Solidarna kafica
Preko ramena > Fokus > Politička (ne)korektnost - Baš si cerebralno izazvan!

Politička (ne)korektnost

Baš si cerebralno izazvan!

Autor Marko Radovanac 2010/10/20 : Tekstovi istog autora

U želji da ne uvredimo, u želji da ne pokazujemo prstom, u želji da ne budemo "negativci" često smo spremni da postanemo deo grupe koja u podnožju pijedastala moralnih vrednosti, pravičnosti i dobra nema ni jednu, apsolutno ni jednu "mrlju". Na vrhu tog pijedestala, svi bi pomislili, sa pravom, se nalazi zlatni oreol. Ali da li nas to onda, nas koji sebe smatramo politički korektnima, zapravo samo čini licemerima ili nedovoljno hrabrima da iskažemo u celini svoje stavove na način koji bi njih najbolje predstavio, na jedini pravi način? Tako na primer umesto da nekome kažemo da je debeo imamo niz drugih varijanti poput "elegantno popunjen", "korpulentan" ili čak "horizontalno izazvan".

Da li ste se nekada zapitali da li zbog konstantnog insistiranja na korišćenju posebnih reči i izraza, brzim i čestim promenama u terminologiji - mi prestajemo ili postajemo deo društveno prihvatljivih? Ko, kada i kako oblikuje naše društvo i um krijući se iza termina "politička korektnost"? Da li je ovaj pojam "bolest" ili "lek"? Da li je politička korektnost jedini mogući odgovor na govor mržnje ili veoma moćno oruđe vlasti?

U nameri da iskreno budem korektan prema samom sebi, ali i prema društvu, pokušao sam da pronađem odgovore na ova pitanja.

Definicija i poreklo

"Politička korektnost je ideologija koja zastupa pokazivanje osetljivosti, toleranciju i poštovanje druge rase, pola, polne orijentacije, nacionalnosti, religije, starosti, fizičkog hendikepa. Ona se koristi da bi se izbegla upotreba uvredljive, štetne ili stereotipne primedbe usmerene protiv drugačijih pogleda ili stavova nekih ljudi."

(Definicija je preuzeta iz enciklopedije "Britannica")


Postoje saznanja da se termin "politička korektnost" koristio jos u vreme postojanja Antičke Grčke.

Godine 1793. Vrhovni sud Amerike je kao komentar na jednu presudu dao sledeće objašnjenje: "Ovo nije politički korektno."

U Rusiji su početkom 20. veka pristalice - prvo Lenjina, pa onda i Staljina upotrebile ovaj pojam da bi na taj način potvrdile nepokolebljivo prihvatanje svih načela partije.

Šezdesetih godina je svako ko je bio politički korektan smatran pristalicom politike koju sprovodi vlast, dok osamdesetih godina 20. veka politička korektnost dobija "ruho" u kome se prepoznaje i danas.

Ideologija, Marks i demokratija

Jedna od glavnih tvrdnji Karla Marksa, nemačkog filozofa i utemeljivača komunističke ideologije, je da su u svakoj epohi misli vladajuće klase ujedno i dominantne misli te epohe.

Vođeni ovakvim razmišljanjem lako dolazimo do zaključka da su naši lični stavovi i umne tvorevine samo produkti uticaja vladajuće klase.

Ako političku korektnost posmatramo kao ideologiju, što ona u svojoj definiciji to i potvrđuje, mišljenje francuskog teoretičara Luja Alistera u potpunosti daje objašnjenje ovog pojma – ideologija nije samo skup ideja, ona može biti pogrešno razumevanje odnosa prema svetu.

Koncept ideologije je kritički osvrt predstavljen od strane italijanskog marksiste Antonija Gramšija. Uvođenjem novog pojma – "hegemonija", on objašnjava na koji način i zbog čega pojedinci, odnosno grupa prihvata određene stavove i norme vladajuće klase.

Kulturološka hegemonija je simbioza filozofskog i sociološkog koncepta. Ona je slojevit kompleks društvenih struktura, a svaka struktura ima svoju "misiju" – dozvoljavanje svojim pripadnicama da se ponašaju na drugačiji način od pripadnika drugih struktura, ali ne remeteći koheziju između klasa.

Politička korektnost, po mišljenju mnogih, za cilj ima okončanje rasprave, okončanje debate.

Da li kao takva ona ima budućnost u demokratskom društvu, ili da preformulišem – demokratija ima budućnost uz političku korektnost?

Pojam slobode izražavanja je usko povezan sa pojmom političke debate i konceptom demokratije.

Korišćenje politički korektnog jezika nedvosmisleno može uneti zabunu unutar same diskusije, rizikujući pojavu "opasnih" grešaka u komunikaciji između države i naroda, neistomišljenika, pa čak i istomišljenika.

S druge strane, ma koliko politička korektnost bila "mač sa dve oštrice", njenu prevashodnu svrhu nikada ne bi smeli da zaboravimo – poštovanje svakog ljudskog bića bez obzira na njegovu rasnu, nacionalnu, jezičku, versku ili polnu pripadnost, odnosno orijentaciju.

Politički korektna sloboda govora medija

Mediji diktiraju, mediji imaju odgovornost, mediji učestvuju u obrazovanju mišljenja javnog mnjenja. Njihova "jaka" reč nadaleko se čuje. Shodno tome, u želji da zaštiti slobodu govora, ali i samu informaciju, Evropa je ozvaničila dokument "Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda" još polovinom 20. veka. Član 10 te konvencije glasi:

"Svako ima pravo na slobodu izražavanja. To pravo obuhvata slobodu mišljenja i slobodu dobijanja ili saopštavanja informacija i ideja bez mešanja državnih vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da preduzeća u domenu radio-difuzije, filma ili televizije podvrgnu režimu dozvola.

Pošto ostvarivanje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono može biti podvrgnuto određenim formalnostima, uslovima, ograničenjima ili sankcijama koje su propisane zakonom i koje su neophodne u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda i kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja poverljivih informacija ili očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva."

Ovaj član pomaže da uvidimo sličnosti i razlike slobode govora i političke korektnosti.

Iako se možda u prvi mah to ne čini, cilj političke korektnosti je isto istina. Ono na čemu treba insistirati prilikom izveštavanja je da se ne dozvoli da politička korektnost utiče na informaciju koja se saopštava u prevelikom obimu, jer tako istinu ne prenosimo u svom prirodnom obliku, već samo kao odraz ličnog stava i politike medija.

Istina ima samo jedno ime – istina.

Smešna strana političke korektnosti

Da tumačenje ovog pojma ima i svoju duhovitu stranu, svedoče sledeći izmišljeni izrazi u takozvanom rečniku političke korektnosti:

  • Glupa plavuša: osoba svetlo obojene kose koja nije dobro informisana
  • Glup: cerebralno izazvan
  • Neuspeh: ne baš tradicionalni uspeh
  • Debeo: horizontalno izazvan
  • Bomba: vertikalno postavljena antipersonalna naprava
  • Smrt: odsustvo metabolizma
  • Ubica: specijalista za egzekuciju
  • Bogat: postigao ekonomski maksimum
  • Siromašan: ekonomski marginalizovan
  • Seks: kooperativno fizičko vežbanje
  • Prešmninkana devojka: kozmetički zasićena


Dakle, politička korektnost mora više biti odraz vaspitanja i morala, pa i urođenog poštovanja, a manje oruđa vlasti. Ona nije "nužno zlo" kako je neki vide, niti je "savršenstvo dobra".

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel