Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Ka boljoj pismenosti i boljem jeziku - Preporučena literatura

Ka boljoj pismenosti i boljem jeziku

Preporučena literatura

Autor mr Nataša Belić 2012/1/16

Knjige koje ću pokušati da predstavim svim zainteresovanim čitaocima nisu nove, ako mislimo na godinu njihovog objavljivanja, ali su svakako aktuelne i veoma značajne za sve one čije se profesije zasnivaju na pravilnoj upotrebi jezika i lepoti jezičkog izraza. Ukoliko kao novinar, reporter ili lektor radite u nekom od štampanih medija vrlo je važno da dobro poznajete pravopisna pravila koja vladaju u jeziku kojim se koristite. Poznavanje i dosledna upotreba pravopisnih pravila u svakom pisanom tekstu ogledalo je stepena obrazovanosti i pismenosti članova jednog društva, a u krajnjoj liniji i stepena kulture jednog društva. Svaku nedoumicu i nesigurnost u pisanju valjalo bi otkloniti konsultovanjem pravopisnih priručnika i rečnika.

Upravo je zbog toga prva knjiga u ovom prikazu Pravopis srpskoga jezika. Podjednako je neophodna đacima, studentima, profesorima, javnim radnicima, novinarima i drugim korisnicima. Pravopis se u izmenjenom i dopunjenom izdanju pojavio 2010. godine (izdavač Matica srpska). Prvo izdanje ovoga pravopisa (1993, a ponovljena izdanja 1994. i 2000. godine) kao glavni autor potpisao je Mitar Pešikan, a njegovi saradnici bili su Jovan Jerković i Mato Pižurica. Redaktorsku grupu izmenjenog i dopunjenog izdanja čine Mato Pižurica, kao glavni redaktor, Milorad Dešić, Branislav Ostojić i Živojin Stanojčić. Promene u jeziku nužno donose i promene u pravopisu, te je ovaj pravopis pretrpeo znatne izmene i dopune – izostavljeni su prilozi koji ne spadaju u pravopisnu problematiku, tekst Pravopisa je oslobođen pozivanja na Pravopis srpskohrvatskoga jezika iz 1960, promenjeni su svi detalji u kojima je praksa demantovala važeća pravila, tekst je dopunjen u onim delovima u kojima su uočene praznine. Novina je gotovo nov tekst o interpunkciji, a rečnik uz Pravopis je znatno dopunjen. Tako, ukoliko niste sigurni da li treba napisati jarkocrven ili jarko crven, u stvari ili ustvari, nezavistan ili nezavisan, posegnite za ovim priručnikom koji će vam razrešiti dileme. Odgovor ćete naći u rečniku koji prati Pravopis, a detaljnije objašnjenje dobićete u odgovarajućem poglavlju priručnika. Šta nam još nudi Pravopis? Poglavlje o ekavskom i ijekavskom izgovoru, glasovnim promenama, pisanju velikog slova, interpunkciji, spojenom i odvjenom pisanju reči, skraćenicama, o podeli reči na kraju reda, kao i izuzetno značajno poglavlje o prilagođenom pisanju imena iz stranih živih jezika.

Pomoć oko sličnih pitanja i pravopisnih nedoumica možete potražiti i u Srpskom jezičkom priručniku (autori Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić), koji se do danas pojavio četiri puta u izdanju Beogradske knjige. Ova knjiga je dopunjeno izdanje Jezičkog priručnika iz 1991. godine koji je u ono doba prvenstveno bio pisan kao priručnik i savetnik za radijske i televizijske poslenike. Izdanje koje predstavljam je donekle izmenjeno i dopunjeno (dodato je nulto poglavlje o standardnom jeziku i jezičkom standardu), i svakako osavremenjeno. Na taj način je ovaj priručnik postao dostupniji i prijemčiviji široj čitalačkoj publici. Poglavlja koja čine sastavni deo ovog priručnika su: načela naše jezičke politike, merila jezičke pravilnosti, akcenat i druga pitanja pravilnog izgovora, pravopisni problemi i nedoumice, poglavlja o oblicima reči, o sklopu rečenice i značenju reči.

Pravopisne knjige

foto: Milica Čalija


Izuzetno zanimljiv i veoma koristan je i rečnik sa neobičnim naslovom Du ju speak anglosrpski? Rečnik novиjih anglicizama (autori Vera Vasić, Tvrtko Prćić i Gordana Nejgebauer, Novi Sad 2001). Rečnik je zasnovan na korpusu primera iz dnevne, nedeljne i mesečne štampe, radijskih i televizijskih emisija, kao i razgovornog jezika mladih, sadrži 950 odrednica i svima nam dokazuje da je naš jezik preplavljen upotrebom „anglosrpskih reči” (apdejtovati, kopirajt, mejnstrim, strejt, strendžer, hepening). One predstavljaju proizvoljnu mešavinu, engleskog i srpskog i najčešće su loše prilagođene našem jezičkom sistemu. Pomenuti rečnik nam na veoma zanimljiv način (grafički i simbolički lepo osmišljen vodič kroz rečnik) razrešava dileme oko pisanja anglicizama. Kod svih anglicizama se dosledno primenjuje transkripcija, a izvorno pisanje je nepravilno. Dakle, nije mainstream, već mejnstrim! Izuzetak čine odrednice ejds, faks, imejl, pres koje se u specijalnim situacijama mogu pisati izvorno. Svaka odrednica u Rečniku korisniku pruža još nekoliko važnih informacija – preporučen pravopisni, gramatički i izgovorni oblik, pravopisne oblike koje ne bi trebalo upotrebljavati, izvorni engleski oblik i njegovu adaptaciju u srpskom, celovitu definiciju značenja, ustaljen ili predložen srpski ekvivalent, ustaljene spojeve reči! Dosledna upotreba propisanih pravila trebala bi da dovede do standardizacije upotrebe anglicizama u srpskom jeziku.

Postoji još niz veoma korisnih priručnika. Transkripcioni i Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena Tvrtka Prćića razrešiće sve dileme oko pisanja i izgovaranja ličnih imena iz sveprisutnog engleskog jezika. Rečnik sinonima Pavla Ćosića i grupe autora iz 2008. godine i rečnik naslovljen Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskoga jezika Miodraga S. Lalevića poslužiće vam kao neka vrsta podsetnika za reči kojih ne možete da se setite u određenom trenutku ili na reči koje poznajete ali ih veoma retko koristite.

Briga o jeziku ne sme biti prepuštena samo lingvističkim stručnjacima, članovima Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kao i članovima drugih asocijacija koje se bave pitanjima jezika i pismenosti. Staranje o jeziku, pisanom i govorenom, njegovo čuvanje i negovanje, nije zadatak samo uskog kruga stručnjaka već zadatak svih nas. Naročito onih koji u medijskim kućama rade, ali i onih koji su kao čitaoci, gledaoci ili slušaoci korisnici sredstava masovne komunikacije.


Investicija u jezik

Časopis LINK je zamislio redakciju u kojoj ne postoji ni jedna od preporučenih knjiga iz teksta mr Nataše Belić. Istraživali smo koliko bi koštalo „investiranje“ u jezik. Pretragom po internet-knjižarama saznali smo da je potrebno da se izdvoji oko 9.000 dinara za kupovinu. Nismo naveli tačnu cifru jer se ona menja u zavisnosti od toga da li izdavači u cenu uračunavaju i iznos poštarine ako naslove naručujete preko interneta, da li postoji popust u knjižarama za članove kluba čitalaca, itd.

Izvučeno iz konteksta, ali sa kontekstom

Pripremajući ovaj specijal posvećen jeziku, pojedini autori su samoinicijativno, uz teme koje su obrađivali u tekstovima, davali i preporuke o literaturi. Prenosimo te delove.

- Svaki (ozbiljan) medij bi trebalo u svojoj redakciji da ima bar nekoliko jezičkih savetnika, od kojih su danas najpopularniji „Rečnik jezičkih nedoumica” Ivana Klajna (štampano 11 izdanja), „Srpski jezički priručnik” Pavla Ivića i grupe autora (četiri izdanja), kao i „Rečnik novijih anglicizama” Vere Vasić, Tvrtka Prćića i Gordane Nejgebauer koji je pre desetak godina zabeležio 950 odrednica izvornih engleskih oblika sa srpskim ekvivalentima i koji bi danas mogao da bude dopunjen brojnim, novim anglicizmima koji nam svakodnevno dolaze kroz medije, kaže Dejan Pralica koji preporučuje za čitanje i radove Ljubiše Mitrovića „Jezik, identitet i duhovno jedinstvo srpskog naroda u doba globalizacije”, Lejle Turčilo „Uloga medija u globalizaciji i uticaj globalizacije na medije”, rad Slobodana Reljića „Globalizacija i mediji” objavljen u zborniku „Aspekti globalizacije” iz 2003, kao i članak Nataše Mirković „Prirodni šou program”.

Preporuka Srđana Damjanovića bio je blog Milana Dobrosavljeva „Dijalog – nikada komunikacija“.

Gordana Bekčić Pješčić je sugerisala čitanje knjige „Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga“, autora Žan Klod Karijera i Umberta Eka, a u izdanju kuće Gradac.

- Preporučujem izvanredne knjige Tvrtka Prćića Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena; Englesko-srpski rečnik geografskih imena, zatim Srpsko-engleski rečnik idioma i izraza Živorada Kovačevića i Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna, napisala je Jelena Milojković.

Profesorka emeritus Svenka Savić, izlistala je literaturu koja se bavi procesom zagovaranja upotrebe rodno osetljivog jezika na celom prostoru SFRJ: Milinović, Jelena i Svenka Savić „Misterije rodne ravnopravnosti i još ponešto“; Čaušević, Jasmina i Sandra Zlotrg „Načini za prevladavanje disrkiminacije u jeziku u obrazovanju, medijima i pravnim dokumentima“; Filipović, Jelena et al. „Okrugli sto na temu rodno osetljivih jezičkih politika“, Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije; Savić, Svenka „Rod i jezik“ i „Kodeks rodno osetljivog jezika u medijima“.

Autorka je viši bibliotekar, Filozofski fakultet, Seminarska biblioteka za srpski jezik i lingvistiku

Tekst je iz vandrednog broja časopisa Link, septembar 2011.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel