Solidarna kafica
Preko ramena > Kulturni dodatak > Promene jezika u štampi kroz vreme - Od novina serbskih do novina srbskih

Promene jezika u štampi kroz vreme

Od novina serbskih do novina srbskih

Autor doc. dr Vladimir Barović 2011/11/29

Nije jednostavno definisati i odrediti štampu ali jedna od definicija kaže da su štampani mediji svedoci vremena u kom su izlazili. Toj odrednici treba svakako dodati da su svedoci ne samo političkih zbivanja, berzanskih kretanja, beležnici incidenata i sportskih (ne)uspeha, već i siguran indikator nastajanja, sazrevanja i uobličavanja jezika. To posebno važi za „mlade“ jezike, kao što je srpski, koji je pravopisno, gramatički, jednom rečju formalno uobličen baš kada je nastajala i razvijala se štampa na srpskom jeziku.

 

Iz tih razloga mogu se pratiti promene jezika u štampanim medijima, a nije na odmet ni pomenuti određene jezičke polemike koje su vođene u novinama oko reforme jezika. Zato su mediji važni za strukturalno razumevanje jezika, kao jednog od osnovnih kulturoloških i civilizacijskih tekovina određenog naroda.

Novine serbske iz carstvujuščeg grada Viene

Prvi broj „Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Viene“ pojavio se na istorijskoj pozornici 1. (13) avgusta 1813. godine, i upravo se analizom tog prvog štampanog medija na srpskom, može utvrditi niz jezičkih elemenata koje odlikuju urednike Dimitrija Davidovića i Dimitrija Frušića. Kakav je bio jezik urednika moglo se videti pre izlaska novina jer su još početkom maja, štampali „Objavlenije sverhu izdania slaveno-serbskih novin“, pozivajući buduće čitaoce na pretplatu. U tom pozivu, Davidović i Frušić kažu: „Новејшу, која с нами и между нами живи, повјест и животописаније содержавају добро уреждене новине. Нужда је ових и цјена свим благоображеним народом тако познана, да се народ онај за просвешченијег держи, који више новин на свом има језику“.
Novine serbske
Jezik je sa apsekta današnjeg čitaoca arhaičan, reči su nezgrapne, teško razumljive i danas se retko ili uopšte ne koriste (kada ste čuli za „blagoobražene narode“?). Međutim značaj tih novina ogleda se, između ostalog i u jezičkoj polemici, odnosno u mogućnosti da se inteligencija polemički „obračuna“ u štampi, jer kako Jovan Subotić primećuje kada je Davidović počeo izdavati Novine serbske, bio je to „prvi pokušaj pragmatičnom životu naroda stvoriti organ kojim da može disati, kojim da može govoriti.“

Prve jezičke polemike javljaju se u Davidovićevim Novinama serbskim, jer iako one nisu prihvatile Vukov pravopis niti ortografiju, u njima su objavljivani tekstovi obe sukobljene strane. Polemika je izbila oko toga da li treba pisati na crkvenoslovenskom jeziku, za šta se zalažu Lukijan Mušicki i Milovan Vidaković kao najznačajniji predstavnici te struje, ili na narodnom jeziku, za šta je bio Vuk Karadžić. Polemika je bila više nego oštra, svaka strana ogorčeno je branila svoje stanovište, a pera su ukrstili Jovan Hadžić i Sava Mrkalj, Platon Atanacković i Georgije Magarašević, Joakim Vujić i Milovan Vidaković.

Često je napadan i Dimitrije Davidović, te mu je prijatelj Milovan Vidaković zamerao što pušta Vuka i njegove pristalice da pišu u Novinama serbskim. Na te napade i optužbe Davidović je spremno odgovorio: „Ja sam kao urednik novina između spisatelja srbski ono, što je protokolista kakav u službi kojoj činovničkoj: dužnost je njegova da zapiše u protokol sve štogod mu otkud dođe, ili bilo dobro ili rđavo napisano, ili protiv najmanjeg ili najvećeg čoveka, da i ono što je protiv samog sebe napisano.“ Kako će pisati srpska inteligencija, time i štampa, bilo je veoma važno crkvenoj jerarhiji koja je bila izuzetno uticajna u 19. veku, i koja je u najvećoj meri i bila pretplatnik na Davidovićeve novine. Poznati mitropolit Stratimirović bio je nezadovoljan što Davidović u jezičkoj polemici pušta „vukovce“ da odgovaraju na „napadaje“ crkvenoslovenske struje i zato je poveo pravu kampanju da se čitaoci ne pretplaćuju na Davidovićev list, što je ovom nanelo veliki gubitak.

Davidović je iako naizgled nepristrasni urednik, potajno podržavao Vuka i narodni jezik, jer piše da je slavenoserpski način pisanja zastareo i da je narodni jezik bolji, zato što je razumljiviji. Dimitrije Davidović je u svojim novinama sve više i glasnije protežirao narodni jezik, odnosno Vukov pravopis, i iz praktičnih razloga, jer se time uvećava broj čitalaca iz naroda, dok je stari način pisanja razumeo uzak krug crkvenih uglednika i tanak sloj srpske inteligencije.

Novine srbske

Davidović je iz finansijskih i ličnih razloga napustio Beč i prešao u Srbiju 1821. godine, nakon čega stupa u službu kneza Miloša Obrenovića, gde je kao obrazovan čovek mnogo pomogao da se formira mlada srpska kneževina. Za razvoj jezika važno je ponovno pokretanje medija na sprskom, jer su pod Davidovićevim uredništvom 5. januara 1834. godine pokrenute zvanične Novine srbske. Jezik tog medija i dalje je arhaičan ali je bliži narodnom jeziku i urednik se trudi da piše onako kako će ga prosečan, ne odviše obrazovan čitalac u Srbiji razumeti: „Боимо се, да се ненадје ко одт наши Читатела, коме неби познато било, какав е кои од страние земала, о коима ћемо по времену писати; зато смо и судили за нужно, дати у Новинама и кратко описаније страни царстава и земала, колика е коа, колико народа, воиске и прихода има, и како е име владателио ниноме а како престолним градовима“ (Novine srbske, 20. januar 1834.).
Novine srbske
U Novinama srbskim se vidi da sve više pobeđuje Vukov pravopis i ortografija, iako zbog jakog uticaja crkvene jerarhije iz Sremskih Karlovaca, Davidović nije mogao potpuno povlađivati Vuku, koji je i sam često bio u Miloševoj nemilosti. Davidović edukuje srpskog čitaoca novina, i u jezičkom smislu ga upućuje na Vuka. Bile su to dobro uređivane i za ono vreme savremeno grafički dizajnirane novine u kojima se piše tako da tadašnji čitalac bez muke može razumeti svaku reč. U zanatskom smislu Davidović je vrstan novinar, vešt u svom poslu jer on nije samo prevodilac strane štampe, već i kreator vesti koje treba prilagoditi srpskom čitaocu. Za mnoge reči nije bilo lako naći prevod, te se Davidović u našoj istoriji pojavljuje i kao stvaralac novih reči i kovanica. Kada recimo piše o Španiji on koristi priliku da istakne važnost svoje profesije ali i potrebu uvođenja ministarske odgovornosti kao tekovine demokratije, što na mala vrata predstavlja domaćoj javnosti kada piše: „Сви Новинари вичу сад у глас, шта би требало министрима радити, да спасу земљу. Млоги захтевају, да се и у Спанији заведе, да министри одговарају за сваки поступак свои.“ (Novine srbske, 24. mart 1834.).

Iako nije bilo mnogo sluha za potrebu jezičke reforme, zahvaljujući naporima Dimitrija Davidovića i upornih Vukovih nastojanja, u srpskoj štampi se sve više i doslednije koristi novi pravopis, a i ogorčeni zagovornici crkvenoslovenskog jezika uviđaju da je krug čitalaca novina višestruko uvećan, jer Vukov jezik može razumeti svako ko je (polu)pismen. Promena jezika očigledna je jer se na početku koristi crkvenoslovenski, ima dosta nerazumljivih reči, dok se već polovinom 19. veka u našoj štampi prihvata Vukov pravopis i ortografija, koji su u medijima uz manje varijacije prisutni i danas. Bilo je tokom razvoja štampe manjih jezičkih promena ali su one bile više stilske, dok je prava jezička borba bila evidentna u vreme koje smo obradili. Iz političkih i praktičnih razloga jezičke polemike u štampi 19. veka bile su za današnje čitaoce veoma zanimljive, ali je to u suštini bila borba za nastanak modernog srpskog jezika, jer da nije bilo novina, i upornog nastojanja da pobedi Vuk, a time i narodni jezik, veliko je pitanje da li bi danas pisali kao što govorimo i čitali kako je napisano.


Ko je ovde lud?

Dimitrije Davidović je u jezičkim polemikama često napadan i omalovažavan, ali je takođe kada je otpušten sa mesta glavnog urednika Novina srbskih od Miloša Obrenovića bio i lično uvređen, o čemu svedoči i isečak iz pisma koje mu je knez uputio: „Ja sam mislio daje od sviju naših učeni ovdje najluđi Zorić što ide po ovom snegu po čaršiji i puca sve jednako iz puške, te lovi vrabce, i baš sam mislio da nema luđeg od njega a vi uprav da vam kažem još ste luđi od njega.“

 

Tekst je iz vandrednog broja časopisa Link, septembar 2011.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel