Solidarna kafica
Preko ramena > Nauka > Stara Tjiko se bori za svet - Lednici se povlače, ali na njihovo mesto dolaze biljke

Stara Tjiko se bori za svet

Lednici se povlače, ali na njihovo mesto dolaze biljke

Autor Mirjana Petrović 2011/12/28

Pred nama je 2012. godina u kojoj će se čovečanstvo, ako i uspe da preživi obećanu monetaranu krizu, glad, hemiju kojom ga poput legla komaraca zaprašuju iz aviona, nove epidemije, odbrambene napade NATO-a, prirodne nepogode i katastrofe, na kraju suočiti ni manje ni više nego sa – smakom sveta.

Ovaj (nepotpuni) spisak svega što će nas zadesiti u najbližoj budućnosti odslikava fizički i mentalni haos u koji nas je gurnula ideologija tehnološkog razvoja i trka za napretkom koji zapravo znači samo više komfora, više hrane, više smeća, bolesti, stresa i ravnodušnosti. Odavno se vrtimo u začaranom krugu, i to se sve jasnije vidi, a nova tehnološka nazovi rešenja samo nas još dublje guraju u bezizlaz. Skrenemo li pogled sa njih, možda ćemo primetiti da svuda naokolo živi i buja neobično bogat svet koji je bio ovde mnogo pre nas i koji je spreman da nas nadživi i prevaziđe sve katastrofe koje smo kadri da smislimo i ostvarimo.

Na primer, jedna od mogućih pretnji čiji se uzroci pripisuju čoveku što žuri za gore pomenutim napretkom je globalno otopljenje. Nagomilani ugljen dioksid i drugi gasovi velike moći upijanja toplote zadržavaju u atmosferi toplotu koja bi inače otišla u ledeno hladni svemir. To se dešavalo i pre industrijske revolucije: u geološkoj prošlosti bilo je mnogo sličnih epizoda: Zemlja je ponekad naprosto „dobijala temperaturu“, razboljevala se takoreći, niko ne zna tačno zašto - čak ni Milankovićeva teorija ne može to potpuno da razjasni.

Međutim, svaki put su toplota i ugljen dioksid aktivirali imuni sistem planete, a to su - biljke. One su bujale i obrastale kopno, planktonske alge su punile beskrajne okeane, ispumpavale neželjene gasove i pretvarale ih u dragoceni kiseonik koje je značio život, spuštao temperaturu oboleloj Zemlji. Sva ostala živa bića na planeti su jačala, bivala zdravija, otpornija. To se i sada događa.

Stara TjikoLednici se povlače, ali na njihovo mesto dolaze one. Divna vest je da se na planini Fulufjalet u Švedskoj uspravila Stara Tjiko - kržljavo stablo smrče izraslo iz bar 9550 godina starog korena. Ona je u svetu najstarije pojedinačno drvo nastalo vegetativnim kloniranjem (stablo umire, ali korenski sistem opstaje, sposoban da dâ nova stabla). Hiljadama godina smrče izrasle na tom korenu imale su, zbog surovih klimatskih prilika, oblik kržljavih žbunova. A onda se, kažu usled globalnog zagrevanja tokom zadnjih stotinak godina, Tjiko uspravila. Trenutno ima čitavih pet metara.

Večne biljke se bude i kreću ka severu. Samo kada bismo ih ostavili da na miru ispune svoj poziv! Može li Tjiko da nadomesti kiseonik koji bi proizvela stabla u džunglama i tajgama, samo da su ih ostavili u životu? Ili, da li je dovoljno gladna da udahne makar onoliko ugljen dioksida koliko bi udahnula drveta koja su samo u jednoj maloj beogradskoj ulici (Brsjačka, na Zvezdari) posečena samo u ovoj godini (u brojevima 2 i 7 po jedno veliko, u br. 13 čak 4 ili 5, u broju 16 srubljeno je celo dvorište – drveće, žbunje, trava, cveće...), i to samo zaradi dodatnih nekoliko kvadrata voljenog betona?

Među Beograđanima na sreću ima puno iskrenih ljubitelja drveća – oni su to pokazali odlučnim (ne i uspešnim) suprotstavljanjem seči stabala na Bulevaru kralja Aleksandra kao i u Zvezdarskoj šumi (ta akcija je izgleda uspela), i u brojnim pojedinačnim međususedskim okršajima. Možda je došlo vrema da se konačno osnuje i Društvo za zaštitu prava biljaka kako bi se stalo na put onima koji krče put žicama i asfaltu nasrćući na drveće motornim testerama, i kako se ne bi prećutno davalo za pravo čistuncima kojima drveće prlja ulicu, parking, dvorište...

Ova, još uvek tekuća 2011. godina bila je proglašena međunarodnom godinom šume, ali za to gotovo niko nije znao, jer je šuma i dalje za mnoge ostala apstraktan pojam, a drveće samo bezlična i bezoblična masa u nikad viđenim dalekim rezervatima prirode. Mnogo uspešniji bio je na primer pokret koji se okupio oko ideje plasirane u knjigama ruskog preduzetnika Vladimira Megrea koje prenose viziju Anastasije, usamljenice iz sibirske tajge, koja u središte ljudskog delanja ponovo vraća ljubav i zajednicu čoveka i Prirode, a kao stožer te zajednice postavlja drvo – sibirski kedar. Knjige o Anastasiji prevedene su i još se prevode na desetine svetskih jezika, ljudi kupuju imanja i ponovo se vraćaju zemlji, sade drveće i voće, seju povrće, žita, trave...

Megreu je ove godine u novembru na Filipinima uručena Gusi Peace Prize, azijska nagrada ranga Nobelove u Evropi, koja svedoči da svet prepoznaje usmeravanje pažnje ljudi ka biljkama kao doprinos sveopštem miru i skladu. U programu prilikom dodele te nagrade učestvovala je i mala grupa iz Srbije, i u njoj jedan par koji je kupio zemlju na Tari gde gradi sebi zavičaj i sadi drveće. U blizini njihovog imanja raste najveća zajednica endemske Pančićeve omorike koja je veoma bliska rođaka smrče Tjiko što se podigla u dalekoj Švedskoj. Onako visoka i uska već liči na stub oko koga se okreću prostor i vreme.

Možda će se okrenuti i naša shvatanja, jer, nasumične ankete pokazuju da je za većinu Srba povratak selu, porodici i prirodi i dalje jednak priznavanju životnog poraza, a da je uspeh ravan besmislenom međuljudskom trvenju na besmislenim radnim mestima i konzumiranju industrijskih produkata i masovne subkulutre. Ima takvih i u belom svetu, zato će Stara Tjiko ipak biti ograđena, da se, za svaki slučaj, zaštiti od onih koji je pohode ne videći u njoj spasiteljicu posrnulog sveta, nego još jedan besmisleni trofej.

Sunčeva trpeza

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel