Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Službena upotreba srpskog jezika i pisma - Ćirilica ili latinica kroz zakon i praksu

Službena upotreba srpskog jezika i pisma

Ćirilica ili latinica kroz zakon i praksu

Autor Borislav Bojić 2011/12/6

Srbija spada u red onih država koje su nizom zakona i njegovih dopuna uredile pitanje zvaničnog jezika i pisma u globalu (mada ćemo kasnije videti da nije u potpunosti jednoznačno i precizno, posebno po pitanju korišćenja pisama). Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma je objavljen u Službenom glasniku RS, u brojevima 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05, i 30/10, a poslednja revizija je načinjena 2010. godine. Zakon u Članu 1. definiše upotrebu zvaničnog jezika i pisma na sledeći način:

U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpski jezik. U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom. Na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su, istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina, na način utvrđen ovim zakonom.

Ovo praktično znači da je na celoj teritoriji Republike Srbije obavezna primarna upotreba srpskog jezika i ćirilice u zvaničkoj upotrebi. Zanimljivo je kako se definiše „službena“ upotreba jezika i pisma. Naime, zakon navodi šta je „službeno“ kod upotrebe: to je upotreba u 1) usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama, odnosno građanima; 2) vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana; 3) vođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (u daljem tekstu: evidencije); 4) izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana; 5) ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada.

 

Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih javnih natpisa. Organ, organizacija i drugi subjekt može svoj naziv, firmu ili drugi javni natpis da ispiše, pored ćiriličkog i latiničkim pismom. U firmi preduzeća, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika obavljanja delatnosti deo koji se koristi kao znak može se ispisivati samo latiničkim pismom. Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličkim i latiničkim pismom. Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom.

I dok se deo sa upotrebom u štampanim dokumentima uglavnom poštuje, primetno je da se formulacija da se „javni natpisi i nazivi ulica i trgova mogu, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom“ nije ispoštovala u stvarnosti. Ovo zapravo znači da svi natpisi moraju imati ćirilični natpis, a da je latinični opcioni. Pa ipak, u stvarnosti, često srećemo da su javni natpisi, a ne samo oni privatni, ispisani isključivo latinicom. Primer su ulične table u mnogim gradovima. Situacija je veoma kompleksna i daleko od idealne. Pa ipak, ima pomaka: novi znaci na autoputevima su uvek prvo na ćirilici, pa na latinici i eventualno na jeziku manjina, a pozitivan primer su novi znaci ulica u Subotici (ćirilica, latinica, mađarski) i znaci na bulevarima u Novom Sadu (ćirilica belim slovima, ispod latinica žutim).
Ulica dvojezično

Fotografija: www.skyscrapercity.com

 

Postoji i problem percepcije latinice i ćirilice: latinica se posmatra kao 1) svetsko pismo, 2) negativno komercijalna („narodnjačka“, „gastarbajterska“, „grandovska“), 3) antinacionalistička, 4) pozitivno komercijalna (globalna), dok se ćirilica posmatra kao 1) tradicionalna, 2) nacionalistička, 4) intelektualna i naučnička, 4) umetnička, 5) alternativna. Kao što vidimo, u percepciji oba pisma postoji i za i protiv, i „bitka u umovima“ korisnika još uvek traje.

Najlakše bi bilo pojasniti zakonskim rešenjima kada se može koristi samo latinica, kada samo ćirilica, ne ostavljajući toliko prostora kao u sadašnjem zakonu. Bilo bi dobro uvesti princip od pre Drugog svetskog rata, kada su se na skoro svim značajnim mestima, čak i komercijalnim, nalazili natpisi na oba pisma, prvo ćirilicom pa latinicom, iste veličine. Ovo bi možda obezbedilo potpunu ravnopravnost pisama, bez razmišljanja o potisnutosti jednog. Ulične table samo na latinici krše zakon, i doima se da se ne nalazimo u Srbiji, dok se samo na ćirilici mogu smatrati nedovoljno jasnima za turiste.

Praksa pokazuje da su jedino potpuna zakonska regulativa i potpuna ravnopravnost pisama i jezika uspešna i sprečavaju ekstremizme, povećavaju multikulturanost i sprečavaju „zlu krv“. Tako neće biti ekstremnijih zahteva za zabranu nekog pisma, kakve se sada sreću ne samo u Srbiji, već i u mnogim drugim zemljama.


Bilingvalnost u svetu

Gotovo sve zemlje su uredile pitanja zvaničkog jezika (ili zvaničnih jezika) i pisma zakonskim putem, uz neke izuzetke. To su, naravno, one države koje imaju zvanične jezike de facto, ali ne i de jure. U ovakve zemlje spadaju SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, ili Australija. Zanimljivo je da je i bilingvalnost moguće derivirati de jure: ovo je, na primer, slučaj sa američkom saveznom državom Novi Meksiko. Biligvalnost i zvanična upotreba engleskog i španskog nemaju osnovu ni u kakvom zakonskom aktu, već se izvlače kao zaključak iz činjenice da je Ustav Novog Meksika napisan svojevremeno na engleskom i španskom. Neke države imaju dva zvanična jezika, s tim što je jedan i de jure zvaničan, a drugi se definiše kao „pomoćni zvanični“ (engleski u Indiji) ili „jezik međunacionalnog opštenja“ (ruski u Kazahstanu i mnogim državama ZND). Obično je ovo slučaj u nekadašnjim kolonijama ili zemljama koje su bile u sastavu drugih, većih država.

 

Tekst je iz vandrednog broja časopisa Link, septembar 2011.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel