Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Pravopis: Mali vodič novinarskih grešaka - Primenjivo i na blogere, tviteraše i svuda gde se piše

Pravopis: Mali vodič novinarskih grešaka

Primenjivo i na blogere, tviteraše i svuda gde se piše

Autor Sanja Štefanek 2011/12/13

Negovanje jezika je mnogo više od pravilno napisane reči. Postoje merila jezičke pravilnosti koja se moraju poštovati. Ona se odnose na jasnoću (podrazumeva da iskaz mora biti jasan), bogatstvo jezika, ekonomičnost i čistotu jezika.

Bogatstvo jezika podstiče se, pre svega, upotrebom različitih reči (sinonimima). Ako u jednom tekstu mora biti spomenuta reč novac, ona se može zameniti sinonima - para, valuta, deviza, iznos, suma. Problem može biti i nevolja, teškoća, neprilika. Osim sinonimima, bogatstvo jezika postiže se i upotrebom konstrukcije: da + prezent (može da ima podjednako se koristi kao i može imati), upotrebom odgovarajućih zamenica za spomenute pojmove, ali i različitih oblika predloga (nešto može biti ispred kuće, ali i pred kućom).

Kako je novinarski prostor vrlo ograničen, u medijima se vodi računa o ekomoničnosti jezika. Danas uveče je večeras, kredit na tri meseca je tromesečni kredit, ili kredit u tri rate, ostvariti pozitivne poslovne rezultate može se reći i dobro poslovati. Novinari često koriste poštapalice, koje su nepotrebne, pogotovo u pisanom tekstu. Primer iz prakse je: čak 58 odsto anketiranih u anketi u kojoj je učestvovalo 3.000 ljudi može se mnogo lepše reći: čak 58 odsto među 3.000 anketiranih. Često rečenica počinje ovako: Ono što je karakteristično za sve zdravstvene ustanove je to da je..., što se može zameniti mnogo ekonomičnijim oblikom: Za sve zdravstvene ustanove karakteristično je...

Čistota jezika održava se izbegavanjem stranih reči, izraza i konstrukcije i pokušajem da se gde god je moguće koriste domaće reči. Česta greška je nagomilati predloge koji zahtevaju imenice u različitim padežima, što je samo bukvalni prevod sa engleskog jezika. Nepravilno je reći doći sa ili bez dece – pravilno je doći sa decom ili bez nje. Takođe, treba izbegavati preteranu upotrebu žargonizama, frazeologizama i provincijalizama.

Uzimajući u obzir jezička pravila, kao i pravila novinarskog jezika, naznačićemo neke od najčešćih grešaka sa kojima se lektori susreću čitajući rukopise različitih autora, svrstanih po jezičkim nivoima.

Ortografske i fonetske greške najčešće su usled nepoštovanja glasovnih promena. Nije podpredsednik nego potpredsednik (jednačenje suglasnika po zvučnosti), pravilno je nosilac, a ne nosioc (prelazak l u o, l je prisutno samo u nominativu jednine i genitivu množine određene imenice), kao i odeljenje, ne odelenje (jotovanje). Primetno je i da novinari ne poštuju standard u pisanju brojki. Brojevi do deset pišu se slovima, ostali brojevima. Međutim, nedopustivo je mešanje, odnosno pisanje jednog dela brojke slovima, a drugog brojem. Npr. pogrešno je 20 hiljada ili 20-tak. Treba napisati 20.000 ili dvadeset hiljada, dvadesetak ili oko 20. Greši se često i u pisanju vremenskih perioda. Ili ćemo napisati od 1970. do 1990. ili 1970-1990, netačno je od 1970-1990.

Morfološke greške ogledaju se u nekoliko primera. Upotreba ni/niti ispred glagola ne, neću, nemoj i nemam je pogrešna – On ni ne zna treba zameniti sa on i ne zna. Prefiksi se sa rečima pišu spojeno (antidržavni, etnoselo, mikročestica, ekskralj), osim ukoliko prefiks prethodi vlastitoj imenici, onda se koristi crtica (eks-Jugoslavija). Novinari dosta greše i u upotrebi padeža. Nije u vezi nečega, nego u vezi sa nečim, ne kontaktiramo nekoga, već kontaktiramo sa nekim, nije dogovor oko nečega, nego dogovor o nečemu, nije u čast nekoga, nego u čast nekome, nije biti jednoglasan kod nečega, nego biti jednoglasan sa nečim. Takođe, treba znati razlikovati priloge i prideve. Pridev ide uz imenicu, prilog uz glagol. Napisati, na primer - zajednički će se predstaviti na sajmu je pogrešno, pravilno je zajedno će se predstaviti na sajmu ili zajedničko predstavljanje na sajmu. U medijima je česta upotreba dekomponovanog predikata, što je odlika administrativnog stila. Gde god je moguće, trebalo bi koristiti punoznačan glagol. Biti u kašnjenju je kasiniti, imati planove je planirati, dati doprinos je doprineti, voditi razgovore je razgovarati, realizovati izgradnju je izgraditi, izvršiti pregled je pregledati.

Leksičke greške nastaju kad se pogrešno koristi značenje određenih reči. Često je mešanje pojmova značajan i znatan. Značajan znači važan i bitan, znatan je priličan i osetan. Reč zahvaljujući nikad ne može da se koristi u rečenici koja ima negativan ishod. Umesto toga koristiti zbog ili usled. Zahvaljujući ratovima je pogrešno, treba zbog ili usled ratova. Nepotrebno je korišćenje sintagmi kad je moguće zameniti ih jednom rečju, što se najbolje ogleda u primerima s rečima slučaj, nivo i pitanje. Ne treba pisati u tom slučaju - može se reći jednostavno tad, u slučaju da je ako, Nije redak slučaj je neretko, u većini slučajeva je većinom, na godišnjem nivou je godišnje, podići nivo proizvodnje je povećati proizvodnju, po pitanju nečega je jednostavno o nečemu. Često se u rukopisima nalazi sledeća rečenica: Rešeno je pitanje njihovog stalnog prihoda, koja ima značenje, jednostavno: Obezbeđen im je prihod.
Pravopisne greške
Leksičke greške tiču se i pleonazama, bespotrebnog ponavljanja istoznačnih reči. U maju mesecu je u maju, zimski period je zimi, vremenski rok jednostavno rok, vratiti unazad je vratiti, područje opštine je opština, proizvodni proces samo proizvodnja, a proces tranzicije – dovoljno je tranzicija. Česte greške su i sintagme preuzete iz pojedinih struka, koje nisu u duhu novinarskog stila: krovna konstrukcija je krov, preradni kapaciteti su pogoni i fabrike, maloprodajni objekti - prodavnice, radnje, a robni promet je trgovina. U leksičke greške spadaju i komparativi i superlativi prideva koji se ne porede, jer već označavaju najveći stepen nečega. Minimalan je već najmanji, maksimalan je najveći, a optimalan najbolji.

Spoj dobrog novinara i lektora osnova je za medij koji neguje srpski standardni jezik, što je jedan od zadataka javnog informisanja.

 

Autorka je lektorka u desku Dnevnik Vojvodina Pressa

 

Tekst je iz vandrednog broja časopisa Link, septembar 2011.

 

O jeziku u reklamama već smo pisali.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Marketing
Dunav osiguranje

Marketing

Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje



Forma keramika

Putospektiva
Hosting ustupio