Solidarna kafica
Preko ramena > Prikolica > Pedikir za krave - Na zrnu graška

Pedikir za krave

Na zrnu graška

Autor Marija Dukić 2011/12/21 : Tekstovi istog autora

Moderno stočarstvo privezalo je krave u štali i onemogućilo ih da kretanjem prirodno odstrane izrasle papke. Na njihovoj muci stvoreno je unosno zanimanje pedikira kojim se u Srbiji bave malobrojni obučeni ili samouki stručnjaci, najčešće veterinari, koji su uz to i inovatori. Njihov posao para vredi jer negovana životinja dnevno daje do litar i po mleka više. U PKB-u, gde muzu 8 000 krava svakog dana, to znači dodatnih tri miliona litara mleka.

Dve trećine bolesti krava dolazi od papaka. Oni rastu 1 do 1,5 cm mesečno, a već sa papcima dužine 7 cm krave ne mogu da stoje, postaju nervozne, počinje da ih boli, njihove noge ne mogu da izdrže težinu pa sve više leže a sve manje jedu, što može da utiče na njihovu plodnost, a samim tim i na proizvodnju mleka. Kad se papci zapuste, infekcije mogu da dovedu i do smrti. „No, sve se ovo može sprečiti narodski rečeno – redovnim pedikirom, odnosno redovnom obradom papaka“, kaže Mileta Stojković, rukovodilac Centra za stočarstvo PKB-a, kombinata koji ima 9.000 muznih krava i 22.000 goveda.
Pedikir za krave
Pre pet godina u PKB-u su primetili da im je zbog ovog problema veliki broj krava isključen iz proizvodnje, i odlučili da se profesionalnije pozabave njime. Kontaktirali su profesora dr Stefana Njurkea sa minhenskog univerziteta, koji od tada dolazi na svakih pola godine u Srbiju i edukuje PKB-ove zaposlene kako da obrađuju papke. Pre dve godine 12 polaznika polagalo pred inostranom komisijom usmeni i pismeni deo gradiva, i dobilo sertifikate da može da se bavi brigom o papcima.

Centar za stočarstvo danas je jedan od najprofitabilnijih delova PKB-a: zaposleni koji obrezuju papke utiču na veću proizvodnju mleka pa mogu i da jednu intervenciju naplate oko 1000 dinara. Konstantno se radi u četiri boksa, sa po troje veterinara – pedikira po boksu, koji moraju dnevno da obrade 24 krave. To praktično znači da ukupna vrednost usluga pedikira godišnje dostiže oko 200.000 evra, a redovne plate zaposlenih oko 1.000 evra. „To su, priznaćete, zaslužene i prilično dobre plate za naše uslove“, kaže Stojković. Centru ostaje čisto 60 000 evra profita. Ili još jednostavnije, na jedan uložen evro PKB dobija tri, a njegovi zaposleni po jedan evro.
Pedikir za krave

Šumaher iz Čonoplje

„Redovan pedikir je najmanje što možemo da uradimo za krave, koje eksploatišemo kao nijednog drugog sisara“, kaže Stojković. Naime, krave su stvorene da nose onoliko mleka koliko im je potrebno za mladunce ali uz pomoć prirodne selekcije i jake ishrane, one daju neuporedivo više mleka. Tako je po srpskim selima količina mleka po kravi koja se svakodnevno vodi na ispašu, dakle koja zdravije živi i kreće se, oko 8 litara, dok prosečna PKB-ova krava daje 24 litara mleka dnevno. U svetu je prosek mnogo veći.

„Tim kravama, koje stoje vezane, teže više od pola tone i jedu više nego što im je potrebno, treba naša pomoć, bar da im olakšamo ceo dan na nogama“, primećuje ovaj stručnjak PKB-a.

Potrebu za obradom papaka nisu videli jedino u PKB-u, već širom Srbije, ali jedino je ovaj kombinat imao dovoljno novca da uloži u zapošljavanje i obuku stručnog kadra. Ostali koji se ovim bave su uglavnom veterinari specijalizovani za funkcionalnu obradu papaka, kako se ovaj postupak stručno zove. Tako je Janoš Segedi iz Čonoplje sa sinom Zoltanom sam savladao ovaj zanat i naučio da koristi električnu turpiju koja je glavni alat u pedikiru. U tome mu pomaže i specijalno vozilo koje je sam napravio, na dva točka, koje kači za mercedes, i koje u šali poredi sa Šumaherovim bolidom. „Razlika je jedino u tome što ja skinem točkove za nekoliko sekundi da bi boks bio stabilan kada u njega uvodim goveče, a Šumaher stavi druge točkove i odjuri dalje“, kaže Segedi. Kad uđu u vozilo, krave ostaju fiksirane i ne mogu da ga povrede ritanjem.
Pedikir za krave

Kao kod zubara

Još jedan Vojvođanin, Ištvan Salaš, radio je godinama kao veterinar dok nije primetio kakve muke krave imaju zbog naslaga na papcima. Odlučio je da se specijalizuje za obradu papaka i danas radi u svom porodičnom preduzeću „Dr Farmer“. Kroz svoje tridesetogodišnje iskustvo obrađivao je papke 150.000 grla i kaže da je proizvodnja mleka direktno proporcionalna nezi papaka. Obično se sređivanje papaka radi jednom godišnje, ali kod krava koje nose više mleka to se radi i do tri puta u godinu dana.

„Kada se ovaj postupak izvodi preventivno, on ne boli. Moguće je da je malo neprijatan, ali ne previše. Međutim, kada je krava u fazi da joj treba lečenje papka, onda je to veoma bolan proces“, kaže Salaši. Stojković ipak dodaje da je „kravama zvuk brusilice isti stres kao i nama kada odemo kod zubara pa čujemo njegovu brusilicu. Na dan obrade papaka one nose manje mleka“.

Kucaj, ali nećeš proći

Ištvan Salaši kaže da je veliki problem ove profesije to što ne postoji formalno obrazovanje za ovu struku, pa su ljudi koji se time bave obično samouki. Salaš se obraćao fakultetima i ostalim obrazovnim institucijama sa namerom da im objasni važnost obrazovanja u ovoj oblasti, ali nije imao uspeha. Sada on drži obuke funkcionalne rasterećujuće korekcije papaka. „Na svetskom tržištu sređivanje papaka po grlu košta od 6 do 10 evra, a ni naše cene ne odstupaju od toga. Kod mene je ta usluga 800 dinara“ kaže on.

 

Tekst je iz časopisa Biznis i finansije 82/83: MSP

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel