Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Viteški ideal – mit ili istorija? - Koliko je istorija romantizovala viteštvo?

Viteški ideal – mit ili istorija?

Koliko je istorija romantizovala viteštvo?

Autor Anđela Milinković 2011/12/19

U današnjem vremenu, kada su internet, 3D filmske projekcije i najmodernije video igre deo naše svakodnevnice, šta je to što nam prvo padne na pamet  na pomen srednjovekovnih vitezova i viteških redova? Možda bi to bila slika dostojna jedne Diznijeve bajke, o plemenitom vitezu koji spasava prelepu gospu, propraćena idealizovanom atmosferom jednog nama dalekog, egzotičnog vremena. Ali, koliko je takva slika bliska pravim vitezovima koji su postojali i živeli kroz srednji vek, čak sve do 15. veka?


Možda je izgled vitezova jedna od njihovih odlika koja je najbliža opštoj slici koja preovlađuje danas. Tako je odeća/uniforma vitezova obuhvatala: mamuze, oklop, oružje-mač, štit na koji dodaju grb, kao i na kalpak i pancir. Tu su još i, kao suština njihovog prestiža, i teški konj za megdan i lovački pas  (s obzirom da je jedno od omiljenih zanimanja vitezova bio lov). To je ono što vitezove vizuelno odlikuje.

 

vitez odecaViteška odeća 


Održavanje statusa quo

Međutim, da bi se viteška kultura istinski shvatila potrebno je razumeti podelu društva i staleže srednjeg veka, što je ključan socijalni faktor tog vremena. U srednjem veku, za staleže se veruje da su oni određeni po volji Božijoj za svakog posebnog čoveka. Tako npr. svaki stalež nosi odeću koja mu pripada, ona označava društvenu kategoriju, i služi, možemo reći, praktično kao uniforma. U srednjem veku nositi odeću druge klase je veliki greh, greh oholosti ili propadanja u slučaju ako se nosi odeća nižeg staleža.  Po srednjovekovnom mišljenju pojmovi ’’stalež’’ ili ’’red’’ povezani su sa svešću da je svaka od ovih grupa ono što je Bog odredio, nešto što bi trebalo da se sledi u životu, nešto što je nepromenljivo, i sudbinski predodređeno.


U tom smislu je srednjovekovna slika društva statična, ne postoji kolektivna svest o mogućnosti svesnog menjanja društvene situacije. Srednjovekovna feudalna podela društva služila je kao sistem pomoću koga se narod obmanjivao i pomoću čega su se suzbijale klasne pobune, u najvećoj meri trećeg staleža (koji je bio i najbrojniji, i najtlačeniji). U feudalnom sistemu su ratnici bili podvrgnuti sveštenicima, i služili su kao zaštitnici vere i crkve. Ti ratnici su, u srednjem veku, vitezovi. Zato se viteški ideal poistovećuje sa hrišćanstvom. Praveći takvu klasnu podelu, koja je nametana kao nepromenljiva, „od Boga data“, težilo se da se onemogući društvena revolucija. 


Nastanak viteštva

Kako nastaje viteštvo? Između VIII i XI veka srednjovekovna aristokratija se konstituiše u vojnu klasu, a prevashodni član te klase je “miles“ – vitez. Veliku ulogu igra plemićko poreklo dečaka koje od mladih dana obučavaju  rukovanju oružjem, i feudalnoj borbi. To obučavanje se ’’kruniše’’ inicijacijom u obliku svečanog prijema u viteški red (nem.Ritterschlag). Ceremonija uvođenja u viteške redove je bila od velikog značaja i imala je veliko simboličko značenje, pogotovu tokom ranog perioda ove kulture.


Tipična ceremonija uvođenja u viteški red je često trajala oko 3 dana a nekada i više. Noć pre ceremonije mladi vitez se povlačio u kapelu, moleći se celu noć, da bi ’’očistio’’ svoju dušu pre inicijacije. Nosio bi belu tuniku što je simbolizovalo čistotu duše i uma, a preko crveni plašt, što bi simbolisalo plemstvo. Ujutru uoči ceremonije sledilo je kupanje kao simbol nove čistote. Tokom same ceremonije vitez je dobijao poklone kao što su štit ili mač i svaki od ovih poklona je imao svoju simboliku. Takođe, polagani su viteški zaveti koje je nametao viteški red.Koreni viteških redova mogu se videti u običajima primitivnih naroda, tačnije u muškim savezima tih naroda. Običaji kao što su turniri, vojni sportovi koji izražavaju bit viteškog života, kao i primanje u viteški stalež, leže zapravo u svetim običajima dalekih doba, i pored očigledne vezanosti plemstva za hrišćanstvo i njegove crkvene i političke osnove.


Prvi viteški redovi nastaju kao otelotvorenje čisto srednjovekovnog duha, kao hrišćanska reakcija borbe protiv islama, i tada nastaje ta veza između kaluđerstva i viteškog ideala. Ti prvi viteški redovi su velike političke i privredne institucije, sa kompleksima imanja i finansijskim snagama. U to doba politička korist  je potisla duhovnički karakter i elemenat viteške igre, i tada viteštvo ispunjava realnu političku funkciju. Epoha pravog viteštva se završava u trinaestom veku iako naravno mnogi oblici te kulture opstaju i kasnije, doduše u izmenjenom obliku.


Međutim, u četrnaestom i petnaestom veku, viteški redovi postaju najpre viši oblik života, i u tim mladim redovima ponovo stupa na snagu plemenita igra, koja međutim i dalje teži obavljanju političke funkcije.

 

vitez


Tada, uprkos religijskom i svetom karakteru viteške ideologije, u krugovima kneževa vitezova tokom četrnaestog i petnaestog veka postoji osećanje da su ti oblici uređenja redova zapravo sujetna razonoda. I istina je da osnivanje viteških redova od sredine četrnaestog veka postaje prava moda. Tako nemački riter (vitez), Jerg od Ehingena naglašava u svom putopisu otmeni karakter viteškog života, i piše da svi gospodari i knezovi kroz čije zemlje prolazi ga primaju u svoje ’’ritersko, ordensko društvo’’. Ponekad se viteški redovi osnivaju da bi se proslavio neki značajan događaj kakav je npr. za Luja Burbonskog bio povratak iz engleskog ratnog zarobljeništva. Ponekad se redovi osnivaju takođe zarad nekog sporednog političkog događaja, a nekada i zbog pobožnog karaktera koji je uvek naglašen, kao npr. prilikom osnivanja reda sv. Đorđa u Franš Kanteu, kada se Filiber de Miolan vratio sa Istoka sa relikvijama ovog sveca. A ponekad, iako retko, redovi se formiraju samo zarad osnivanja običnog bratstva za uzajamnu zaštitu.


Raznolikost zaveta

Što se tiče zaveta, viteški zavet može imati religiozno-etički karakter koji ga stavlja u isti red sa duhovničkim zavetom. Zatim zavet može biti i romantično-erotične vrste, i najzad može biti samo deo dvorske igre koja ne znači ništa više od zabave. I zaista sve ove tri vrednosti su isprepletene kod vitezova tog doba. Iako su zaveti često ukras dvorske svečanosti, takođe se povezuju i sa ozbiljnim ratnim pohodima. Smisao zaveta se sastojao u tome da se primi, tj obaveže na izvesno odricanje, koje služi kao podsticaj da bi se brže izvršilo neko obećano delo. Najčešće je to izvesno odricanje prilikom obeda,mada može biti i drugih odricanja,kao npr kada se grof od Solsbrija obavezao da neće otvoriti jedno oko pre nego što u Francuskoj, neprijateljskoj zemlji ne savlada ratnike kralja Filipa, ili pak vojvoda Jovan Burbonski koji polaže zavet da će na levoj nozi tokom dve godine nositi zlatan okov dok ne nađe šesnaest vitezova koji će se s njim boriti ’’do poslednjeg daha’’. Možemo primetiti da ovakvi zaveti imaju neki primitivni, varvarski karakter nekog dalekog doba.


Zaveti se polažu prilikom svečane gozbe i zaklinje se pred pticom koja se donosi na sto i kasnije pojede. Takođe, tačno se opisuje način kako će se izvršiti junačko delo zbog kojeg je položen zavet. Na svečanim zavetima petnaestog veka, viteški zavet kao oblik kulture doživljava svoju poslednju fazu u raskošnoj razmetljivosti burgundskog dvora – on jedva predstavlja nešto više od lepe dvorske forme.Postavlja se pitanje, kada posmatramo viteštvo srednjeg veka u celini, šta je to što je plemstvo, odnosno što su vitezovi trebali da urade, koju dužnost da ispunjavaju?


To je težnja za opštim mirom, zasnovana na slozi kraljeva, ali i osvajanje Jerusalima i proterivanje Turaka. Slika ljudskog društva tog doba koju je stvorio viteški ideal je jedinstvena i idealizovana. Najslavniji hroničari četrnaestog i petnaestog veka neobjektivno pišu u slavu viteške vrline i slavnih junačkih podviga. 


Tako Šatlen, dvorski istoriograf Filipa Dobrog i Karla Smelog, stereotipno vidi društvo svojih dana. On vidi vitešku hrabrost i vitešku vrlinu kao izvor sve snage u državi. Smatra da je Bog stvorio prost narod da radi, sveštenstvo je stvorio za dela vere, a plemstvo da brine o pravdi, uzdiže vrlinu, da delima bude uzor drugima. Smatra da je njihov zadatak najviši u državi, a to je odbrana crkve, širenje vere, zaštita naroda od tlačenja, nasilja i tiranije, učvršćivanje mira i širenje opšteg dobra. 


Viteška kultura protkana je estetskim idealima koji su umnogome sastavljeni od fantazije pisaca i hroničara i prenaglašenih osećanja. A taj ideal uzvišenih osećanja bio je moguć u srednjem veku jedino kada je bio postavljen u odnosu prema pobožnošću i religijskim vrlinama. Međutim, možemo pretpostaviti da u  životu stvarnih vitezova nisu bili nepoznati pohlepa za novcem i nasilništvo, koji su bili česti u njihovom staležu.Stiče se utisak da su pisci tog vremena viteški ideal koristili pri pokušaju da isprave neshvatljivost i zlodela svog vremena, dok su u stvarnosti ratovi i politika njihovog doba bili krajnje nakazni, i delovali naizgled bez logičnog toka događaja. U nemogućnosti da u svemu tome sagleda jedan realan društveni razvoj, istoriografija se mašila fikcije viteškog ideala; ona je time sve svela na lepu sliku kneževske časti i viteške vrline, na lepu igru plemenitih pravila,i tako je stvorila iluziju jednog reda.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel