa?

Ono što je sigurno jeste, da je dečak dobio skroman dom i usvojitelje koji su mu omogućili uspešan završetak osnovnog školovanja kao i mogućnost da sa trinaest godina u Beču izučava kožarski zanat. Svojim trudom, radom i zalaganjem uzdigao je porodicu na društvenoj lestvici. Godine 1870. postao je carinski službenik da bi 1875. postao inspektor na carini u Braunau na Inu.

Hitler RaubalGodine 1876. došlo je do velikog preokret u životu Alojsa. Te godine Alojs je promenio prezime tj. prihvatio je prezime Hidler/Hitler. U prevodu prezime Hitler znači sitni sopstvenik. Pitanje koje se nameće je: Odakle je potekla inicijativa za promenu prezimena? Prva mogućnost je od Nepomuka, Alojsovog poočima, koji je lišen muških naslednika, uslovio Alojsa da će dobiti nasleđe ukoliko prihvati njegovo prezime. Od tog trenutka u rubrici matične knjige krštenih zamenjeno je njegovo prezime Šiklgruber u Hitler. Takođe, je u rubrici namenjenoj imenu oca upisano ime Johana Hitlera.

Drugo pitanje, koje takođe privlači pažnju je: Zašto za vreme svog života Georg Hidler nije priznao svog sina, ukoliko je on stvarno bio njegov otac? Sumnje koje su se javile, nakon upisivanja očinstva otvorile su novo polje interesovanja za utvrđivanje očinstva Alojsovog. Naime, sve više se sumnjalo da je pravi otac Alojsa Šiklgrubera, zapravo njegov, poočim tj. stric, rođeni brat Georga Hidlera. Ono što produbljuje ovu problematiku je i činjenica da je Nepomuk Hidler insistirao na promenu prezimena tri godine posle smrti svoje supruge Eve Marije. Stoga izgleda sasvim verovatno, da je on zaista bio njegov biološki otac, koji zbog svoje supruge nije mogao da prihvati očinstvo. Dakle, nakon smrti Eve Marije Nepomuk podstiče pitanje promene prezimena u želji da njegov sin bude i njegov naslednik. I sada je jasno zašto je za vreme svog života odbio Georg Hidler da prizna Alojsa za svog sina.

Alois HitlerVeoma važan momenat u životu Alojsa bio je njegov brak sa Klarom Pelcl, kome su predhodila još dva. Prva njega supruga, sa kojom je sklopio brak 1875. godine, bila je Ana Glasl. Žena ozbiljnih godina, starija 14 godina od njega. U ovom braku materijalni momenat je bio od velikog značaja. Naime Ana je bila žena sa jakom finansiskom potporom i pored toga imala je i čvrste veze u javnim službama, što je odgovaralo Alojsu. Međutim, brak sa starijom ženom nije uspeo da se održi pa je ubrzo usledio i razvod 1880. godine. Glavni razlog bilo je Alojsovo neverstvo. Naime, kasnih sedamdesetih godina XIX veka, Alojs je bio u intimnoj vezi sa mladom služavkom Franciskom Fani Makelberger sa kojom sklapa brak 1883. godine, nakon smrti svoje prve supruge Ane. Ono što se može uočiti, na prvi pogled, jeste velika razlika u godinama između Fani i Alojsa. Naime, njegova životna saputnica bila je mlađa od njega dve decenije i dve godine. Međutim, i ovaj brak nije uspeo da se održi, jer se mlada Fani razbolela od tuberkuloze u 23. godini života i umrla. I pored svega, brak je bio krunisan decom: sinom Alojsom-Mlađim i ćerkom Angelom.7

Naredne, 1884. godine Alojs se ženi, bliskom rođakom Klarom Pelcl, koja je još od 1876. godine, sa navršenih šesnaest godina, počela da radi kao služavka u domaćinstvu Alojsa Hitlera. Bila je uklonjena iz kuće od strane druge Alojsove supruge Fani, koja je u njoj videla moguću suparnicu, jer je samo godinu dana bila starija od nje. Međutim, bolest Fanina je uslovila povratak Klare Pelcl. Naime, Alojs je staranje o deci poverio Klari Pelcl i tako je došlo do njihovog zbližavanja. Klara je ostala u drugom stanju što je ubrzalo sklapanje braka. Rodbinske veze uticale su na dobijanje saglasnosti od crkve radi sklapaljsa braka. Posle četvoromesečnog čekanja dobijena je saglasnost crkve, za sklapanje braka, dok je venčanje obavljeno 7. januara 1885. godine. Tako je Alojs, po treći put sebi odabrao za saputnicu devojku koja je 23 godine bila mlađa od njega. Alojs je koristio to što je stariji od Klare pa je često maltretirao. Međutim, treba imati u vidu da su rodbinske veze ostavile velike posledice. Naime, poslednje rođeno dete bilo je mentalno zaostalo, dok su ostala deca sem Adolfa i njegove sestre Paule preminuli. Smatra se, da glavni uzrok njihove smrti treba tražiti u krvnom srodstvu.

Klara PelilTreći brak doneo je sa sobom puno dece. Naime, Klara je, pre Adolfa, rodila Gustava, Idu i Ota. Međutim, kao što smo već naglasili na početku, deca su umrla. Dakle, Adolfovo rođenje praćeno je velikom tragedijom u porodici tj. smrću sestre Ide i brata Ota. Tako da je Hitler bio prvo dete koje je preživelo rano detinjstvo. Nekoliko godina kasnije Adolf je dobio brata Edmunda, 1894, koji je 1900. godine preminuo. Nešto više od pola decenije rodila se i Paula koja je zajedno sa Hitlerom preživela teške godine braka svojih roditelja.

Porodični život porodice Hitler bio je bez imalo harmonije i sreće. Naime, Alojs se sve vreme trudio da svoj jaki status, koji je imao na poslu, prenese i u kući. Shodno tome, on je težio da bude autoritativan i zapovednički nastrojen suprug i otac. Kao čovek bio je dosta krut, bez smisla za šalu, bezosećajan, štedljiv, nepredvidiv, pedantno tačan, posvećen svojim dužnostima i ono što mu je bilo najbitnije jeste ugled koji je uživao kod lokalne zajednice. Sfera njegovog interesovanja nisu bila deca i njihovo odgajanje već pčelarstvo i pivo, prema čemu je pokazivao veliku strast. Njegov život svodio se na piće i žene. Dakle, Klara je delila život sa krajnje autoritativnim suprugom. U najtežim trenucima kada je ostala bez dece Adolf joj je pružao svu ljubav. Po izjavama kćeri, Paule, Adolf se suprotstavljao često svom ocu zbog čega je dobijao batine. Majka Klara je bila vrlo brižna i popustljiva i Adolf je jako voleo.

Klara Pelcl kao unuka Nepomuka Hitlera i ćerka Johana Pelcla i Johane Hitler, prema svedočenjima svoga lekara Jevrejina Eduarda, bila je jednostavna, skromna, nežna, poslušna, povučena, tiha, pobožna, zaokupljena kućnim poslovima, sasvim suprotna ličnost u odnosu na svoga supruga. U suštini Klara je podnosila česte trenutke agresije i nezadovoljstva svoga supruga koji je kao pravi pijanac i nasilnik bezdušno tukao. Sve torture podnosila je bespogovorno, trudeći se da zaštiti od njih bar svoga sina Adolfa kao i ostalu decu. Preterana briga prema detetu izaziva osećaj sputanosti i nedostatka samostalnosti, što dovodi do povlačenja i zatvaranja u sebe. Ovo je Hitlera odvelo u egocentričnost i ekscentričnost. Adolf se tako još u svom najranijem detinjstvu upoznao sa teškim prizorima nasilničkog ponašanja svoga oca. Nemoćan da pomogne majci, a žestoko prisutan na njenoj strani, postao je očajan i krajnje ranjiv. S druge strane, Alojs Hitler bio je krajnje surov prema Adolfu i često ga je kažnjavao. Adolf je neprestano živeo u strahu od njega.

Mladi Adolf HitlerU sećanjima Hitlerovog polubrata Alojsa i polusestre Anđele, očuvalo se sećanje na surov očev odnos prema Adolfu i na teške batine koje je morao da podnese. Adolfova majka, inače njihova maćeha, pokušavala je da zaštiti sina: „Videvši da otac ne može da savlada svoj neobuzdani gnev, uplašena, odlučila je da zaustavi to zlostavljanje. Poturila je svoja leđa i tako pokušala da zaštiti Adolfa, ali to nije moglo da ga spase očevih udaraca.“ Činjenica, koja zaista potvrđuje da je Adolf voleo svoju majku više od oca jeste njegov iskaz u knjizi „Moja borba“: „Poštovao sam svoga oca, ali sam voleo svoju majku.“ Kao dalja potvrda ove konstantacije jeste fotografija Klare Pelcl, koju je neprestano sa sobom nosio do kraja života; bila je prisutna i u bunkeru, dok su se njeni portreti nalazili u njegovim stanovima u Minhenu, Berlinu. Smatra se, da je majka bila jedina osoba koju je tokom čitavog života voleo. Dakle, Adolfovo rano detinjstvo, najranjiviji period, provedeno je u porodici kojom je dominirao strog otac, blaga i brižna majka.

Adolfova sestra Paula često je govorila, da je atmosfera u porodici bila dinamična i često se svodila na svađu oko dece. Takođe se u sećanju Hitlera očuvao svaki očev šamar koji je usledio u trenucima kada bi Alojs planuo. Gorki prizori detinjstva koji su se očuvali u sećanju Hitlera, tokom celog života, u velikoj meri su uticali na formiranje straha prema ocu kao i odsustvo ljubavi. Za razliku od majke koju je voleo svim srcem, oca je mrzeo. U trenucima kada je Alojs tukao Adolfa, Klara je stajala sa druge strane vrata i slušala muževe izlive besa. Alojsov bes upućen Klari nije bio skriven od očiju dece koja su, u velikoj meri, prisustvovala mučnim sceni u kojima je njihov, pripiti, otac tukao majku. Sa sigurnošću se može reći, da je sve to uticalo na razvoj Adolfovog karaktera i da su događaji iz detinjstva ostavili velike posledice na njegov kasniji život i bez ikakve sumnje uticali na formiranje onog Adolfa koga je svet zapamtio kao najvećeg tiranina i diktatora pod imenom Hitler.

Mnogi smatraju da korene užasa u Trećem rajhu i logorima smrti treba tražiti u detinjstvu Adolfa Hitlera. Iz navedenog može se zaključiti da je Hitler od oca nasledio sklonost ka nasilju. Hitlerova jedina sestra Paula tvrdi da joj je u sećanjima duboko ostalo urezano Adolfovo nasilje. Naime, jednom prilikom Adolf je istukao Paulu isto onako kao što je nekada njega tukao otac - bez nekog naročitog razloga. Ona je tada imala osam, a on 15 godina.

Mladi i stari Adolf Hitler

Otkriven je dokument iz kojeg se vidi da je Hitler lično potpisao naredbu da se usmrti jedna njegova rođaka, unuka njegovog strica, Alojsija. Ona je bolovala od šizofrenije i po nacističkim shvatanjima o čistoti nacije, nije imala pravo na život. Postupajući po Hitlerovom naređenju, upućena je u koncentracioni logor u Hartjamu, u Gornjoj Austriji, gde je usmrćena u gasnoj komori.

Detinjstvo Adolfa Hitlera takođe je bilo obeleženo i čestim promenama prebivališta. Naime, zbog posla Alojsa Hitlera, porodica je morala često da se preseljava, iz Braunaua u Pasau, Lambah i Leonding kod Linca. Očevo odsustvo, mali Edmund, zaokupljenost majke bebom, posvećenost polubrata i polusestre školi uzrokovali su da Adolf preuzme brigu o domaćinstvu sa svega 5 godina. Ovi meseci bili su najpresudniji u pogledu pojave besa ukoliko se događaji nisu odvijali kako je želeo.

Pročitajte još o Adolfu Hitleru

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
Beograd na vodi Infantilna građevinska megalomanija
Milutin Mitrović
2014/7/14
Obrenovac redovi Pomozimo Obrenovčanima, još jednom
Preko ramena
2014/7/12
Vucic Narcisoidnost, bolest političara
Milutin Mitrović
2014/6/17
Noćno planinarenje Čemerno Poziv za Noćno planinarenje na Čemerno
Preko ramena
2014/5/8
Špageti La Grande Cucina Italiana 2
Milutin Mitrović
2014/4/28
Marketing
Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje



Forma keramika

Putospektiva
Hosting ustupio