Kazne za pravljenje i unošenje računarskih virusa

Pravljenje i unošenje računarskih virusa, kao krivično delo, je predviđeno u članu 300. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Međutim, osim dobre zakonske regulative, protiv ove pošasti država se mora boriti i zapošljavanjem stručnog kadra u institucijama koje se bore protiv visokotehnološkoh kriminala. Iako postoje bezazleni virusi koji su vrlo dosadni, mnogo više pažnje se posvećuje opasnima, onima koji mogu služiti za sticanje finansijske koristi, špijuniranje osobe koja ima zaražen računar ili za sajber iznuđivanje.

Tako se nameće utisak da su informacione tehnologije postale ili sredstvo za lakše i efikasnije izvršenje krivičnih dela ili su postale objekt napada. Savremeno društvo je postalo zavisno od upotrebe računara, pa je samim tim postalo ranjivije i osetljivije na određene oblike ponašanja. Za ovu vrstu kriminaliteta, najčešće je u upotrebi termin kompjuterski kriminalitet. Od značaja za suzbijanje kompjuterskog kriminaliteta je Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala kojim je predviđeno formiranje specijalizovanih odeljenja u tužilaštvu i MUP-u.

Pravljenje i unošenje računarskih virusa, kao krivično delo, je predviđeno u članu 300. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Radnja izvršenja prvog oblika ovog krivičnog dela je pravljenje računarskog virusa. Računarski virus je štetni računarski program ili skup naredbi koji može da izazove nepravilan rad računara. Delo je dovršeno kada je računarski virus napravljen. Sama radnja pravljenja ukoliko virus nije napravljen, predstavljala bi međutim nekažnjivi pokušaj. Za postojanje dovršenog dela dovoljno je da je računarski virus napravljen u nameri da se unese u tuđ računar ili računarsku mrežu. Postojanje umišljaja se podrazumeva.

Zašto je ovo toliko bitno? Zato što profesionalni tvorci virusa stvaraju Trojance, špijunske programe koje koriste za krađu novca sa e-računa, PayPal naloga, i/ili direktno sa internet bankovnih računa. Ovi Trojanci skupljaju bankovne i platežne informacije iz lokalnih kompjutera ili korporacijskih servera i onda ih prosleđuju glavnom hakerovom kompjuteru ili serveru. Osim toga, postoji i internet reketiranje. Tvorci ovih virusa obično stvaraju mrežu zombi kompjutera osposobljenih da vode organizovani DoS napad. Time oni ucenjuju kompanije preteći im DoS napadom na kompanijski vebsajt. Popularne mete uključuju e-prodavnice, bankovne i kockarske sajtove, npr. kompanije čiji se prihod ostvaruje direktno njihovim on-line prisustvom.

Koliko virusi mogu biti opasni dokazuje slučaj iz 2010. kada je kompjuterski virus Staksnet napravio haos u svetu i uspeo da ugrozi i iranski nuklearni program. On je napao uređaje koji kontrolišu centrifuge uranijuma. Njegov zadatak bio je po svemu sudeći da omogući manipulisanje sistemom za upravljanje, odnosno obustavi rad centrifuga. Istovremeno je Staksnet uspeo da zavara sistem kontrole i prikrije svoje prisustvo.

U Srbiji do sada nismo imali tako velikih problema ali zna se da imamo dosta hakera koji uspešno upadaju čak i na sajtove institucija za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, i koji prave viruse.

Naš zakon se ne bavi samo onima koji prave viruse već i onima koji ih šire. Kažnjivo je i unošenje računarskog virusa u tuđ računar ili računarsku mrežu. Nije od značaja da li je izvršilac sam napravio računarski virus ili je do njega došao na neki drugi način. Šteta koju je tom prilikom napravio može se manifestovati u bilo kom obliku. To može biti zastoj u radu računara, njegov sporiji rad i sl. Dovoljno je da je unošenje računarskog virusa imalo štetne efekte po rad i funkcionisanje računara.

Naše zakonodavstvo podrazumeva da se i ovo krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem.

Propisana kazna je obavezno oduzimanje predmeta izvršenja krivičnog dela, što podrazumeva oduzimanje kako sredstva, po pravilu računara, tako i samog programa, tj. računarskog virusa.

Za prvi oblik ovog krivičnog dela (pravljenje virusa) propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci a za drugi oblik (širenje virusa) je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.